Sajber nasilje

Roditelji, oprez! Sajber nasilje ne poznaje granice

October 23, 2018 , In: Supermama , With: No Comments
0

Terorisanje vršnjaka preko interneta veoma je rasprostranjen problem, a može da traje 24 časa, 7 dana u nedelji! Zato se dobro informišite o njemu – saznajte šta ga odlikuje i kako treba reagovati u ovoj situaciji

Verujemo da vas ne iznenađuje podatak da je sajber nasilje jedan od najrasprostranjenijih oblika vršnjačkog nasilja, budući da živimo u digitalnoj eri, u kojoj se više komunicira preko mobilnih telefona, tableta i računara, nego uživo – licem u lice. Ali koliko ste svesni činjenice da ovaj oblik nasilja ne poznaje granice? Za razliku od ostalih tipova vršnjačkog nasilja (fizičkog, socijalnog, verbalnog…), od kojih dete može da pronađe sklonište bar u svom domu, od digitalnog nasilja ne može nigde da se sakrije. Ono probija sve prostorne barijere, a može da traje 24 sata, 7 dana u nedelji. Zato se dobro informišite o njemu – saznajte koliko često se javlja, šta ga odlikuje i kako treba reagovati u ovoj situaciji.

Šta kaže statistika?

Istraživanja u Sjedinjenim Američkim Državama pokazala su da 9 od 10 dece pretrpi neku vrstu uznemiravanja na internetu, a rezultati neformalnih istraživanja sprovedenih u Srbiji pokazala su da jedno od četvoro dece pretrpi neprijatnost u sajber prostoru. Ove brojke i istraživanja moramo da shvatimo ozbiljno i da se još ozbiljnije posvetimo zaštiti dece u sajber prostoru.

Teško breme

Za početak, nemojte posmatrati digitalno nasilje kao prolaznu zanimaciju adolescenata. Znajte da ono predstavlja teško breme za svakoga, a pogotovo za mlade osobe koje prolaze kroz krizu razvoja ličnosti. Kao što je istaknuto, ovaj problem ne poznaje nikakve granice.

1) Dete ne može nigde da pobegne od njega. Čak i da se odseli na drugi kraj sveta, sajber nasilnik može nastaviti da ga progoni.

2) Digitalno nasilje nije vremenski uslovljeno – može da se vrši u bilo koje doba dana i noći. Zbog toga je žrtva sajber nasilja stalno u grču. Strahuje prilikom pregledanja svake poruke i svake notifikacije.

3) Ovaj vid nasilje je, u neku ruku, dokumentovan i lako dostupan svima. A pomisao da uvredljvi komentari, slike i pretnje za tren mogu postati viralni i vidljivi hiljadama, pa i milionima korisnika interneta, kod žrtve stvara dodatnu presiju.

Odakle vreba?

Najviše žrtava sajber nasilja ima među korisnicima aplikacija “Vajber” i “Vots-ap”, i društvene mreže “Fejsbuk”. Ako i vaše dete koristi nešto od navedenog, budite stalno na oprezu. Pomno pratite njegovo ponašanje, naročito obraćajte pažnju na to kako se ponaša dok drži pametan uređaj u rukama, posećujte njegov profil na društvenoj mreži i otvoreno razgovarajte sa njim o svemu, pa i o ovom problemu. Istaknite mu da je digitalno nasilje veoma rasprostranjeno i da je nemoguće prevazići ga samostalno, te da, ako se nađe u ovakvoj situaciji, treba obavezno da podeli to sa vama. Ali ne uzdajte se previše u detetovu iskrenost. Praksa je pokazala da, iako se teško nose sa ovim problemom, mnoga deca prikrivaju da su žrtve sajber nasilja zbog stida ili osećaja krivice. Više se oslanjajte na roditeljsku procenu i intuiciju.

Poziv u pomoć

Primetite li da je dete razdražljivo, nekad tužno a nekad besno, da se osamljuje, izbegava kontakt sa ukućanima, skriva ekran telefona i/ili računara od vas, proverite da li je žrtva sajber nasilja. Pitajte ga da li ga neko omalovažava, vređa na bilo kom osnovu, da li mu preti i da li ga seksualno uznemirava preko interneta. U slučaju da odbije da razgovara na ovu temu ili da impulsivno odreaguje na pomen digitalnog nasilja, shvatite to kao opravdanost sumnje i poziv u pomoć. U tom slučaju insistirajte na tome da mu pregledate listu poziva, poruke, mejlove, profile na društvenim mrežama…

Uloga roditelja u rešavanju problema

Ukoliko se ispostavi da je dete žrtva ovog vida vršnjačkog nasilja, za početak skrenite mu pažnju da ne objavljuje sadržaj koji ga može kompromitovati i da ne odgovara na poruke i provokacije nasilnika. Dalje, napomenite mu da ne briše poruke, komentare i slike nasilnika, jer sve to kasnije može poslužiti kao dokaz. Obavezno slikajte dokazni materijal ili napravite skrinšot na mobilnom telefonu. A zatim preduzmite konkretne korake. Prijavite slučaj odeljenskom starešini deteta i Odeljenju za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, pri Ministarstvu unutrašnjih poslova na imejl childprotection@mup.gov.rs ili na broj 011/306-2000. Druga ustanova kojoj možete prijaviti slučaj vršnjačkog nasilja na internetu jeste Više javno tužilaštvo u Beogradu. U tom slučaju prijavu podnesite Posebnom odeljenju za borbu protiv visokotehnološkog kriminala putem imejla vtk@beograd.vtk.jt.rs ili pozivom na broj 011/360-1272. Osim ovim državnim organima, ako želite da sprečite dalje uznemiravanje deteta, ceo slučaj možete da prijavite mobilnom provajderu i zatražiti da blokira primanje poziva i poruka sa spornog broja. Što se tiče suzbijanja nasilja na društvenim mrežama, preporuka je da instalirate mobilnu aplikaciju „Net patrola“ i da njoj prijavite profil, stranicu i/ili grupu sa društvene mreže, sa koje su stizali uznemirujući komentari i pretnje.

Ne delite pravdu sami

U ovakvim situacijama, mnogim roditeljima razum pomute emocije i poriv za zaštitom deteta, pa oni krenu lično da se razračunavaju sa nasilnikom – u virtuelnom ili stvarnom svetu. To, međutim, nije konstruktivno rešenje. Na taj način problem može da se produbi. Posle prijave digitalnog nasilja nadležnim organima, pokušajte da ne mislite na nasilnika sa interneta. Pažnju usredsredite na svoje dete – pružite mu ljubav, potrebnu utehu i razumevanje. A bilo bi dobro da u prevazilaženje problema uključite i psihologa.

Pomoć u prevazilaženju eventualnog problema, možete pronaći i ovde.

Tekst je napisan u saradnji sa Katarinom Jonev, dugogodišnjim edukatorom na temu zaštite dece na Internetu i društvenim mrežama.

 

Redakcija ŠŽŽ

Projekat „Informisanjem i edukacijom protiv vršnjačkog nasilja“ sufinansiran je iz budžeta Grada Novog Sada – Gradske uprave za kulturu i informisanje.

Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

There are no comments yet. Be the first to comment.

Leave a Comment