vršnjačko nasilje

VRŠNJAČKO NASILJE: Da li je moje dete žrtva

November 2, 2018 , In: Supermama , With: No Comments
0

Kako prepoznati vršnjačko nasilje i na vreme pomoći svom detetu, otkrila nam je Dragoslava Pajić, pedagog

O vršnjačkom nasilju govorimo kad jedno dete namerno i više puta povređuje ono drugo, u želji da pokaže moć ili dobije kontrolu. Nasilje ne mora biti samo fizičko, iako je to njegov najlakše uočljiv oblik. Deca nasilnici mnogo češće verbalno vređaju i ponižavaju svoje žrtve, isključuju ih iz aktivnosti ili ih izlažu javnom ruglu preko društvenih mreža. Omiljeni ”plen“ nasilnika jesu deca koja su drugačija, fizički slabija ili ranjiva, kao i ona koja na fizičke, verbalne ili psihičke pritiske i uvrede reaguju povlačenjem ili plakanjem.

Statistika je poražavajuća. Skoro svako četvrto dete koje je ugnjetavano ozbiljno pati, a ako se problem ne prepozna na vreme, kod mališana se mogu javiti ozbiljne psihičke smetnje.

Vršnjačko nasilje nije uvek lako uočljivo. Učiteljima i roditeljima, koji nisu prisutni tokom svih dečjih aktivnosti, često promaknu blaži oblici ugnjetavanja, posebno ako nasilnik koristi suptilne metode, poput stalnog isključivanja žrtve iz igara ili slanja uvredljivih telefonskih poruka, a žrtva je previše uplašena ili osramoćena da to bilo kome prijavi.

Ukoliko se ne zaustavi na vreme, nasilnik može da maltretira godinama, te da ide do te mere da osoba koja je ugrožena zapadne u tešku depresiju i čak pokuša da podigne ruku na sebe.

Najčešći znaci

Ako primetite da je dete iznenada postalo povučenije, da izbegava igru, druženje, slabo jede, ima noćne more, ne želi da spava samo ili pokazuje neki oblik regresivnog ponašanja, poput mokrenja u krevet, vreme je da porazgovarate s njim i objasnite mu šta je vršnjačko nasilje. Neobjašnjive glavobolje ili mučnina nedeljom uveče, pojačana uznemirenost kad se praznici ili raspusti završavaju – takođe su jasni signali da se u školi nešto neprijatno dešava.

Znak da vaše dete na putu do škole trpi neki oblik nasilja može biti i to što je počelo da ide zaobilaznim putem, da tokom šetnje izbegava određena mesta, kasni u školu ili u povratku kući, kreće neuobičajeno rano.

Ako vam traži veći džeparac, često ”gubi” stvari ili mu nestaje ušteđevina, proverite da li mu neko možda nasilno oduzima stvari ili novac.

Fizičko nasilje je najlakše prepoznati. Bilo da po detetovom telu primetite modrice pod izgovorom da se ”spotaklo” ili ”palo niz stepenice”, ako dolazi kući iscepano ili s istegljenom odećom, zapitajte se da li vam govori šta mu se zaista dešava u školi.

Šta možete da učinite?

Ohrabrite mališana

Objasnite mu da nije njegova krivica i da se svaki problem može rešiti ukoliko razgovarate otvoreno. Ne podstičite osvetu, već pokušajte da osmislite najbolji način da sprečite nasilnika da nastavi s agresivnim ponašanjem. Neka dete uvidi da ste vi njegov saveznik i da ste spremni da zajedno pronađete način da zaustavite nasilje.

Reagujte odmah

Čim posumnjate da je vaše dete žrtva nasilja, zakažite razgovor s učiteljem ili razrednim starešinom i dogovorite se o daljoj strategiji. Što duže budete čekali, to će situacija biti komplikovanija, a dete uplašenije i manje spremno da se suoči sa situacijom.

Pričajte sa detetom

Ukoliko sumnjate da neka novonastala porodična situacija (razvod, bolest, smrt) ili neki neuspeh deteta (loši sportski ili školski rezultati), mogu uticati na dečju ranjivost, čineći ga pogodnom žrtvom nasilja, razgovarajte što češće sa svojim mališanom i pokušajte da ga ojačate. Ako bude imalo više samopouzdanja i osećalo vašu podršku, manje su šanse da će ga neko ugnjetavati i postaće “imuno” na vršnjačko nasilje.

Podstičite druženje

Inicijative, poput formiranja vršnjačkih grupa koje će pomagati onima koji imaju problem s nasiljem, organizovanje druženja, zajedničke akcije prikupljanja sredstava za pomoć ugroženima, razvijenje hobi aktvinosti u koje će biti uključena sva deca iz razreda, samo su neki od oblika kojima se može ojačati razredna zajednica i samim tim zaštititi deca koja su slabija.

Uradite neočekivano

Ako vaše dete trpi nasilje nekog druga iz razreda, pozovite nasilnika sa još nekoliko drugara da dođu kod vas kući. Kad sretnete nasilnika ispred škole, ljubazno razgovarajte s njim (bez ikakvog spominjanja nasilja) ili se pak našalite. Postoji šansa da će zbog upoznavanja s vama nasilnik prestati sa maltretiranjem.

Naučite dete kako da reaguje

Razgovarajte o načinima kako da se zaštiti od siledžija i kako da odgovori na zlostavljanje. Važno je da dete nauči da se pretvara kako ga zlostavljanje ne ljuti i ne uznemirava, jer su burne rekacije glavna hrana svakom nasilniku. Naučite ga kako da ignoriše onog ko ga ugnjetava, da se okrene i ode ili se čak složi s nasilnikom uz komentar: ”U pravu si!” i udalji se. Vežbajte kod kuće sve moguće situacije. Savetujte dete da se što je više moguće kreće u grupi dece, da od nasilnika beži u gužvu ili čak zamoli nekog odraslog da mu pomogne. Važno je da shvati da nije njegova sramota to što ga neko zlostavlja, već da je nasilnik taj koji ima problem.

Ukoliko je vaše dete zlostavljač

Retko koji roditelj će posumnjati, a još teže priznati, da se njegov mališan nasilno ponaša. Međutim, u situaciji kad škola ne obraća pažnju na zlostavljanje, kad su najpopularnija deca upravo ona koja muče i maltretiraju druge, a mališani s vremenom postaju sve agresivniji, ne treba da vas iznenadi ako i vaše dete popusti pod kolektivnim trendom.

Ovo za vas mora biti jasan signal da ste potrebni detetu. Deca nisu agresivna zato što uživaju u tome (osim u slučaju ozbiljnih psihičkih poremećaja) – nasilništvo je jasan znak da ih nešto tišti. Možda vaše dete ima probleme s učenjem, školske obaveze mu teško padaju ili je i sam bio žrtva vršnjačkog nasilja. Najvažnije je da izdvojite vreme i porazgovarate s mališanom o njegovom ponašanju, da mu jasno stavite do znanja da je njegovo nasilništvo neprihvatljivo ili kao krajnje rešenje – potražite stručnu pomoć. Na nasilje nikada ne odgovarajte nasiljem. Nemojte fizički kažnjavati dete, niti mu pretiti, jer možete samo pogoršati situaciju i udaljiti ga od sebe.

Zaštita od sajber nasilnika

Nove tehnologije dovele su i do pojave novih oblika vršnjačkog nasilja. Deca su sve češće izložena ruglu preko društvenih mreža. Objavljivanje neprikladnih slika ili video-zapisa, slanje poruka agresivnog sadržaja, samo su neki od mogućih oblika omalovažavanja ali i vršnjačko nasilje. Zato je važno da se dete upozna sa svim mogućim zamkama, ali i načinima kako da se zaštite od sajber-nasilnika pre nego što počne da koristi telefon ili kompjuter. Važno je da i vi uvek imate pristup njegovom profilu i, s vremena na vreme, proverite s kim se dopisuje i kakve sadržaje ono objavljuje (ovo radite kad dete nije prisutno, kako se ne bi osećalo neprijatno).

Uzrok problema

Da bi se iskorenilo vršnjačko nasilje, neophodno je da sve društvene strukture budu uključene u akciju, a pre svih škole u čijem okviru nasilje najčešće i počinje. Način na koji se aktivnosti organizuju na času, podsticanje saradnje i grupnog rada, umesto insistiranja na takmičenju i isticanju pojedinaca, menjanje rasporeda sedenja dece tako da se mogućnost formiranja ”klanova” svede na minimum – samo su neke od konkretnih akcija. Predavanja o toleranciji, isticanje značaja prihvatanja dece koja se razlikuju, posete institucijama gde su zbrinuta deca s posebnim potrebama i organizovanje dobrotvornih akcija gde će se isticati značaj pomaganja onima koji su slabiji, razvijaće dečju svest o prihvatanju različitosti.

Još nekoliko saveta kako da pomognete detetu, pročitajte ovde.

 

PRIČA IZ ŽIVOTA

Mirjana S. (39) iz Niša.

”Moj sin Lazar imao je zaista mnogo problema u petom i šestom razredu osnovne škole. S izraženim poremećajem pažnje, problemima u razvoju govora i ozbiljnim teškoćama u učenju, počeo je da zaostaje u odnosu na svoje vršnjake. Tada se nekoliko dečaka iz razreda uortačilo i gotovo svakodnevno ga maltretiralo. Na početku je to bilo u obliku verbalnog nasilja. Nazivali su ga ’mutavi’, ’glupan’ i drugim prilično vulgarnim imenima. Kasnije se situacija pogoršala do te mere da se Lazar vraćao s manjim masnicama iz škole, iscepanim sveskama – jednom mu je čak i torba bila pokidana. Nije hteo da prizna da ga dečaci maltretiraju, ali ja sam znala.

Nekoliko puta sam odlazila u školu, razgovarala s razrednom, zvala roditelje problematičnih dečaka, ali niko ništa nije preduzimao. Sve pod izgovorom da je to ’normalno’ ponašanje i da nije vršnjačko nasilje, inače karakteristično u pubertetskim godinama. Za to vreme, Lazar je imao sve većih problema sa samopouzdanjem. Počeo je da gricka nokte, a zatim i kožu s prstiju. U konsultaciji sa psihologom iz razvojnog savetovališta, odlučila sam da ga prebacim u drugu školu. I isplatilo se. U novom razredu vlada potpuno drugačija klima. Razredna je divna osoba, spremna da pomogne. Časovi odeljenskog starešine se ne svode na prazne priče, već se organizuju radionice na temu različitosti. Deca pomažu jedni drugima, nema diskriminacije i Lazar je konačno prihvaćen. Iako još uvek gricka nokte i pokazuje znakove nesigurnosti, prestao je da plače kad treba da krene u školu, apetit mu se popravio i vidim da mu prija novo okruženje.”

Milena Pilipović

Projekat „Kvalitetnim informisanjem protiv vršnjačkog nasilja“ sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja.

Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

There are no comments yet. Be the first to comment.

Leave a Comment