Mladi edukatori

Upoznajte vršnjačke edukatore – mirotvorce između zavađenih učenika

November 26, 2018 , In: Supermama , With: No Comments
0

Oni pomažu svojim vršnjacima da konstruktivno reše konflikt, stvaraju prijateljsku klimu i povećavaju stepen netolerancije na nasilje u društvu

Filip Filipović i Ema Todorović učenici su Planjanske gimnazije. Ali nisu samo srednjoškolci, ovi mladi ljudi su i vršnjački edukatori za suzbijanje nasilja. Oni rade na izglađivanju sukoba između zavađenih vršnjaka, stvaraju prijateljsku klimu u društvu i povećavaju netoleranciju drugova na nasilje. Interesovalo nas je kako su počeli da se bave vršnjačkom edukacijom, koja je njihova uloga u društvu i da li ih vršnjaci doživljavaju kao autsajdere ili osobe od poverenja, pa smo ih intervjuisali. Upoznajte ih!

Koliko dugo edukujete drugare o vršnjačkom nasilju i da li ste se u ovaj poduhvat upustili svojevoljno ili po nečijem pozivu?

Filip: Omladinskim radom, volontiranjem i vršnjačkom edukacijom bavim se već tri godine, otkako sam počeo da pohađam društevno-jezički smer u Planjanskoj gimnaziji. Moje interesovanje za društveno-koristan rad prepoznala je moja razredna Jelena Brkić Zlatkova, koja vodi udruženje građana „Svet reči“ i aktivno se bori protiv svih oblika nasilja. Uz moje dopuštenje, prijavila me je za Erazmusov program razmene učenika. Otišao sam u Austriju na edukacije, zajedno sa ostalim mladim ljudima i već posle prvog putovanja bio sam siguran da želim da nastavim da stičem nova znanja i iskustva, edukujem vršnjake o važnim temama i uz sve to, putujem i upoznajem nove prijatelje.

Ema: Ulogu vršnjačkog edukatora obavljam od 15. godine, otkako sam krenula u srednju školu. Interesovanje se rodilo dok sam pratila radionice koje su držali stariji edukatori. Bile su mi interesantne i izrazila sam želju da ih držim u svom odeljenju. Tad je profesorica Jelena Brkić Zlatkova prepoznala lidera u meni i uključila me u celu priču.

Kako ste stekli zvanje „vršnjački edukator za suzbijanje nasilja“ i da li se i dalje edukujete na ovom polju?

Filip: Zvanje „vršnjački edukator“ stiče se nakon završenog određenog broja seminara, ali i održanih samostalnih radionica. U zavisnosti od toga iz koje oblasti su stečeni znanje i kompetencije, ono se konkretizuje. Lično sam prošao različite seminare: borba protiv HIV-a, borba protiv internet nasilja, prepoznavanje oblika nasilja, itd, pa, sam, između ostalog, stekao zvanje vršnjačkog edukatora za borbu protiv nasilja. Ali nisam se na tome zaustavio. Non-stop sam u potrazi za novim obukama, jer dobar edukator mora stalno da apdejtuje informacije i stiče nova znanja i iskustva.

Ema: Pre nego što sam dobila zvanje vršnjački edukator za suzbijanje nasilja, odslušala sam razna predavanja i održala dosta radionica. Između ostalog, prošla sam edukaciju na temu “Mladi protiv tradicionalnog i digitalnog nasilja”, tokom koje sam obučena da se borim protiv različitih oblika vršnjačkog nasilja u svojoj sredini. Ali i dalje posećujem seminare na ovu temu i nadograđujem znanje.                                                                                                                                    

 

Da li su vam “antene” za prepoznavanje agresivnih obrazaca ponašanja non-stop uključene dok ste u društvu i pratite li ponašanje svojih vršnjaka na internetu, u smislu  da čitate komentare na društvenim mrežama i poruke unutar Vajber i Vots-ap grupa?

Filip: Naše “antene” za prepoznavanje nasilja aktivne su 24/7. Dakle, pratimo ponašanje svojih vršnjaka u školi, van nje i na internetu. Internet nasilje jedno je od najrasprostranjenijih oblika nasilja u poslednje vreme, pa mnogo sukoba i naznaka nasilja otkrijemo upravo tako – čitajući komentare na društvenim mrežama i poruke u grupnim ćaskanjima.

Ema: Naš zadatak je da stalno pratimo ponašanje vršnjaka, kako u stvarnom fizičkom svetu, tako i u virtuelnom i da reagujemo što pre, dok sukob ne eskalira.

Šta preduzimate kad primetite naznake vršnjačkog nasilja, da li sami pokušavate da rešite problem među sukobljenim vršnjacima ili obaveštavate nadležnog razrednog starešinu o slučaju?

Filip: Uvek prvo sami pokušamo da izgladimo odnose između sukobljenih vršnjaka. Trudimo se na sve načine da stvorimo prijatnu prijateljsku atmosferu. Kroz neformalnu konverzaciju, pokušavamo da stišamo strasti između suprostavljenih strana. A organizujemo i radionice i tematska druženja tokom kojih obrađujemo temu vršnjačkog nasilja. Sve to radimo bez pritiska, tako što ih motivišemo da nas prate i slušaju. Kad ne možemo sami da hendlujemo nekom situacijom, zatražimo savet i/ili pomoć nekog profesora.

Ema: U zgradi pozorišta “Masuka” naša organizacija dobila je prostoriju za održavanje radionica koju smo simbolično nazvali “Družilište”. Kada se javi neki problem unutar odeljenja, u “Družilištu” organizujemo zanimljive radionice i pozovemo sve drugove iz odeljenja, pa kroz neformalnu konverzaciju, zabavne igre i druženje pokušamo da pomirimo zavađene strane. Do sada smo na ovaj način rešili većinu sukoba među vršnjacima. Ali, kao što je Filip već rekao, kad dođe do ozbiljnijeg sukoba koji ne uspevamo sami da rešimo, obavestimo profesore o celom slučaju.

Kako vas vršnjaci doživljavaju, obraćaju li vam se za savet kad su u konfliktu sa nekim i poveravaju li vam se žrtve?

Filip: Žrtve imaju potrebu da se povere nekom, ali ređe to čine uživo, tako što zakažu sastanak u “Družilištu”. Uglavnom se javljaju anonimno preko naše SOS linije i sajta www.svetreci.org.rs ili nam pišu preko društvenih mreža – Fejsbuka, Instagrama i Tvitera. Na koji god način nam se osoba obrati, ima zagarantovanu podršku i reč da sve ostaje između nas u strogoj tajnosti.

Ema: Ovo je osetljiva tema, pa ne dobijamo lako povratne informacije. Mladi se stide da govore o vršnjačkom nasilju. Ali mi smo naučeni kako da priđemo zatvorenim osobama i motivišemo ih da počnu da pričaju o svom problemu.

Družilište

Družilište

Često putujete i sastajete se sa vršnjačkim edukatorima iz drugih zemalja, kakav je vaš utisak – da li je ovaj problem rasprostranjeniji kod nas nego u ostatku sveta?

Filip: Vršnjačko nasilje prisutno je svuda, ali ipak mislim da je u Srbiji za nijansu rasprostranjenije nego u razvijenim zapadnim zemljama. I zato moramo više da podižemo svest o ovom problemu.

Ema: Moje mišljenje je da je vršnjačko nasilje jednako prisutno svuda i da je veliki rastući problem današnjice na svim meridijanima.

Mogu li vas na neki način kontaktirati i mladi iz drugih škola kojima treba podrška u rešavanju sukoba sa vršnjacima?

Filip: Svako kome treba pomoć u prevazilaženju ovog problema može nam se javiti preko sajta i fejsbuk stranice “Svet reči”.

Za kraj, vaša poruka mladim ljudima je…

Filip: … budite svoji, konstantno radite na sebi, pružajte pomoć drugima, ali ne ustručavajte se ni da je tražite ako je vama potrebna.

Ema: … ne stidite se i ne ćutite. Pričajte i o najmanjem problemu, jer tako sprečavate da on postane veliki i smanjujete rizik od nasilja.

 

Milena Pilipović

 

Projekat „Kvalitetnim informisanjem protiv vršnjačkog nasilja“ sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja.

Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

There are no comments yet. Be the first to comment.

Leave a Comment