Sve što treba da znate o sajber nasilju

Odgovore na najčešće postavljana pitanja daje Katarina Jonev – analitičarka za politike sajber bezbednosti i edukator na temu zaštite dece na internetu

Broj kriminalnih aktivnosti koji se odvijaju posredstvom interneta i društvenih mreža, a koje direktno ugrožavaju najmlađe, u konstantnom je porastu. Tim povodom, intervjuisali smo Katarinu Jonev – analitičarku za politike sajber bezbednosti, osnivača projekta Cyber Atis i predavača na temu zaštite dece na internetu. Evo kako je odgovorila na pitanja koja najčešće postavljaju roditelji.

Koji je najrasprostranjeniji oblik sajber nasilja?

Uz internet predatore, najrasprostranjeniji oblik sajber nasilja jeste sajber-buling (eng: ciberbulliing) ili sajber-maltretiranje. Ono podrazumeva slanje poruka putem interneta ili mobilnih telefona koje imaju za cilj povređivanje, uznemiravanje ili nanošenje štete licu koji ne može da se zaštiti. Dalje, uključuje vređanje, uznemiravanje, uhođenje, širenje nasilnih i uvredljivih komentara, slanje pretećih poruka, ismevanje.  Osim ovog oblika sajber nasilja, koje se najčešće javlja kod mladih uzrasta od 10 do 19 godina, registruju se zloupotreba podataka i fotografija, krađa identiteta, itd…

Da li su neka deca izložena većem riziku od sajber nasilja u odnosu na drugu decu, ili sajber-zlostavljači ne biraju žrtve?

Ne postoje pravila. Internet je globalni medij, koji ne poznaje fizičke granice. Internet i društvene mreže ruše barijere i podele između malih i velikih sredina – deca iz sela ugrožena su koliko i deca u gradovima. Žrtve, ali i nasilnici postoje svud gde postoji internet priključak. Ipak, popularne društvene mreže poput Facebooka, Twittera i Instagrama posebno su pogodno mesto za nasilnike, jer njima velikom brzinom mogu da se prošire lažne priče o žrtvi, kao i fotografije kojima se ona vređa. Tako da ako vam je dete korisnik ovih društvenih mreža, budite uvek na oprezu.

Kako roditelj može da posumnja da mu je dete žrtva sajber nasilja i šta u tom slučaju treba da preduzme?

Ako primetite da se dete povlači u sebe, da postaje razdražljivo, depresivno, anksiozno, da odbija da komunicira, ne želi da ide u školu ili da menja ponašanje nakon što dobije sms, mejl ili poruku na nekoj od društvenih mreža, dalje, ako je ponekad agresivno ili ako zaklanja ekran kada mu se neko od odraslih ukućana približi, trebalo bi da se zapitate da li ono možda trpi sajber nasilje. Žrtve sajber nasilja mogu reagovati na različite načine. Neki od njih odgovoraju na vređanje (što nasilniku kasnije može biti alibi za obračun u fizičkom svetu), drugi pak gube samopouzdanje, samopovređuju se, traže utehu u alkoholu, pate od psiholoških poremećaja. A naročito se kod žrtava sajber-bulinga može registrovati mnoštvo emocionalnih i društvenih  problema – školski neuspeh, vršnjačko nasilje, poremećaj u ishrani, hronični stres, izolacija od prijatelja… Krajnje posledice svega toga mogu biti samopovređivanje i samoubistvo. Roditelj prvo treba mirno da porazgovara sa detetom, i otkrije u čemu je problem. Nakon toga, ako se ispostavi da je nasilnik iz škole, treba da prijavi slučaj maltretiranja školi, tačnije razrednom starešini, psihologu i direktoru.

Koji znaci odaju dete koje vrši nasilje i kako treba da se postave njegovi roditelji?

Generalno, sajber nasilnici su deca koja imaju problem sa agresijom i u realnom životu. Oni su neprilagođeni i uživaju u maltretiranju drugih, bilo uživo ili putem sajber prostora. Ne osećaju krivicu za svoje ponašanje, niti vide išta loše u tome. Retki su slučajevi, ali ima ih, da deca koja su u realnom životu žrtve nasilja imaju lažne profile i onlajn maltretiraju svoje nasilnike. To je njihov odbrambeni mehanizam, njihov način osvete. Savet za ove roditelje je da dete usmere na razgovor sa školskim psihologom, pretnje i vika najčešće ne urode plodom.

Koji lek je, prema vašem mišljenju, najbolji za suzbijanje sajber nasilja? I šta treba svi kolektivno da učinimo da bismo stali na put ovom problemu?

Ni najrazvijenije države sveta nemaju efikasan lek za sajber nasilje, jer je, uprkos velikom broju mera, i dalje prisutna tendencija rasta ovog problema. Neophodne su zakonodavne regulative i državna strategija borbe za zaštitu dece u sajber prostoru,  kao i aktivan rad sa decom i roditeljima na edukaciji i informisanju o ovoj problematici. Sankcije treba da postoje, ali na zakonodavcu je da proceni u kojoj meri. Novčane kazne koje su trenutno prisutne opterećuju džep roditelja, međutim, pitanje je koliko su one efektivne i da li zaista doprinose poboljšanju detetovog ponašanja.

Ima li nagoveštaja da će u školama početi da se drže obavezna predavanja na ovu temu?

Za sada na poziv lokalnih samouprava uglavnom držim javne tribine, koje može da isprati veliki broj učenika. Takođe, u sklopu saradnje sa određenim sportskim društvima, klubovima i kampovima, edukujem mlade sportiste o tome kako treba da se ponašaju na društvenim mrežama. Ali, sve to je nedovoljno. Iskreno se nadam da će uskoro biti mnogo više interesovanja za predavanja na ovu temu. Iz tog razloga, važno je istaći da se predavanja mogu organizovati i po pozivu roditeljskog saveta ili škole. Najave mojih predavanja, kao i detaljnije informacije o pravilnoj upotrebi interneta svi zainteresovani mogu pronaći na sajtu www.katarinajonev.com .

Koja je vaša poruka roditeljima dece koja ulaze ili tek treba da uđu u digitalni svet?

Detetu treba ukazati na to šta je dobro a šta je loše u sajber svetu – kao što ga učite da ne priča sa nepoznatim osobama na ulici, tako treba da ga naučite da ne stupa u kontakt sa nepoznatima na društvenim mrežama. Jer problem leži u nedovoljnoj obazrivosti najmlađih korisnika društvenih mreža i njihovih roditelja, kao i u njihovoj neinformisanosti i neznanju. Dalje, potrebno je uputiti dete u bezbedonosnu kulturu korišćenja interneta i popularnih društvenih mreža. Treba ga naučiti da sačuva svoju privatnost, da se što manje izlaže rizicima u online svetu, da nauči da razlikuju korisne i istinite informacija od lažnih i neproverenih, ukratko – razviti mu zdrav sajber identiter. A u tome najveću ulogu imaju upravo roditelji!

Redakcija ŠŽŽ

Projekat „Informisanjem i edukacijom protiv vršnjačkog nasilja“ sufinansiran je iz budžeta Grada Novog Sada – Gradske uprave za kulturu i informisanje.

Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.