Photo by Trinity Kubassek from Pexels

Zaštitite dete – pravo prijateljstvo ili loše društvo

December 8, 2018 , In: Supermama , With: No Comments
0

Uticaj prijatelja je značajan tokom čitavog života, ali može se reći da je najvažniji u detinjstvu i adolescenciji, kada se mlad čovek tek formira i usvaja vrednosti. Nije slučajno što je jedna od glavnih roditeljskih strepnji da dete ne upadne u loše društvo.

U predškolskom periodu druženje je mnogo više pod kontrolom roditelja, a u uzrastu od sedam do devet godina deca počinju sama da biraju prijatelje i grade svoja prijateljstva. Dete ima prirodnu i zdravu potrebu da pripada vršnjačkoj grupi i da bude prihvaćeno. Deca biraju prijatelje često po sebi sličnim interesovanjima i vrednostima, zajedničkim aktivnostima i osobinama. Ponekad u drugome traže ono što sami nemaju, pa na primer povučeno dete bira vođu za druga ili poslušno dete traži društvo buntovnog. Dešava se i da prave „prolazna“ drugarstva, gde se zbliže sa drugim detetom kraće vreme da bi videli kako funkcionišu.

Problemi mogu da nastanu kada naša deca počnu da se druže i za prijatelje biraju one koji negativno utiču na njih, čije ponašanje odstupa od vrednosti i normi naše porodice i socijalno prihvatljivog i željenog ponašanja. Potrebno je i da razumete zašto se vaše dete druži sa takvim detetom. Da li je usamljeno ili želi da bude u centru pažnje, da li se možda druži sa negativnom zvezdom u odeljenju ili mu se dopada nešto što taj drug dobro radi, na primer najbolji je u fudbalu.

Loš drug ne poštuje granice i potrebe vašeg deteta

Kako prepoznati da li je odnos koji dete gradi sa svojim vršnjakom pravo ili takozvano “toksično” prijateljstvo, pitali smo psihologa i psihoterapeuta Branislavu Pavlović.

– Zdravo prijateljstvo je dugotrajan, pozitivan odnos koji se zasniva na saradnji. Dobar drug poštuje i ne pokušava da menja drugoga i ne traži od njega da radi stvari koje nisu u skladu sa njegovim sistemom vrednosti. Kad ima pravog prijatelja, dete je zadovoljno, voli da provodi vreme sa njim, oseća se sigurno i razvija pozitivna ponašanja. Uz kvalitetno drugarstvo, svako biva „bolja“ verzija sebe, objašnjava ona.

– Nasuprot tome, ako ga drug ismeva i traži od njega da radi stvari koje ne želi, vaše dete se trudi da mu udovolji i bori se za njegovu naklonost. Počinje da razvija negativna ponašanja – popušta u učenju, postaje buntovno, nezadovoljno je i napeto, što su znaci da je vaše dete u „lošem“, neiskrenom prijateljstvu.

Za „problematičnu“ decu obično i kruže priče da imaju problema sa autoritetima, da su skloni nasilju prema vršnjacima i da ismevaju i ponižavaju druge. Ona ne poštuju granice i potrebe vašeg deteta, nepristojna su i gruba prema vama i drugim odraslim osobama. Često imaju problema sa kontrolom impulsa i napadima besa, navodi naša sagovornica.

Zabrana može da ima kontraefekat

– Kada se pojavi naznaka o lošem uticaju drugara, prva reakcija većine je da zabrani to prijateljstvo. Ako to pokušate, rizikujete da pokvarite svoj odnos sa detetom, da ga udaljite od sebe i da se ono iza vaših leđa druži sa njim. Umesto toga, ojačajte svoju poziciju tako da imate veću kontrolu nad tim „lošim“ odnosom, predlaže Branislava Pavlović.

Ona naglašava da veliki broj roditelja u današnje vreme ne poznaje decu s kojom im sin ili kćerka provode vreme i savetuje ih da prijatelje svoje dece zovu na druženje kod sebe kući, da upoznaju i njihove roditelje i tako steknu potpuniju sliku.

Ne ignorišite problem, već pričajte sa decom

Ukoliko je vaše dete duže vreme u „lošem“ prijateljstvu i počinje da pokazuje negativne posledice, morate da reagujete. Ignorisanje tog problema može navesti dete da misli da se mi sa tim slažemo jer nema negativne reakcije.

Razgovarajte sa svojim detetom o njegovim potrebama, osećanjima i problemima. Nemojte se boriti protiv njegovog druga, već osnažujte vaš odnos. Samo tako ćete omogućiti vašem detetu da ima poverenja u vas i da može da se oseća sigurno da vam kaže i neke loše stvari o sebi.

– Dete bi trebalo da ima slobodu i sigurnost da može i da pogreši a da ne bude kritikovano ili uplašeno da to kaže, naglašava Branislava Pavlović. To znači da naše dete ima slobodu da ne bude idealno a da ga mi prihvatamo i da se o tome može razgovarati.

Ona dodaje da su neka deca i svesna problema, ali ne znaju kako da izađu iz tog društva jer se plaše da će biti odbačeni od vršnjačke grupe. Zato treba mnogo pričati, i to ne samo u kriznim siutacijama već stalno. Na primer: “Da li se tebi sviđa što je taj dečak šutnuo devojčicu? Šta ti misliš o tome” i jasno treba naglasiti da nam se to ponašanje ne dopada.

Ne kritikujte osobu, već ponašanje

Nikada nemojte kritikovati druga kao osobu, već se usmerite na konkretne primere lošeg ponašanja, savetuje naša sagovornica i navodi konkretne primere.

– Umesto da kažete: „Ne treba da se družiš sa njim jer je on loš“ ili „Meni se on ne sviđa, neću da se družiš sa njim“, razgovarajte argumentovano i konkretno. „Ne sviđa mi se što tvoj drug udara drugu decu. Šta ti misliš o tome? Da li i tebe nekada udari?“ ili „Mislim da nije u redu da neko vređa učiteljicu. Da li bi ti voleo da te neko vređa?“.

Budite dobar primer svom detetu, kao neka vrsta protivteže lošem prijateljstvu. Insistirajte na pozitivnim vrednostima i ponašanjima u okviru porodice i van okvira tog problematičnog prijateljstva. Postavite jasne granice i očekivanja o tome šta je prihvatljivo a šta nije u svim oblastima funkcionisanja, na osnovu porodičnih pravila i vrednosti. Na primer, vaše dete može da se igra tek pošto završi domaće zadatke. Uključite dete u vanškolske aktivnosti gde ima mogućnost razvijanja pozitivnih socijalnih interakcija, kao što su sport, muzička škola, slikanje, predlaže ona.

– Većina roditelja vidi problem u drugoj deci, ali treba zadržati i dozu kritičnosti. I naše dete sigurno greši i po nečijim merilima nije idealno. Postoji uopšteno pravilo da se razmažena deca loše ponašaju kod kuće, a u školi su dobra, dok su zanemarena i deca sa jako strogim, rigidnim roditeljima kod kuće mirna kao bubice, ali u školi prave probleme, naglašava Pavlovićeva.

Čak i kada bismo kao roditelji uspeli da utičemo na prekid prijateljstva koje nam se ne sviđa, trebalo bi da shvatimo da ne možemo ceo život da štitimo i kontrolišemo dete. Dete treba da nauči šta je dobar drug ili dobra osoba, zašto se neki loše ponašaju, kako će za dalje da bira svoje prijatelje.

 

Redakcija ŠŽŽ

Photo by Trinity Kubassek from Pexels

 

Projekat „Kvalitetnim informisanjem protiv vršnjačkog nasilja“ sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja.

Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

 

 

There are no comments yet. Be the first to comment.

Leave a Comment