Mina Ilić

Vršnjačko nasilje može da ostavi posledice za ceo život

December 7, 2018 , In: Supermama , With: No Comments
0

Ako je vaše dete pretrpelo bilo kakav oblik nasilja od vršnjaka, postarajte se da odboluje preživljeno traumatično iskustvo kako treba. U protivnom, posledice može snositi i sa 50 godina

Događaji i iskustva iz detinjstva u velikoj meri utiču na formiranje ličnosti i to kako ćemo se kasnije ponašati i snalaziti u različitim životnim situacijama. U većini slučajeva, deca koja odrastaju u sigurnoj i podsticajnoj sredini postanu uspešni, zadovoljni i ispunjeni ljudi, dok ona koja su tokom detinjstva bila izložena bilo kom obliku nasilja, a to traumatično iskustvo nisu odbolovala na adekvatan način – kasnije u životu preživljavaju krize identiteta, osećaju psihomatske i telesne tegobe i ostvaruju lošije poslovne uspehe. Pečat na ličnost posebno može ostaviti doživljeno vršnjačko nasilje. Koje sve posledice ono može prouzrokovati, ali i kako zaštiti dete od njih objasnila je Mina Ilić, psihološkinja.

Zabrinjavajuće otkriće

Rezultati različitih istraživanja pokazali su da se vršnjačko nasilje negativno odražava na mentalno, ali i fizičko zdravlje dečaka i devojčica. Zapaženo je da su deca žrtve vršnjačke agresije češće potištena, da se osećaju usamljeno, da ispoljavaju više nezadovoljstva i da imaju manje samopoštovanja u odnosu na decu koja nisu bila izložena torturi vršnjaka. Ustanovljeno je i to da su ona podložnija depresiji, anksioznosti, da su fizički bolesnija i da imaju više suicidnih misli i intencija. Što posebno zabrinjava, posledice vršnjačkog nasilja ispoljavaju se decenijama nakon traumatičnog iskustva.

Po završetku opsežnog britanskog istraživanja, koje je trajalo 43 godine, a tokom kog su naučnici pratili 7.771. ispitanika u periodu od 7. do 50 godine života, primećeno je da su osobe koje su u detinjstvu pretrpele vršnjačko nasilje imale lošije fizičko i mentalno zdravlje i kognitivne funkcije, ali i niži životni standard u pedesetim godinama svoga života.

Do sličnog saznanja došli su i naučnici sa univerziteta Varvik. Oni su pratili 1.400 mladih, u periodu od 9. do 26. godine. Po završetku studije ustanovili su da su ispitanici koji su bili žrtve vršnjačkog nasilja skloniji bolestima, kao i to da nisu uspešni u emotivnim vezama i u poslu.

Loši poslovni uspesi i niže zarade osoba koje su u detinjstvu trpele vršnjačko nasilje nisu za čuđenje, budući da ova deca izbegavaju da idu u školu i nisu motivisana za učenje.

Na ozbiljnost posledica utiče više faktora

Koliko će ozbiljne posledice biti i koliko dugo će one trajati zavisi od više faktora: od vrste i stepena nasilja, same prirode deteta (stidljiva i introvertna deca ustručavaju se da podele problem sa nekim, pa kasnije zatraže pomoć odraslih, što im otežava prevazilaženje traume), ali i od reakcije ljudi iz detetove okoline. Ukoliko su oni responsivni, pa pokazuju razumevanje prema detetu koje trpi nasilje  i trude se da ga zaštite, ono će lakše podneti celu situaciju i, samim tim, posledice će biti blaže i kratkotrajnije. Sa druge strane, ukoliko dete ne dobije pomoć od vršnjaka i zaposlenih u školi, veliki su izgledi da će se ono osećati nezaštićeno, usamljeno, bezvredno ili manje vredno i da će formirati negativnu sliku o sebi i drugima, a da će svet percipirati kao opasno mesto u kom mu drugi nanose bol i patnju. Kao posledica svega toga, može početi da razmišlja o suicidu kao izlazu iz problema, što je najopasnija moguća posledica, istakla je naša sagovornica.

Traume se mogu izlečiti ljubavlju

U svakom  momentu treba imati na umu ozbiljnost ove situacije, ali ne treba zaboraviti ni činjenicu da ljubav i podrška bližnjih mogu ukloniti ili pak značajno ublažiti posledice prouzrokovane vršnjačkim nasiljem. Zato, ako vam je dete bilo izloženo bilo kom obliku nasilja od strane vršnjaka, postarajte se da se ono bar u kući oseća bezbrižno, prihvaćeno i voljeno. Stavljajte mu do znanja da ćete mu biti oslonac u svakoj životnoj situaciji. I, što je još veoma bitno, češće organizujte aktivnosti u kojima ćete svi zajedno učestvovati i uživati. Kroz njih se učvršćuju porodične veze i razvija osećaj pripadnosti kod deteta, što je višestruko korisno za razvoj ličnosti.

Uključite psihologa u priču

Osim roditelja i najbližih članova rodbine, u suzbijanju posledica vršnjačkog nasilja veliku ulogu mogu odigrati psiholog i prosvetni radnici, pre svih razredni starešina. Praksa je pokazala da holistički pristup daje najbolje rezultate u ovakvim situacijama. Ova činejnica neka vam bude razlog više da se ne ustručavate da tražite pomoć od zaposlenih u školi. Otvoreno pričajte sa njima o detetovim, ali i svojim strahovima i brigama i zamolite ih da mu posvećuju više pažnje dok ne prevaziđe problem.

Bavljenje umetnošću kao vid terapije

Kad je dete tužno, ne pokušavajte da potisnete tu emociju. Tuga je očekivana reakcija u ovakvim situacijama i može biti vrlo korisna. Jednostavno budite uz njega koliko god mu je to potrebno. Nakon toga mu ponudite da zajedno slušate muziku, slikate, zanimate se dekupažom ili nekom drugom likovnom tehnikom. Umetnost deluje opuštajuće i oslobađa  od negativnih emocija, pa može pomoći u prevazilaženju tuge, nervoze, besa i ostalih negativnih emocija. Ali ako dete odbija ponuđene aktivnosti, ne namećite mu ih. U protivnom, bavljenje umetnošću neće delovati terapeutski, već kontraproduktivno.

Nekoliko saveta u vezi sa ovom tematikom, naći ćete ovde.

 

Milena Pilipović

 

Projekat „Kvalitetnim informisanjem protiv vršnjačkog nasilja“ sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja.

Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

 

There are no comments yet. Be the first to comment.

Leave a Comment