7 strategija koje pomažu da se dobije bitka sa nasilnim vršnjakom

Ako vam dete trpi pritisak u školi od vršnjaka, ne dozvolite mu da se sklanja sa puta malom siledžiji niti da se povlači u sebe zbog toga. Čak i ako je introvertne prirode, nađite način da ga podstaknete da deluje proaktivno. Kao što znate, nasilnici uglavnom napadaju one koje smatraju slabijim od sebe, a svoju silu demonstriraju dok im se izabrana meta ne suprotstavi. Čim dobiju povratnu reakciju, povlače se iz napada i kreću da traže novu žrtvu. Ta činjenica treba da bude motiv više svim žrtvama da se brane i bore za sebe i svoja prava. Pomoću ovih 7 strategija dete može uspešno položiti ovaj, po svemu sudeći najvažniji, “test” u školi. 

Poruke koje morate poslati detetu

1. Ostani povezan

Izgradite takav odnos sa detetom da ono ima slobodu da vam poveri apsolutno sve tajne i zatraži pomoć za svaki problem. Takođe, ako je introvertno po prirodi ili ako je, usled konflikta sa problematičnim vršnjakom, počelo da se povlači u sebe i izbegava društvo, ne dozvolite mu da nastavi da se osamljuje. Naprotiv, podstičite ga da održava dobru komunikaciju sa drugim učenicima, ali i profesorima. Nasilniku ide na ruku kad se žrtva oseća izopšteno iz društva, usamljeno i bespomoćno. To mu daje vetar u leđa da nastavi da je kinji. Međutim, kad primeti da žrtva uspostavlja i jača veze sa osobama iz svog okruženja, on ustukne, jer mu je jasno da mogu da mu se suprotstave i osobe koje su bliske sa žrtvom.

2. Nisi kriv, ali si odgovoran da prijaviš

Mnoge osobe koje trpe nasilje, kako odrasle, tako deca, osećaju stid i krivicu zbog toga i pitaju se čime su to doprinele da se drugi tako postavljaju prema njemu. Zato, za početak detetu prvo treba poslati poruku da nije krivo za to što trpi nasilje, nego da je odgovornost na nasilniku. Ali mu, uz to, obavezno treba staviti do znanja da je dužno da otvoreno kaže vršnjaku-siledžiji da mu smeta kako se ponaša i da zahteva da ubuduće povede računa o tome kako će se ophoditi prema njemu. Ukoliko vaše dete nema hrabrosti da istupi tako pred nasilnikom ili nasilni vršnjak ne uvaži njegov zahtev, što se nažalost u većini slučajeva dešava, naglasite mu da mora vama i razrednom starešini da prijavi svaku neprijatnost koju doživi, uz obrazloženje da drugi ne mogu znati da mu je potrebna pomoć ako je ne zatraži.

3. Ako jedan ne reaguje, zovi drugog u pomoć

Kad budete pričali sa detetom o tome kako ne sme da se ustručava da traži pomoć, nemojte zaboraviti da mu napomenete da mnogi adolescenti i odrasle osobe ne poseduju empatiju i da iz tog razloga, ne treba da se obeshrabri ako neki vršnjak ili profesor kom se obrati za pomoć, ne odreaguje onako kako bi on očekivao. Recite mu da shvati to kao odsustvo empatije te osobe i da se usmeri na nekog drugog vršnjaka i/ili profesora, koji deluje kao osećajnija i društveno odgovornija osoba. Takođe, u tom slučaju, vi, kao roditelj, obavezno se obratite stručnoj službi i direktoru škole i naglasite da nećete tolerisati dalje propuste.

4. Deluj brzo i konstantno

Što duže problematični vršnjak zadirkuje vaše dete, veće su šanse da će ono biti izloženo brutalnom nasilju. Zašto? U većini slučajeva vršnjačko nasilje počinje zadirkivanjem, gurkanjem, konstantnim pravljenjem pošalica na račun jednog deteta, pa vremenom preraste teško fizičko, psihičko ili seksualno nasilje. Razlog je jednostavan, kad se žrtva ne suprotstavlja, nasilnik se oseća superiorno i počinje da vrši češće i intezivnije napade, kako bi video dokle može da ide. Međutim, kad žrtva počne da pruža otpor i da se brani, nasilnik kreće u povlačenje.

5. Vežbaj asertivnu komunikaciju

Istaknite detetu da niko ne očekuje od njega da će odjednom da se promeni u odnosima sa vršnjacima, odnosno da će preko noći postati otresitiji i da će uspeti da reši konflikt iz prvog puta, ali da je važno da se zauzme za sebe kad god je to potrebno najbolje što ume. Što je još veoma bitno, učite dete asertivnom ponašanju. Ukoliko ni sami nište vešti na ovom polju, pošaljite ga na trening asertivne komunikacije. Asertivna deca umeju jasno i glasno da iznesu svoje želje i zahteva, bez mnogo emocija, ali da ne povrede druge, što nasilnike odbija. Tako da će mu treninzi asertivne komunikacije umnogome olakšati rešavanje ovog problema, a značiće mu i u kasnijem životu.

6. Koristi govor tela u sukobu sa vršnjakom

Naučite dete da se služi i neverbalnom komunikacijom, ali pravilno. Dok razgovara sa drugima nek drži leđa ispravljena, održava kontakt očima sa sagovornikom, a glas nek mu bude dovoljno glasan, miran i ravnomeran. Takvim stavom dete šalje poruku sagovornikom da je sigurno u sebe, dok pognut stav, poginjanje glave, skretanje pogleda u stranu i tih govor odaju nisko samopozdanje i socijalnu anksioznost.

7. Popravi fizičku kondiciju

Ukoliko vam dete nije fizički spretno i u kondiciji, podstaknite ga da se upiše na neki sport, po mogućstvu na neku borilačku veštinu, gde će naučiti kako da neutrališe napadača, a da ga ne povredi i zaštiti sebe u slučaju fizičkog napada. Koliko je bitno da ume verbalno da se brani i zauzme za sebe u društvu, toliko je važno da dete bude spremno fizički da se odbrani ukoliko se javi potreba sa tim.

Još nekoliko saveta o tome kako da pomognete svom detetu možete da pročitate ovde.

Milena Pilipović

Projekat „Kvalitetnim informisanjem protiv vršnjačkog nasilja“ sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja.

Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.