Šta ako je vaše dete žrtva nasilja - korak po korak 

Šta poduzeti ako je vaše dete žrtva nasilja u školi – vodič korak po korak 

October 26, 2018 , In: Supermama , With: No Comments
0

Želeći da zaštitimo decu od vršnjačkog nasilja, ali da se kao roditelji istovremeno suočimo sa sistemskim rešenjima tog problema, često ostajemo zbunjeni. Procedura u školama govori jedno, praksa često sasvim drugo i u tom međuprostoru nije lako doneti odluku kako da zaštitimo dete.

Baš zbog tih nedoumica porazgovarali smo sa pedagoškinjom Snežanom Golić iz Razvojnog centra za decu i odrasle “Faktor” iz Novog Sada. Ona je, korak po korak, objasnila šta svaki roditelj, koji sumnja da mu je dete žrtva vršnjačkog nasilja – treba da uradi.

  1. korak

razgovor sa detetom

Prvi i možda najzahtevniji korak jeste iscrpan i detaljan razgovoro sa detetom, koje treba ohrabriti ali i pokušati realno sagledati informacije koje dobijate. Pre svega, tražite u priči elemente ponavljanja negativnog modela ponašanja deteta za koje sumnjate da je agresivac. Ohrabrite svoje dete da ne naseda na pretnje (“Ako nekome kazeš, biće još gore” i slično) i da je, kada se obrati vama, pola problema već rešeno. Ponekada je dobro pronaći u razredu porodicu ili dve sa vrednostima koje su slične vašim i zamoliti ih da budu otvoreni i prenesu vam ukoliko čuju da je vaše dete u nevolji.

“Prema mom iskustvu, deca detaljnije i iskrenije pričaju roditeljima kada uopšte nisu učesnici u nekom događaju u školi. Vaše dete će, ukoliko je žrtva, možda prećutati da vi ne biste brinuli ili reagovali burnije nego što on/ona smatraju prihvatljivim”, kaže Snežana.

  1. korak

individualni razgovor sa učiteljem ili razrednim starešinom

Proces se nastavlja u školi i to razgovorom sa učiteljem/odeljenjskim starešinom, koji treba da bude unapred ZAKAZAN. Nikako nije dobro nenajavljeno i pod burnim emocijama odlaziti u školu na razgovor, potrebna je visoka psihička ravnoteža svih odraslih koji se bave decom, dakle i roditelja i nastavnika, kako bi osmislili najbolje moguće rešenje konkretne situacije.

“Moram da pomenem da je najveći procenat problema zaista rešen na ovom nivou. Mnogo kolega posvećeno i stručno obavlja svoj posao. Dakle, kapa dole najvećem broju kolega. Ali, u ovom tekstu više se bavimo prosvetarima pod znacima navoda. Nažalost, i oni rade sa našom decom.”

  1. korak

pismena zabeleška o razgovoru

“Ukoliko smatrate da predstavnici škole olako shvataju problem koji vas brine, zatražite pismenu zabelešku o razgovoru (na koju imate pravo) i zahtevajte razgovor u pedagoško-psihološkoj službi, gde takođe možete zatražiti pismenu zabelešku o razgovoru. Uglavnom se na usmene reči i ne pazi toliko, koliko na pisane. Ne verujem da će neko baš lako potpisati da je siguran da nema elemenata nasilja, ako nije proverio. Lakše će to reći usmeno, nažalost, to se dešava često.” Savetuje Snežana Golić.

  1. korak

uključiti Tim za prevenciju nasilja, na nivou škole

Ako bilo ko izgovori za agresivca da mu ne mogu ništa, da porodica ne sarađuje i da je izvan njihove moći – treba insistirati na zabelešci sa sastanka Tima za prevenciju nasilja, na nivou škole. Naime, dok neki slučaj ne prođe kroz procenu nadležnog tima, ne može biti konstatovano da su nemoćni.

“Molim vas, pokušajte da budete realni kada se počnete boriti za svoja prava. Poznati su mi i slučajevi, kada se tim sastaje po službenoj dužnost, jer je jedno dete pocepalo drugom list iz sveske. To je zaista zloupotreba ovog važnog tima.

  1. korak 

razgovor sa psihologom

Nakon individualnog razgovora, ukoliko se ispostavi da problem zaista postoji i prevazilazi kompetencije starešine ili učitelja, moj predlog je da, dok planirate dalje načine rešavanja, svoje dete odvedete na savetodavni razgovor kod pedagoga /psihologa kom verujete. Detetu svakako treba osnaživanje u toj situaciji, a i dobićete još jedno stručno mišljenje.

  1. korak 

opomena roditeljima agresivca

“Da se vratimo na školu, ukoliko se roditelji potencijalnog agresivca ne odazivaju na pozive iz škole, to se smatra zanemarivanjem deteta, i škola, odnosno tim za prevenciju nasilja, može i trebalo bi da porodicu prijavi Centru za socijalni rad, jer je neodazivanje oblik zapostavljanja deteta.”

Dakle, kao roditelji, ne smete prihvatiti odgovor škole : “Mi mu ne možemo ništa”, ukoliko nisu zadovoljeni navedeni koraci.

“Poznati su slučajevi da su deca, koja se nisu socijalno prihvatljivo ponašala, bila u obavezi da sve odmore provedu ispred zbornice. Dovijali su se pravi prosvetari na različite načine i puno je kolega koje cenim. Važno mi je da njih, dok se bavimo onima koji su nedostojni da nose dnevnik, ne zaboravimo i ne stvorimo opštu atmosferu nepoverenja u sistem. Ali pošto znam i za slučajeve zataškavanja prvih naznaka nasilja, kada bi puno toga moglo da se spreči, a i kasnije ozbiljnih oblika nasilja moj stav na ove teme nije u potpunosti na strani škole.”

Šta mogu da rade roditelji

Neki roditelji zaista ne sagledavaju realno prevelik broj učenika u školi i gaje iluziju da je sve pod kontrolom, ne razgovarajući sa decom i ne prateći situaciju, već za nasilje i oni (koji brinu samo o svojoj deci) saznaju tek kada sve ode predaleko. Tada ne uviđaju svoje propuste i u potpunosti krive školu.

“Da, slažem se da škola treba da reaguje, ali svim odraslim osobama je odnos broja đaka i nastavnika nedvosmislen znak da ništa nije u potpunosti pod kontrolom i da je porodica jako važan faktor u praćenju i uočavanju prvih znakova problema, kada je najlakše i sprečiti ili rešiti problem.

Sa druge strane, nastavnici i službe u školi, nažalost, vremenom oguglaju na sve i svašta i vaspitni kriterijumi im postaju sve niži, a problemi sve uobičajeniji i normalniji. Jednostavno zaborave da je svako od te dece nečiji ceo svet i razlog postojanja i ne osećaju više ogromnu odgovornost, koju rad sa decom nosi i nosiće zauvek. Ne svi, naravno.”

Da sumiramo, roditelj mora budno pratiti sva dešavanja u vezi sa svojim detetom, a kada dođe do problema koji bi trebalo da reši škola, prvo prijateljski i sa poverenjem da se ode kod učitelja/starešine, a tek ukoliko mu prijateljski pristup ne bude uzvraćen, čvrsto da ZAHTEVA rešenje i  da ide do kraja u tome uz stručnu pomoć.

Prosvetna inspekcija je takođe mesto na kom se “deli pravda”.

Danas su u školama prisutni i advokati. Procesi smanjenja ocena iz vladanja ili isključenja dece iz škole podignuti su na nivo sudskog procesa, koji advokat često lako obori, jer to nije uvek polje u kom se prosvetari baš najbolje snalaze.

Da li uzimati stvari u svoje ruke

Ukoliko se roditelji osete nemoćnim i nedovoljno ozbiljno shvaćenim u školi, nipošto ne treba da se ide u kuću deteta koje smatrate agresivcem.

“Moj lični izbor, kada u sistem nisam stekla poverenje, bila je promena škole, što smo i uradili. Ništa posebno se nije dešavalo našem detetu, ali sistem nam nije ulivao poverenje. Nama je to bilo dovoljno. Sa svim znanjima i iskustvima relativno lako bih “školu navukla na tanak led”, ali mi scenario u kom polomljeni pešak dokaže da je u pravu, nije bio potreban. Kao majka nisam to želela, ali kao pedagog sam svoju borbu i te kako glasno nastavila.”

Poziv na odgovornost

Aleksini i Tijanini roditelji su dokaz šta pojedinac može, ali u Srbiji ostatak roditelja ne pronalazi razlog da pozovu GLASNO i OTVORENO sistem na odgovornost. O tome se više priča na rođendanima, nego na roditeljskom i tada se čuje samo onaj ko već ima problem. Ostali se retko uključuju, ćute u nadi da će ih problem zaobići. I tako se cela priča razvodni.

“Uz pohvale, podršku i veliku zahvalnost kolegama koje savesno obavljaju svoj posao, a takvih je mnogo, pozdravljam vas do prve sledeće prilike kada ćemo podizati glas protiv  vršnjačkog nasilja,” Kaže na kraju razgovora Snežana.

Jednako oprezni roditelji treba da budu i kada je u pitanju sajber nasilje, a i u tom slučaju pomoć treba da potražite u školi.

Ivana Stojanov

 

Projekat „Kvalitetnim informisanjem protiv vršnjačkog nasilja“ sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja.

Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

 

There are no comments yet. Be the first to comment.

Leave a Comment