Sve što treba da znate o vršnjačkoj medijaciji

Čuli ste da u suzbijanju vršnjačkog nasilja veliku ulogu mogu odigrati senzibilisani mladi ljudi, obučeni od strane eksperata da rešavaju konflikte između adolescenata, ali ne znate na koje konkretno načine oni daju doprinos u rešavanju ovog društvenog problema i gde ih možete naći? U nastavku saznajte sve detalje…

Iako predstavlja moćno oružje u borbi protiv vršnjačkog nasilja, vršnjačkoj medijaciji još uvek se ne poklanja dovoljno pažnje u medijima. Zato ne čudi  što ni mnogi prosvetni radnici u Srbiji ne znaju na čemu je baziran ovaj program i što mreža vršnjačke medijacije još uvek nije dovoljno razvijena kod nas. Ali tu smo da menjamo sutuaciju i širimo svest o njima. Pročitajte vodič kroz vršnjačku medijaciju, koji smo pripremili i saznaćete na koje sve načine mladi medijatori pružaju podršku i pomoć akterima vršnjačkog nasilja te kako možete stupiti u kontakt sa njima ukoliko zatrebaju vašem ili detetu vaše prijateljice, kume, koleginice…

Šta je, zapravo, vršnjačka medijacija

Termin vršnjačka medijacija odnosi se na program kroz koji senzibilisani i edukovani učenici promovišu poštovanje ljudskih prava i empatiju, pomažu vršnjacima da poboljšaju veštine verbalne i neverbalne komunikacije, uče ih da rešavaju konflikte na konstruktivan način i utiču na stvaranje prijateljske klime u školi. Koliko deluje preventivno, toliko pomaže u rešavanju već zabeleženih slučajeva vršnjačkog nasilja. Osim deci, koristi prosvetnim radnicima, kojima olakšava rešavanje situacije na relaciji zlostavljač-žrtva.

Vidovi podrške

Zahvaljujući prethodno stečenom znanju i iskustvu, edukatori za vršnjačku medijaciju umeju da posreduju na različite načine, s ciljem rešavanja konflikta između svojih vršnjaka. Evo šta je sve u opisu njihove uloge.

Eukativne radionice i neformalni skupovi

Kako bi stvorili poželjnu prijateljsku klimu u društvu i smanjili rizik od vršnjačkog nasilja, edukatori za vršnjačku medijaciju organizuju edukativne psihološke, dramske i kreativne radionice, kroz koje uče vršnjake asertivnoj komunikaciji i konstruktivnom rešavanju konflikata. Kad dođe do sukoba između pojedinih učenika, organizuju neformalne skupove, i to češće van prostorija škole, tokom kojih stvaraju priliku da zbliže sukobljene vršnjake. Zašto baš neformalne skupove? Praksa je pokazala da su deca opuštenija i spremnija na pomirenje tokom ovakvih druženja, nego za vreme boravka u prostorijama škole.

Individualni razgovori

Sa akterima vršnjačkog nasilja – ako oni to žele, edukatori vršnjačke medijacije obavljaju individualne razgovore. Dobijene informacije poverljivo čuvaju, ne dele ih sa ostalim učenicama, eventualno ih u strogoj diskreciji prenose razrednom starešini i psihologu, i to ako je problem ozbiljan pa je prethodno dogovoreno da će svi zajedno učestvovati u njegovom rešavanju. Iskustvo je pokazalo da ovaj vid vršnjačke podrške najviše prija žrtvama, koje često osećaj stid zbog toga što trpe nasilje i ne žele otvoreno da pričaju sa ostalim učenicama o svom problemu, da ne bi bili dodatno povređeni i ismejani. A pomažu i mnogoj nasilnoj deci, pre svega onoj u čijoj kući postoji porodično nasilje. Naime, u velikom broju slučajeva deca koja vrše nasilje nad vršnjacima, trpe nasilje u kući od strane roditelja ili gledaju kako jedan roditelj maltretira drugog, a nemaju slobodu o tome da pričaju, pa kroz ponašanje sa vršnjacima ispoljavaju svoj strah, bes i frustracije. Srećom, kroz individualne razgovore sa vršnjačkim edukatorom, dosta njih se oslobodi i počne da priča, pa se uzrok problema otkrije i otkloni.

Onlajn podrška

Za sve one koji u svom mestu, pa ni u svojoj bližoj okolini nemaju edukatore vršnjačke medijacije kojima bi se obratili za savet, pojedina udruženja građana imaju i onlajn podršku. Ako imate potrebu za saradnjom sa vršnjačkim edukatorom, a ne možete u svom okruženju da nađete nijednu takvu mladu osobu, preko sajta i Fejsbuk stranice “Svet reči“ možete potražiti pomoć.

Obučeni za rad sa  najosetljivijim grupama

Ono što posebno uliva poverenje u rad ovih mladih ljudi i njihovu želju za pomoć drugima, jeste činjenica da oni kontinuirano prate seminare i edukacije i izvode radionice, nadograđujući tako znanje i iskustvo, i da se dodatno obučavaju za rad sa posebno osetljivim vršnjacima, kako bi im bili što bolja podrška. Tim povodom razgovarali smo sa učenicom Planjanske gimnazije, Anjom Dojčinović, koja obavlja ulogu vršnjačkog edukatora u radu sa učenicima romske nacionalnosti i pitali smo je da li su mladi Romi stigmatizovani u društvu. Evo šta je rekla.

– Učenici romske nacionalnosti trpe veće probleme u osnovnoj školi, nego u srednjoj. Kad pređu u srednju školu, najteže im je u prvom razredu, dok se ne integrišu u društvo. U tom početnom periodu češće trpe verbalno i socijalno nasilje u odnosu na druge đake. Kasnije se suočavaju sa istim problemima sa kakvim se suočavaju ostali adolescenti. Ali mi smo u svakom momentu tu za njih i onima koji nam dozvole da im priđemo, vršnjačka podrška i te kako pomaže.

Milena Pilipović

Projekat „Kvalitetnim informisanjem protiv vršnjačkog nasilja“ sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja.

Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.