Tihi svedok - teško je čak i naslućivati porodično nasilje

Tihi svedok – teško je čak i naslućivati porodično nasilje

January 30, 2018 , In: Snažna, Supermama, Svesna Problema , With: No Comments
0

Tema porodičnog nasilja u poslednje vreme je sveprisutna. Svakodnevno možete da gledate i slušate emisije sa tom tematikom, internet je preplavljen dramatičnim pričama i primerima. S obzirom na to koliko je to ozbiljna i važna društvena tema, zainteresovanost je veoma korisna… Međutim, zastrašujuće je to što se izgleda naslućuje samo vrh ledenog brega.

Nasilje u porodici je strašno samo po sebi, zakonski je zabranjeno, pa je i izuzetno teška tema. Može imati nesagledive posledice. Žrtva oseća neizdrživ strah i fizički bol, a ono što najviše obeshrabruje jeste to što misli da nema izlaza. Zahvaljujući medijima, udruženjima građana, zvaničnim institucijama… o tome se sve više priča, ali će proći mnogo vremena dok se ne sprovedu opsežnije uspešne akcije. Pored edukacije i prijavljivanja pojedinačnih slučajeva, veoma važnu ulogu imaju i “tihi svedoci” – osobe koje znaju žrtvu, jasno im je šta se dešava u nekoj porodici, njihovoj, prijateljevoj ili komšijskoj… Tihi svedoci takođe pate, sa jedne strane izjeda ih strah da bi njihova intervencija mogla još više da naudi žrtvi, a sa druge strane osećaju se bespomoćno i stide se svoje nemoći i neodlučnosti. Nažalost, postoje osobe koje ne osećaju ništa, ni sažaljenje ni empatiju prema žrtvi, ili žrtvama, smatrajući da se ne treba “mešati u tuđe stvari”

Kada se dešava tebi

Marina ima 16 godina i njeni roditelji su se rastali kada je imala pet. Mamin novi dečko uselio se u njihov stan, a najveći problem je to što je veoma često pijan. Alkohol je uništio sve dobro u njemu i postao je izuzetno agresivan. “Osećam se potpuno izgubljeno, sve češće urla i udara mamu, moramo da imamo alkohol u kući, na mene je zasad samo vikao, ali se užasno plašim”, kaže Marina. “Bezvoljna sam, nemam želju da učim niti da se družim, ocene su mi sve lošije… Stalno mislim da moram biti kod kuće da zaštitim mlađeg brata, ali i mamu. Ona ne može da se bori s njim, čini mi se da sve češće pomalo popije i kaže da ga voli, da je dobar kada je trezan. Doduše, ne sećam se kada je bio raspoložen i trezan…”

Devojke kao što je Marina, osećaju da treba da nose sav teret na svojim leđima, shvataju da su jedino one pribrane i još preuzimaju krivicu za tuđe greške. Ne shvataju da su žrtve.

“Devojke, ali i dečaci, u ovim situacijama, naterane su da brzo odrastu”, kažu stručnjaci. “Njima treba objasniti, edukovati ih, naravno, ako dozvole da privirite u njihov strašni svet, da ne treba da se osećaju odgovornima, da nisu krive, da drugi moraju da ih štite, onie su premlade. Nažalost, ne shvataju da imaju i moralno i zakonsko pravo da budu zaštićene u svom domu, zaštićene od loših odluka neodgovornih i nezrelih roditelja. One ne treba da rešavaju situaciju, ali mogu da pomognu tako što će se obratiti starijoj osobi od poverenja ili stručnoj osobi, koja poznaje zakonske mehanizme. Marina je pokušala da razgovara sa majkom, ali je ona bila preslaba da se uhvati u koštac sa nasilnim čovekom, nije imala snage da ga izbaci iz stana a nema gde da skloni decu. Srećom, devojka je imala poverenja u razrednu, sa kojom je otišla kod školskog psihologa. Ovaj slučaj je rešen na najbolji mogući način. Nažalost, ovakav ishod sličnih situacija još uvek je pre odstupanje, nego pravilo. Deca su sklonija da trpe, nego da se nekome povere.

Kada se dešava tvojoj najboljoj drugarici

Najbolja drugarica je imperative za tinejdžerski uzrast i prosto se podrazumeva da je ona, i sve u vezi sa njom, naj, naj… Ali, šta kada jasno vidimo pukotinu?

Petnaestogodišnja Eva počela je da se brine zbog najbolje drugarice Dunje kada je na njoj uočila modrice. “Dunja je dolazila u školu sva u modricama i izgrebana po rukama i telu”, kaže Eva. “Bila sam začuđena jer nije htela o tome da priča, a shvatila sam da nešto ne štima. Isključila sam mogućnost da su to posledice svađa sa mlađom sestrom, međutim, majka je često vikala, i Dunju je bilo sramota, pa smo retko išle kod nje. Uvek joj je bilo zgodnije da svratimo do mene.”

“Veoma često, nasilje u porodici je kao začarani krug – agresivan roditelj imitira ponašanje svojih nasilnih roditelja, dakle oponašaju ono što su doživeli odrastajući. Čini se da tu nema krivca, i da su svi žrtve koje se mogu opravdati”, objašnjavaju stručnjaci. “Ali, ako uspete da svoj život uzmete u svoje ruke, živite sa normalnim partnerom, imate normalnu porodicu, zdravu decu, posao… – dužni ste da nešto poduzmete. MORATE da se suočite sa avetima iz prošlosti i ne možete da model sopstvenog vaspitanja koristite kao alibi. Pogotovo kada se radi o nekome do koga vam je stalo.”

U razvijenijim zemljama, sa jasno definisanim socijalnim zakonima, škole su dužne da prijave policiji bilo kakav slučaj porodičnog nasilja. I kod nas se sve više o tome vodi računa, tako da se dete slobodno može obratiti učiteljici (nastavniku ili nastavnici) u koju ima poverenja – ona će ga uputiti kako dalje da se problem rešava. Identitet deteta ne sme da se otkriva, tako da je to olakšavajuća okolnost jer se oni pored svih svojih problema, stide vršnjaka, i začudo, ponekad postaju meta vršnjačkog nasilja. Eva se obratila školskom psihologu, izokola ispričala šta je primetila i interesovala se šta može da uradi a da osoba koja je u pitanju bude zaštićena, da se problem reši i da se drugarica ne naljuti na nju! Savetovali su joj da oprezno razgovara sa prijateljicom, da bude strpljiva i nikako navalentna, da drugarici stavi do znanja da je uvek tu za nju, bez ikakvog osuđivanja. Osobama koje pate vrlo je važno da imaju nekoga kome mogu da se otvore, to će učiniti nakon početnog nepoverenja. Ali, ako ste “tihi svedok” i primetili ste nasilje, pogotovo ako je reč o mladoj osobi, morate da budete sigurni da nećete na sebe preuzeti previše tereta. To su delikatne i opasne situacije u kojima žrtva može još gore da prođe. U tim slučajevima se preporučuje da prijatelja upućujete na zrelu osobu, koja se može nositi sa problemom, a koja je dobronamerna i budi poverenje. “Veoma je teško započeti proces borbe protiv nasilja, potrebno je naoružati se strpljenjem i biti spreman na uspone i padove. Ponekad se naprave dva koraka napred tri nazad… Upravo zbog toga vršnjak ne može potpuno da pomogne vršnjaku, više je nego dovoljno da jedno dete odrasloj osobi ukaže na problem, koji se dalje rešava sa psiholozima ili institucionalno.”

Kada se dešava nekome manje poznatom

Ako pričamo o mlađim i starijim tinejdžerima, roditelji su (ili bi trebalo da budu) osobe na koje treba da se ugledaju. Definitivno su u nekim situacijama stariji iritantni i dosadni, ali oni su tu da utiču na decu da donose ispravne odluke. Ali, šta ako odrasla osoba kojoj veruju prolazi kroz nešto opasno i strašno kao što je porodično nasilje – i odrasloj osobi je potrebna pomoć?

Maja kaže da su svi u njenom razredu obožavali učiteljicu. Mlada, mila i draga, nikada nije podizala glas, bila je interesantna i uvek im je dodatno objašnjavala gradivo (ako nisu znali da reše domaći). “Međutim, počeli su da se šire tračevi kroz školu da je njen suprug veoma nasilan. Ponekad je bila tužna i neraspoložena, a onda smo uočili tragove po vratu. Jednom je čak otišla u bolnicu zbog povreda”. Maja i druga deca želeli su da pomognu, ali osećali su se nemoćnima. Bili su tek deca i samo su gledali kako učiteljica pokušava da sakrije ožiljke.

“U ovim situacijama, mladi mogu da pomisle da su oni ti koji treba da spasu odraslog, ili da se igraju odraslih kako bi pomogli nekome do koga im je stalo”, kažu psiholozi. “Ako se nasilje ne dešava u njegovoj kući, najviše što dete može jeste da popriča sa odraslom osobom od poverenja.”

Deca treba da znaju da ne mogu “spasti svet” sami, nažalost, a porodično nasilje i nije problematika za njihova nejaka pleća. Ako je dete zabrinuto za učitelja ili učiteljicu, ili neku drugu odraslu osobu, treba da priča sa nekim ko može da pomogne.

Pomozite u ime svoje zabrinute dece, ali i zbog sebe

Postoji više načina na koje možete da pomognete u pokušaju rešavanja porodičnog nasilja:

  • Pričajte sa nekim u školi da učestvujete u programu protiv porodičnog nasilja
  • Prikupljajte novac za sigurne kuće u kojima su smeštene žene i deca žrtve nasilja.
  • Donirajte sredstva za higijenu, čistu odeću i obuću (ulošci, tamponi… )
  • Pridružite se udruženju građana koje se bavi tom tematikom, organizuje predavanja, edukacije i akcije
There are no comments yet. Be the first to comment.

Leave a Comment