Srbija i region na kokainu – Šta mladi slušaju?

Muzika je oduvek bila jasan vrednosni pokazatelj društva. Menjali smo se mi, menjala se i ona, a nekada su je i ciljano oblikovali da bi ona oblikovala nas, njen uticaj nikada nije bio za podcenjivanje.

Početkom sedamdesetih mladi i da su želeli, nisu mogli da čuju na radiju ništa osim Nil Sedake, Pol Enke, Sem Kuka. U većini kuća nije bilo ni televizora. To je muzika koju su masovno slušali roditelji generacija pre milenijalaca.

Dostupnost muzike kroz različite medije iz korena je promenila ponudu i publiku. Prvo televizija, onda internet, pametni telefoni.

Osamdesetih je u Beogradu diskoteka Zvezda bila komercijalna, gde se slušala Madona i Pet Shop Boys, a alternativna scena bila je Akademija.

Danas, kada bi vam klinka od 18 godina rekla da sluša Pet Shop, smatrali bi je – pa, skoro alternativkom. Godine mentalne torture dale su sjajne rezultate projektantima oblikovanja budućih naraštaja.

Šta se sluša danas? Mladi nisu nikada odrastali uz gore i opasnije poruke. Slobina Pinkova mašinerija za zaglupljivanje je škola Džulijard za ovo danas.

Ljubavne žalopojke i melodrame iz Grandove kuhinje, oskudne haljine, kič i niske strasti.  Scenografije koje su više bile tv pilule za mušku potenciju nego muzičke kompozicije, zamenili su – droga, da budem precizniji kokain, i kriminal.

Novac, po kome se gazi, i sa kojim se gaze svi oni koji ga nemaju ili imaju manje. Prepliću se sinhronizovano.

“Na grudima panciri, moja braća naoružana ko vojska. Mama kaže nemoj tamo gde para nema. Iz garaže ide samo bela Panamera. Bela kola, beli grad, i bela droga”. (Relja – Latino Evropa, 20 miliona pregleda).

“Vole one u kešu, one vole sa nama da piju, kad alkohol ih savlada malo da šiju (kokain prim. prev), s kreveta na splavove sa splava na kitu. Koka i separe, besna kola i kurave”. (Coby & Marlon Brutal, 8M).

“Radi je koka” (Milan Stanković – Trans 14M)

Koliko je kokain narativ koji prodaje preglede na jutjubu očigledno zna i Rimski (“Crni džip”, 7M):

“Navučen na nju kao na belo Diego. Pored nje je uvek sumnjiv tip, kaže da spava sama, ali sanja uvek crni džip”.

Pa red mafije. Jala Brat ima pesmu koja je oda kriminalcima i zove se “Mafia” (27M).

“Ne valja za srce, on je dečko mafija (Teodora – Kristijan Grej, 28M).

“Foliraš mafijaš, zna te svaki mafijaš” (Buba Corelli – Balenciaga, 40M).

Stihovi ovih pesama sigurno se otvaraju i vašoj deci na Jutjubu, koja vam ukradu telefone. Imaće šta da nauče.

Školovanje? Samo Porše.

Porsche… ili gliser…

Dakle, najvažniji činilac je kokain, zvuk koji dolazi iz dečijih soba dok roditelji krčkaju bećarac u kuhinji, a ukoliko klinke nemaju Gošu Rubčinskog i Živenši, nije drastičan faul.

To će im kupiti kriminalci ili tatini sinovi, “new money” Balkana, u odnosu na koje su čak i ruski novopečeni bogataši suptilni.

Tinejdžeri se edukuju da je mera vrednosti već u dvadesetim skup automobil, šampanjac, i cipele od 600 eura.

Ovi slatki bitovi faktički od uspešnog studenta prave dosadnog štrebera idiota, sa kojim devojke mogu da pogledaju eventualno film i pojedu kokice, bez šanse da neki metak probije blindu, ili da se Dom Perignon zalije po presvučenoj koži. Nema te pozitivne tenzije i žara, kakav jeziv scenario!

Maja Berović u pesmi “VIP” mladim srednjoškolkama, čiji roditelji finansijskim akrobacijama kupuju na sniženju u Zari  i HM-u poručuje: “Na meni samo Gucci, D&G s’ revije iz Milana, a ja tanana sa oblinama k’o kubana”.

Možda je momcima u krizi srednjih godina simpatično da gledaju devojke u transu na splavovima uz ove pesme, pogotovo ako imaju novac. Da li bi im bilo i da su njihove ćerke tu negde?

Da se razumemo, znam da mejnstrim nikada nisu bili Dilan ili Klepton, niti će ikada biti.

Da, znam da živimo u vremenu u kome je novac sve, silikona, građevinaca, starleta, uspeha po svaku cenu.

I nemam ništa protiv momaka koji rade ove balkanske verzije regetona, koji se u svetu sluša godinama. Pronašli su nišu, imaju zarazne bitove, uzimaju gomilu novca. U zemlji i regionu gde ljudi jedva preživljavaju, priča o uspehu koji dolazi niotkuda, skupoj garderobi, kolima, bukvalno je vakcina za sreću, anestezija za sirotinju.

Ali ovo nije pitanje ukusa, i avangardnosti, ovo je pitanje j****og opstanka.

Šmekeri, mogu li ti milioni pregleda na Jutjubu samo bez kokaina i kriminala?

Verujem da će mnogi nakon pročitanog teksta poželeti da im deca studiraju van Srbije, a ironija je što će to isključivo biti deca upravo onih koji su ovakav sistem vrednosti uspostavili. Oni svoju decu mnogo vole.

Život je lep

Odavno smo prestali da se borimo protiv poskupljenja, šikaniranja, odavno gledamo đonove gramzivih koji su došli i zgazili nas. Odavno smo prestali čak i da sanjamo neko bolje vreme. Postali smo meka strancima za jeftin provod, hranu i seks.

Možemo li makar da se borimo za neke nove klince, kada smo mi već pukli, ili ćemo njima da prepustimo da ugase svetlo, sa sve kokainom u nosu?

Pavle Jakšić

Izvor: www.vitraz.net

https://www.facebook.com/vitraz.net/

https://www.instagram.com/vitrazmagazin/