Nastavnik može da pomogne

Kako nastavnik može da reši situaciju na relaciji zlostavljač-žrtva?

September 4, 2018 , In: Supermama, Svesna Problema, Uspešna , With: No Comments
0

Preporuke za učitelje, nastavnike i profesore koji u odeljenju imaju slučaj vršnjačkog nasilja

 Svedoci smo da raste broj slučajeva vršnjačkog nasilja, ali i apela roditelja da školske ustanove, odnosno zaposleni u njima ne reaguju na adekvatan način na ovaj problem. Pitali smo Jelenu Zlatkovu, profesorku književnosti i predsednicu Udruženja građana ”Svet reči”, koja se skoro dve decenije aktivno bori protiv svih oblika nasilja – šta prosvetni radnik treba da preduzme u slučaju vršnjačkog nasilja, kako bi se situacija na relaciji zlostavljač-žrtva uspešno rešila. Evo šta je rekla.

Prvi korak je prijavljivanje problema

Vršnjačko nasilje kompleksan je problem koji zahteva brzu reakciju – i pristupanje problemu sa svih strana. Šta se pod tim podrazumeva? Čim primeti znake bilo kog oblika nasilja (verbalnog, socijalnog, seksualnog, fizičkog ili digitalnog), prosvetni radnik (učitelj, nastavnik, profesor) dužan je da preduzme odgovarajuće mere i obavesti stručne saradnike ustanove (pedagoga i psihologa) o postojanju problema. Ne sme čekati da vidi kako će se situacija dalje odvijati te da li će zlostavljač promeniti svoj odnos prema žrtvi, jer nasilje nikad ne prestaje samo od sebe. Naprotiv, ako se ne suzbija, vremenom dolazi do njegovog rasplamsavanja.

Komunikacija mora biti diskretna

Kako bi se deca koja su akteri nasilja zaštitila od dodatnih neprijatnosti, a cela situacija što pre i što uspešnije rešila, prosvetni radnik i predstavnici stručne službe treba da budu u stalnom kontaktu i konsultuju se pri izboru pedagoških mera. Ali moraju biti diskretni i paziti da se vest o problemu ne proširi, jer reč je o osetljivoj temi. Deca koja trpe vršnjačko nasilje često ne žele da govore o tome. Sa druge strane, ni deca koje vrše nasilje nisu otvorena za ovakve razgovore. Iskustvo je pokazalo da su i ona često žrtve nasilja u svojoj porodici. Ali, kao što se mnoge žene koje su žrtve nasilja stide da prijave nasilje koje trpe i govore o njemu, tako i ova deca pokušavaju da prikriju sliku svoje porodice i odnosa koji vladaju u njoj – zbog stida od vršnjaka, nastavnika, sredine. Nasilje koje ispoljavaju prema svojim vršnjacima apel je za pomoć. A odeljenski starešina mora da nadje način da, u saradnji sa školskim psihologom, dopre do tog deteta i pokuša da sazna šta ga to muči.

Disciplinske mere kratkoročno pomažu

Naročito nije dobro odmah na početku uključivati nastavničko veće u rešavanje ovog problema. To dodatno traumira i zlostavljano, i dete koje zlostavlja. Iskustvo je pokazalo da preuzimanje drastičnih vaspitno-disciplinskih mera ne daje dugoročne rezultate, nego da dovodi do produbljivanja problema ili, pak, njegovog “kratkoročnog” rešenja.

Preporučljivo je sprovoditi evaluaciju svih slučajeva vršnjačkog nasilja

Od momenta kad uoči vršnjačko nasilje dok se situacija ne reši, nadležni prosvetni radnik treba pomno, ali diskretno da prati ponašanje dece koja su akteri nasilja i beleži svoja zapažanja. Takođe, treba da se potrudi da sazna kako se ona ponašaju van škole. Sve informacije koje prikupi dužan je da prosledi stručnoj službi. Čak i naizgled beznačajna zapažanja, mogu da budu od koristi psihologu.

Program vršnjačke podrške

S ciljem iskorenjivanja vršnjačkog nasilja i razvijanja netolerancije prema svim njegovim oblicima, učitelji nižih razreda mogu organizovati radionice i aktivnosti, kroz koje će učiti decu da prepoznaju i prijave nasilničko ponašanje, ali i zauzmu se za vršnjaka koji je predmet ruganja, fizičkog ili nekog drugog vida zlostavljanja. Nastavnici i profesori koji rade sa starijom decom, sebi mogu olakšati posao tako što će pristupiti programu vršnjačke podrške. Uključivanje vršnjačkih edukatora u celu situaciju ne predstavlja podršku samo deci koja su žrtve nasilja, već i prosvetnim radnicima. Ovaj program baziran je na održavanju psiholoških, dramskih i kreativnih radionica, kao i neformalnih skupova koje predvode senzibilisani mladi ljudi, obučeni od strane eksperata za rešavanje problema adolescenata i pokazao se veoma efikasnim u suzbijanju vršnjačkog nasilja. U nekim slučajevima ne dolazi samo do  izglađivanja problema, već i zbližavanja sukobljenih strana. Ovako dobre rezultate daje zbog toga što se ne realizuje samo u prostorijama škole, nego i van njih – tokom neformalnih druženja, kada su adolescenti opušteni.

Pravila saradnje sa roditeljima

Osim sa stručnom službom, prosvetni radnik treba da održava dobru komunikaciju sa roditeljima aktera nasilja, što je često ”klizav teren”. U komunukaciji sa njima važno je zauzeti stav da izopštavanje deteta iz škole nije cilj. Zašto? U većini slučajeva roditelji deteta koje trpi nasilje beskompromisno zahtevaju da se dete koje vrši nasilje izbaci iz škole. Ili, pak, ishitreno reaguju pa samoinicijativno premeštaju svoje dete u drugu školu nesvesni toga da prebacivanje ima i loše strane. Recimo, jedna od loših strana ove opcije je to što dete može pogrešno zaključiti da je bolje pobeći od problema, nego suočiti se sa njim. Ipak, ukoliko se proceni da je jedini izlaz iz ove situacije razdvajanje deteta koje vrši i deteta koje trpi nasilje, prosvetni radnik treba da se nađe detetu koje se premešta u drugu školu i njegovim roditeljima i u toj situaciji i pomogne im da prihvate odluku.

Odgovornost nije na jednoj osobi

Najzad, iako mora da uloži više napora u rešavanje ovog problema od svih zaposlenih u školi, nadležni prosvetni radnik ne sme i ne treba da preuzme breme vršnjačkog nasilja samo na sebe niti da se oseća jedinim odgovornim za rešavanje ove situacije. U svakom momentu treba da ima na umu da svi – od detetovih najužih članova porodice, preko njega, do stručne službe moraju učestvovati u borbi protiv vršnjačkog nasilja.

O vršnjačkom sajber nasilju, možete da čitate ovde.

O stručnjaku

Jelena Brkić Zlatkova

Jelena Brkić Zlatkova

Jelena Zlatkova radi kao profesorka književnosti u Gimnaziji u Velikoj Plani od 1995. godine. Od 2001. do 2008. godine bila je projektni menadžer u nevladinoj organizaciji ”Žene u akciji’ u kojoj je radila programe u Centru za devojke. Od 2008. godine predsednica je Udruženja građana ”Svet reči” iz Velike Plane. Ciljevi ovog Udruženja jesu edukativno-preventivna podrška mladima (naročito devojkama) u ostvarivanju rodne, društvene, radne, socijalne i druge ravnopravnosti; pružanje psihološke podrške mladima; edukacija mladih za aktivno učešće u prevenciji svih vrsta nasilja i trgovine ljudima; edukacija i senzibilizacija zaposlenih u institucijama za rodni interes; zalaganje za promociju zdravih stilova života; zalaganje za unapređenje kulture govora, negovanje lepote govora, poboljšanje društvenog i kulturnog života. Vizija “Sveta reči” je da mladi u potpunosti uživaju prava u svojoj zajednici, u kojoj obrazovanje i mladost jesu njeni osnovni resursi i pokretači pozitivnih promena. Do sada je Udruženje realizovalo preko 50 projekata sa mladima iz deset opština Podunavskog, Pomoravskog, Šumadijskog i Braničevskog okruga, kao i 19 evropskih zemalja.

www.svetreci.org.rs

Fejsbuk fan pejdž – Svet reči

069/13-30-315

 

Redakcija ŠŽŽ

 

Projekat „Kvalitetnim informisanjem protiv vršnjačkog nasilja“ sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja.

Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

 

 

 

 

 

 

 

There are no comments yet. Be the first to comment.

Leave a Comment