Pravilnik

Resocijalizacija nasilnika i mangupa u školama

October 3, 2018 , In: Supermama, Svesna Problema , With: No Comments
0

Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, usvojen 2017. i dopunjavan ove godine, predvideo je da ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja donese Pravilnik o obavljanju društveno korisnog odnosno humanitarnog rada. Pravilnik treba da prati izrečene vaspitne odnosno vaspitno-disciplinske mere određene učenicima osnovnih i srednjih škola.

Novi Pravilnik stupio je na snagu 15. septembra, kako bi od ove školske godine učenicima nasilnicima, pored vaspitnih, bile izrečene i mere društveno korisnog, odnosno humanitarnog rada. Mada se u samom uvodu novog podzakonskog akta ističe da mu je svrha da „razvija svest o odgovornosti i posledicama sopstvenog i ponašanja drugih i popravljaju odnosi uključenih strana“ u vršnjačkom nasilju u školama, vreme će pokazati koliko je on dobar način da se nasilje u školama smanji i da li je njime predviđena kazna adekvatna ili dovoljna za već počinjeno nasilje ili neprimereno ponašanje u školskim odajama.

Naime, ovim aktom predviđeno je, između ostalog, da učenici koji se potuku, razbiju školski prozor, neopravdano izostaju sa nastave, ukradu nešto iz učionice ili izmene podatak u dnevniku, uporedo sa vaspitnim merama budu kažnjeni i društveno korisnim radom. Vrstu društveno korisnog rada određuje škola u skladu sa težinom učinjene lakše i teže povrede obaveze, vodeći pri tom računa o psihofizičkoj i zdravstvenoj sposobnosti, uzrastu i dostojanstvu učenika. Pravilnik predviđa i da društveno korisnim radom budu kažnjeni i oni učenici koji dolaze u školu neprikalno odeveni, oni koji narušavaju higijenu školskih i drugih prostorija, oštećuju imovinu drugih učenika ili ne poštuju propisana pravila ponašanja u školi.

Učenik nasilnik, pored vaspitne mere koju mu škola izrekne, koji pretuče školskog druga biće naloženo da žrtvi nasilja određeno vreme nosi školsku torbu, pomaže tokom nastave, pa čak i oko domaćeg zadatka. Dakako, ovo pod uslovom da škola zna za nasilje, da je učenik nasilnik sankcionisan i da učenik žrtva nasilja ne oseća i dalje strah od onoga ko ga je pretukao i da veruje da se „sve“ završilo na tim jednim batinama. U slučaju da učenik žrtva ne želi da mu nasilnik koji ga je prebio nosi torbu ili pomaže u toku nastave, nema predviđenog rešenja odnosno ovim pravilnikom se pretpostavlja da će sve biti onako kako je to ministar propisao.

Ili, učenici koji unište, oštete, sakriju, iznesu, preprave podatke u evidenciji koju vode škola imaće obavezu da rade na letopisu škole, moraće da naprave prikaz o značaju važnosti evidencije i javnih isprava ili o istorijskim datumima u kojima je uništavana značajna dokumentacija.

Pravilnik obuhvata i učenike koji uništavaju školsku imovinu. Tako će oni koji polome ili unište deo školske imovine morati da ga vrate u pređašnje stanje ili da kupe novu.

Mada običan čovek ni ne pomišlja da učenici u škole dolaze pijani ili drogirani ili da, pak, u nju unose oružje, biće da se to događa. Jer da nije tako, kazne za ovakva dela ne bi bila predviđena novim pravilnikom, a jesu. Tako je novim aktom predviđeno da učenici koji u školi koriste alkohol, duvan, drogu, koji unose oružje i petarde ili učestalo čine lakše prekršaje deo društveno korisnog rada biće izrada prezentacije, briga o prostoru, pomoć domaru, učestvovanje u predavanjima koji ostvaruju stručnjaci iz oblasti u kojoj je prekršaj načinjen. Ova vrsta rada trajaće od 15 do 45 minuta, a angažovanje učenika uzimaće se u obzir kod zaključivanja ocene iz vladanja.

„Zlobnici“ su odmah u javnosti istakli kako će učenici koji piju, puše, drogiraju se ili unose nož za kaznu „uređivati školsko dvorište i saditi cveće“. Psiholozi su na takve primedbe odmah odgovorili da i učenici, poput zatvorenika, imaju pravo na resocijalizaciju odnosno da se sa njima mora raditi kako isto delo ne bi ponovili. Dakako, veliko je pitanje hoće li ova vrsta društveno korisnog rada u okviru škole doneti boljitak učenicima koji piju, puše ili se drogiraju, ukoliko se sa istim takvim merama ne nastavi i van školskih kapija.

Društveno koristan odnosno humanitarni rad u školi može se organizovati i ostvariti u grupi, odeljenju, razredu, odnosno klasi u školi, kao i u drugoj ustanovi, samostalno ili uz podršku vršnjaka, nastavnika i stručnih saradnika. Angažovanje učenika u društveno korisnom radu uzima se u obzir kod utvrđivanja zaključne ocene iz vladanja na kraju prvog i drugog polugodišta. Ukoliko je učeniku koji je „zgrešio“ u školi izrečena opomena, društveno humanitarni rad mu se određuje dva puta nedeljeno u trajanju od dve nedelje. Za ukor odeljenskog starešine, društveno koristan rad traje tri nedelje po dva puta nedeljno, dok za ukor odeljenskog veća sledi „kazna“ tri nedelje i tri puta nedeljeno. Ukor direktora sa sobom nosi četiri nedelje društveno korisnog rada i to tri puta nedeljeno, a ukor nastavičnog veća četiri nedelje i to četiri puta nedeljno.

Direktori škola treba da odrede lice koje će voditi evidenciju izrečenih mera društveno korisnog odnosno humanitarnog rada, a ono je u obavezi i da prati njegove efekte i o tome izveštava. To lice o učenicima koji imaju opomene i ukore odeljenskog starešine izveštava odeljensko veće, za one koji imaju ukor direktora obaveštava se on lično, a za izrečenu meru nastavničkog veća izveštaj se podnosi nastavničkom veću.

Učenici koji učine lakšu povredu obaveza, kao što je nedolazak u školu, dolazak neprikladno odeven, baca otpatke van korpe za otpatke, oštećuje pribor i opremu školskih drugova, ometa školske manifestacije ili održavanje nastave, mogu na ime društveno korisnog rada biti izrečene mere kao što su produžetak rada redara, pisanje sastava i izlaganje na temu u vezi sa povredom obaveze, osmišljavanje, izrada i uređenje panoa na određenu temu. U slučaju lakše povrede radne obaveze, može mu se izreći mera brige o učionici, biblioteci, produženom boravku, trpezariji, svečanoj sali, kao pomoć u produženom boravku ili pomoć nastavniku za vreme odmora, pomoć školskim timovima, organizovanje posebne humanitarne akcije. Može dobiti i obavezu da pomaže domaru u radionici, čisti sneg, okopava cveće, farba ogradu, klupe, održava sportski teren…

Mobilni telefoni i droga

U teže povrede obaveza učenika spada i upotreba mobilnog telefona, elektronskog uređaja i drugog sredstva u svrhe kojima se ugrožavaju prava drugih ili u svrhu prevare i postupku ocenjivanja. Kao teža obaveza smatra se i podstrekivanje, pomaganje i davanje drugom učeniku alkohola, duvana, narkotičkog sredstva ili psihoaktivne supstance. Koja će mera društveno korisnog rada ove teže povrede obaveza učenicima biti izrečena svakako zavisi od toga da li je on „uhvaćen“ na delu, bilo da je reč o zloupotrebi mobilnog telefona bilo u alkoholisanom ili drogiranom stanju. To će ipak biti najteži deo ovih pravila.

Redakcija ŠŽŽ

 

Projekat „Kvalitetnim informisanjem protiv vršnjačkog nasilja“ sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja.

Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

 

There are no comments yet. Be the first to comment.

Leave a Comment