pomozi detetu da ne postane žrtva

Pomozite svom detetu da ne postane žrtva

July 15, 2018 , In: Supermama, Svesna Problema, Uspešna , With: No Comments
0

Počnite na vreme da jačate samopouzdanje deteta, dajte mu što više pozitivnih primera, naučite ga efikasnim “trikovima” i, pre svega, okružite ga ljubavlju. Stabilno i jako dete teško će postati žrtva

Vršnjačko nasilje poprima razmere epidemije i sve češće smo svedoci brutalnih oblika agresivnog ponašanja među decom, koji se čak i tragično završavaju. Psiholozi ističu da u većini slučajeva nasilno ponašanje vuče korene još iz ranog detinjstva i iz tog razloga apeluju na roditelje i odrasle koji učestvuju u vaspitanju da se više angažuju i počnu da usmeravaju decu u pravcu nenasilne komunikacije. Ukoliko dete od malih nogu uči kako da rešava konflikte i emotivne krize, a da to ne uključuje verbalno ili fizičko nasilje, sigurno će kada pođe u školu biti dovoljno “opremljeno” da se izbori sa najrazličitijim vidovima agresije.

Da li to znači da dobrim vaspitnim metodama dete može postati “imuno” na nasilje? Nažalost ne, ali mu možete dati dobar “alat” za budućnost.

Proterajte nasilje iz kuće

Na samom početku, postavite sebi pitanje koliko često se vi i vaši ukućani agresivno ponašate. Pritom, pored fizičkog, morate uzeti u obzir verbalno i psihičko nasilje. Bilo da nekog od najmilijih, u naletu besa, nazivate pogrdnim imenom ili vam se omakne poneka “pljuska” po guzi, imajte na umu da vaše dete upija svaki vaš potez i prihvata ga kao normalan oblik ponašanja. Svojim nasilnim ispadima zapravo stvarate temelje da se lako potčinjava nasilju, smatrajući da je fizičko ili psihičko kažnjavanje prihvatljivo.

Umesto da mu pružate modele ponašanja koji će kod njega razvijati osećaj da je nasilje sastavni deo života, okrenite novi list.

Izbacite:

  • Kažnjavanje

Umesto fizičkih kazni ili vikanja počnite da praktikujete “gubitak privilegije”, tako što ćete detetu uskratiti omiljenu aktivnost tokom određenog perioda. Obavezno uključite dete – bilo tako što ćete mu dati da odredi vrstu privilegije koju gubi ili dužinu trajanja gubitka. Na ovaj način zapravo učite dete da snosi posledice svojih postupaka bez da koristite nasilne mere.

  • “Ne” iz rečnika ili ga bar svedete na razumu meru. Umesto “nemoj da diraš” koristite “bilo bi bolje da uzmeš nešto drugo”. Imajte na umu da je pozitivna komunikacija korak ka pozitivnom delovanju.

Uvedite:

  • Kutiju lepih misli. U koju ćete ostavljati pozitivne poruke za svoje ukućane. Nekada će to biti skica srca, a nekada podugačko pismo puno izliva ljubavi.

Osobe koje imaju pozitivan odnos prema okolini klone se agresivnih ljudi i uvek pronađu način da se zaštite od nasilja.

Samopouzdanje je ključ

Deca koja “zrače” samopouzdanjem nikada ne postaju žrtve nasilja iz prostog razloga jer ih se nasilnici boje. Interesantno je i to da deca koja imaju samopouzdanje izgrađeno na zdravim osnovama ne postaju siledžije i nemaju problem sa agresivnim ponašanjem. Zato je veoma važno znati na koji ćete način graditi kod deteta poverenje u sopstvene sposobnosti.

Velika je razlika između “lažnog” samopouzdanja, koje se mahom zasniva na prečestom hvaljenju deteta (gde ono vremenom počinje da veruje da je svaki njegov “čiča Gliša” u rangu umetnosti Pabla Pikasa), i samopouzdanja koje je izgrađeno na dobrim temeljima.

Umesto da preterujete sa pohvalama (zbog čega dete može otići u drugu krajnost i postati arogantno, uobraženo, imati potrebu da “vlada” drugima i da ih tlači), pred dete postavljajte izazove i vucite ga korak napred. Uvek je bolje reći: “Na odličnom si putu, samo nastavi da se trudiš i uspećeš da vežeš pertlu”, i tek na kraju pohvaliti veštinu koju je savladalo, nego mu tokom procesa govoriti: “Bravo, pa ti to već znaš da radiš” (iako je tek na pola puta), pošto će misliti da je sve savršeno i da sve zna.

Najveću grešku roditelji prave kada dete štite od neuspeha i pritrčavaju da mu pomognu kako ne bi doživelo neuspeh i time poljuljalo veru u sopstvene snage. Zapravo je suprotno! Kada dete nema prilike da proba, greši i da uči na greškama, ono ne može da stekne realnu sliku o sebi i svojim sposobnostima, zbog čega postaje nesigurno.

Pustite dete da se pomuči, postavljajte mu nove izazove koje će samostalno moći da savlada i koji će biti u skladu sa njegovim uzrastom. I dozvolite mu da greši. Ukoliko primetite da se muči (na primer – ima problem sa čitanjem), pomozite mu tako što ćete mu prvo dati lakši zadatak (neka čita slikovnice) i tek kada potpuno savlada veštinu pređite na teži nivo (vratite se na bukvar).

Deca koja tokom odrastanja imaju dovoljno prilika da se bore sa novim izazovima i da ih samostalno savladavaju, mogu daleko lakše da nađu način da se brane i od nasilnika.

Izgradite odnos poverenja

Samo ukoliko uspete da ostvarite stabilan i otvoren odnos sa svojim detetom, možete očekivati da će vam se ono poveravati i govoriti o svojim problemima, strahovima, otkrivati vam tajne i jednog dana imati hrabrosti da vam prizna ukoliko postane žrtva nasilja. Ovakav odnos ne gradi se preko noći i potrebne su godine vašeg “dokazivanja” da bi dete moglo da vam veruje. Imajte na umu da 80% roditeljstva čini bliskost i tek 20% usmeravanje.

To znači da od samog starta morate:

– što više razgovarati sa detetom – pitajte ga o njegovom danu, komentarišite postupke drugih (ali ne ogovarajte!) kako bi izvukli dobru ili lošu pouku, pričajte o onome što se vama desilo.

– biti tu kada mu je teško – svaki njegov strah (makar on bio u rangu Baba Roge) ili konflikt sa drugarima (iako znate da će za 5 minuta ponovo biti najbolji drugari) shvatite ozbiljno i nikada ne komentarišite “to je glupost”, već pričajte i pokušajte da pronađete rešenje: “Baba Roga je nešto što su ljudi izmislili da bi plašili decu, a ako se i dalje budeš plašio, ova magična kapa ima super moći i  može te sačuvati od svih čudovišta”.

– poštovati njegovu ličnost – nikada ga ne nazivajte pogrdnim imenima, ne potcenjujte njegova dostignuća i ne ismevajte ga (posebno ne pred drugarima).

Strpljenje i razgovor

Strpljenje i razgovor

Magija ljubavi

Da bi se dete osećalo sigurno, imalo dovoljno samopouzdanja i poverenja u ljude, mora da odrasta okruženo ljubavlju. Problemi u ponašanju i delinkvencija retko su prisutni kod dece koja su od najranijeg detinjstva sa svojim roditeljima imala kvalitetan odnos utemeljen na ljubavi.

Iako je ljubav sastavni deo pojma roditeljstva, postoje situacije kada je osobama koje vaspitavaju dete prilično teško da to i pokažu. Bilo da se radi o bolesti, problemima samohranog roditeljstva ili emotivnoj nestabilnosti, uvek je bolje potražiti stručnu pomoć i krenuti na savetovanje, kako bi dete moglo da dobije adekvatnu podršku i ljubav od osobe koja se brine o njegovom odrastanju.

Ukoliko dete nastavi da se oseća odbačeno i nevoljeno velika je verovatnoća da će u jednom trenutku postati delinkventno ili otići u drugu krajnost i biti spremno da beskompromisno traži ljubav, makar to podrazumevalo da mora da trpi nasilje.

Budite dosledni u pravilima

U mlađem uzrastu, deca vole jasna pravila i rutinu jer se tako osećaju sigurnije pošto uvek mogu da predvide šta ih čeka. Kada krenu u školu, naviknutost na rutinu i pravila može im pomoći da se bolje organizuju i planiraju, ali i da bolje rešavaju eventualne probleme.

Zato uvek postavljajte jasna pravila i držite ih se. Odaberite nekoliko najvažnijih i zahtevajte od deteta da ih uvek poštuje (mora samostalno da posprema igračke, nema slatkiša pre ručka…). I obavezno uključite dete. Neka odredi koja pravila su za njega prihvatljiva i zajedno sastavite listu.

Očekujte da će dete povremeno pokušavati da “pređe granicu” i prekrši vaš dogovor. Budite dosledni u sprovođenju onih pravila koja su vam zaista bitna, a ostavite “otvorenim za kompromis” ona koja vam nisu toliko važna.

Istraživanja su pokazala da deca koja odrastaju u dobro strukturiranom okruženju imaju daleko manji rizik da postanu žrtve nasilja.

I, naravno – čuvajte se krajnosti! Previše krutosti, strogosti i nepopustljivosti može proizvesti suprotan efekat (kada dete počinje bespogovorno da sluša) i zato čvrsto držite uzde, ali budite spremni i da ih po potrebi popustite kako bi dete osećalo da i ono ima kontrolu.

Naučite dete socijalnim trikovima

Ukoliko želite da naučite dete kako da izbegne “targetiranje” od strane nasilnika, od malih nogu počnite da vežbate modele uspešne socijalne komunikacije. Organizujte mini predstave sa svojim detetom, zamislite potencijalni scenario i pokažite mu kako može verbalno da se odbrani od nekoga ko se agresivno ponaša.

Obuhvatite najrazličitije situacije: kako da se priključi deci koja se igraju na igralištu, kako da traži nazad svoju igračku, kako da se upozna sa novim drugom na rođendanskoj zabavi ili da pozove drugaricu kod sebe kući.

Deca koja imaju visoko razvijenu socijalne veštine ne postaju žrtve nasilnika, a čak i introvertna (povučena) deca mogu veoma uspešno savladati ove veštine.

 

Redakcija ŠŽŽ

 

Projekat „Kvalitetnim informisanjem protiv vršnjačkog nasilja“ sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

There are no comments yet. Be the first to comment.

Leave a Comment