Učinili smo sve što smo mogli, najveća prepreka bili su nam evropski zakoni

Posle tragične smrti Alekse Jankovića i Aleksandra Vrtuleka, četrnaestogodišnjaka koji su mesecima trpeli torturu svojih vršnjaka i na kraju, u očajanju i nemoći, podigli ruku na sebe, u javnosti je pokrenuta kampanja s ciljem da se utiče na državu kako bi se pooštrile sankcije mladim zlostavljačima i uvele kazne za njihove roditelje i odgovorne u školi, policiji i drugim nadležnim ustanovama.

Od Aleksinog samoubistva prošlo je sedam i po godina, u februaru se navršava pet godina od kako je na gotovo identičan način stradao Aleksandar: šta se dešava sa “njihovim” zakonima, koji bi trebalo, bar u većoj meri, da stanu na put vršnjačkom nasilju i spreče traume i tragične posledice zlostavljanja?

Odgovor smo potražili od doc. dr Dragane Ćorić, profesorke na Pravnom fakultetu u Novom Sadu i predsednice Udruženja “Roditelj”, nevladine organizacije koja je postala važan faktor u nacionalnoj strategiji poboljšanja položaja i bezbednosti dece. Veliko zalaganje i posvećenost toj oblasti doneli su joj 2014. godine Oktobarsku nagradu Grada Novog Sada, ali i vrlo zahtevan angažman na pisanju Aleksinog, kasnije i Aleksandrovog zakona, koje je sastavila zajedno s timom studenata Pravnog fakulteta.

Aleksin zakon – svi izazovi

– Aleksin zakon je, zapravo, skup izmena i dopuna koje su unesene u Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, kao i u Zakon o zaštitniku prava deteta (dečjem ombudsmanu). Izmene i dopune nisu zvanično nazvane po imenu tragično nastradalog dečaka, jer je to karakteristika anglosaksonskog prava i nije primenjivo kod nas, ali svi znamo da je neposredan povod za njihovo donošenje bio upravo njegov slučaj. Usvojeno je dosta toga što smo predložili, ali neke izmene, pre svega one koje se odnose na strože kažnjavanje nasilnika, nisu prihvaćene zbog neusklađenosti s evropskim konvencijama o pravima deteta. Nisu prošle ni odredbe o kažnjavanju nastavnika i direktora škola, jer takođe nisu u saglasnosti sa zakonima koji su na snazi u Evropi, kaže dr Ćorić.

Šta jeste a šta nije usvojeno

Kazne za nasilnike

Predložili smo da se dete-zlostavljač suspenduje, isključi iz škole na određeno vreme, uz kontinuiran rad s psihologom i pedagogom, ali to nije prihvaćeno jer bi značilo neku vrstu socijalne izolacije, što predstavlja kršenje prava deteta. Ipak, usvojena je naša preporuka da se osnovac-nasilnik može premestiti u drugu školu bez saglasnosti roditelja, što je do sada bila mera koja se primenjivala samo u ustanovama za srednje obrazovanje. Bilo je primedaba da se na taj način “vruć krompir prebacuje na tuđ teren”, međutim, praksa pokazuje da se mladi zlostavljači mnogo bolje ponašaju u novoj sredini, gde nemaju izgrađenu mrežu zastrašivanja kao na “domaćem terenu”. Nameravali smo da zahtevamo kaznu u vidu društveno korisnog rada, ali nas je Ministarstvo prosvete preduhitrilo i unelo tu stavku u Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, objašnjava naša sagovornica, koja je došla na ideju da se sa učenikom-nasilnikom sklopi ugovor o ponašanju, čije bi sprovođenje kontrolisali odgovorni nastavnik, pedagog i psiholog. Čak i lakša povreda discipline, značila bi smanjenje ocene iz vladanja, ali ovaj njen predlog je odbijen.

Sankcije za nadležne u školi

Ako se ogluše o vršnjačko nasilje, nastavnici i direktor škole takođe bi se morali sankcionisati, naglašava dr Ćorić.

– Smatrali smo da je adekvatna kazna oduzimanje licence, ali Ministarstvo to nije prihvatilo i predložilo je meru koja se odnosi samo na direktora: sada ministar odobrava njegov izbor i ako se utvrdi da je u školi bilo zlostavljanja učenika na koje nije reagovao, adekvatno i na vreme, bilo u svojstvu direktora ili nastavnika, neće biti (re)izabran.

Odgovornost roditelja

Veliki deo krivice za ponašanje deteta snose očevi i majke, koji tolerišu, ponekad čak i odobravaju takve izgrede.

– Tražili smo da se u Zakon unese odredba o novčanom kažnjavanju roditelja koji se ne odazivaju pozivima na razgovor o nasilnim ispadima učenika. Ovo nije prihvaćeno, ali u Zakonu postoji sankcija koja se odnosi na zanemarivanje deteta, u šta spada i izbegavanje razgovora o njegovom neprimerenom ponašanju.

Dečji ombudsman

– Ministarstvu za rad i socijalnu politiku predložili smo izmenu nacrta Zakona o zaštitniku prava deteta, jer mislimo da dečji ombudsman ne bi trebalo da bude sociolog nego pravnik. Ovaj predlog dopunili smo zahtevom da jedan od njegovih pomoćnika obavezno bude posvećen vršnjačkom nasilju. Autori ovog Zakona usvojili su naše primedbe.

Aleksandrov zakon

Istražujući razloge zbog kojih je njen Aleksandar, vedro dete i odličan učenik osmog razreda osnovne škole, nekoliko meseci pred svoju tragičnu smrt potpuno promenio ponašanje, njegova majka Nevena Vrtulek došla je do saznanja da su zlostavljači kontinuirano, bez njegovog znanja, sipali dečaku drogu u piće.

– Nacrt odredbe koja je trebalo da se unese u Zakon o psihoaktivnim supstancama stajao je u fioci pune tri godine i pre nekoliko meseci konačno je usvojen. Odnosi se na formiranje centralnog tela pri Ministarstvu zdravlja, koje će kontinuirano obaveštavati javnost o novim drogama, njihovom delovanju i simptomima toksikacije. Do sada su se informacije o novim narkoticima na našem tržištu pojavljivale s nekoliko godina zakašnjenja u odnosu na razvijene države, što je zaista čudno ako se zna da postoji Evropski centar za obaveštavanje, od kojeg se mogu dobiti svi podaci, posle čega ih samo treba proslediti u medije. Primera radi, mefedrin, kojim su vršnjaci sistematski trovali Aleksandra Vrtuleka, u Evropi je stavljen na listu zabranjenih supstanci još 2009. godine, a kod nas se na tom spisku našao tek 2017. Zahvaljujući novoj odredbi, imamo informacije o novim drogama čim se pojave na našem kontinentu, ističe dr Dragana Ćorić.

Ključna uloga lokalne samouprave

Doc. dr Dragana Ćorić učestvuje u radu posebnog tela koje je osnovala uprava Grada Novog Sada s ciljem da se poboljša bezbednost dece u školama. Članovi ove grupe, koja redovno održava sastanke i razmenjuje informacije, jesu direktori svih novosadskih obrazovnih ustanova, predstavnici roditelja, policije iz Odeljenja za porbu protiv maloletničkog kriminala, Doma zdravlja i Centra za socijalni rad, gradski većnik i načelnik uprave za obrazovanje. Direktori škola podnose izveštaje o eventualnim nasilnim ispadima učenika i merama koje se preduzimaju da se spreče takvi incidenti, konsultuju se s ostalim članovima i zajedno s njima prave strategiju kojom će se poboljšati bezbednost.

– Predložili smo da se u Zakon o lokalnoj upravi unese odredba o osnivanju ovakvih tela u svim gradovima Srbije, mada se to može regulisati i statutom opštine, za šta je dovoljna odluka gradske skupštine, kaže dr Ćorić.

Angelina Čakširan

Foto: Aleksandar Jovanović

Projekat „Kvalitetnim informisanjem protiv vršnjačkog nasilja“ sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja.

Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.