Pobedite usamljenost

Da biste izbegli bolni osećaj praznine i usamljenost, usmerite pažnju na sopstvene potrebe i naučite kako da ih zadovoljite, a radost i ispunjenost doći će sami po sebi

”U svojim tridesetim, prvi put sam se osetila zaista usamljeno”, započinje svoju priču Jelena. “Veza u koju sam uložila mnogo, naprasno je pukla. Ostala sam bez stana, sama u velikom gradu, daleko od roditelja i braće. Imala sam još posao, jedinu sponu sa Beogradom. Nekolicina prijatelja olakšali su mi prve trenutke samačkog života i pomogli mi da nakon raskida ne završim na ulici, bez krova nad glavom. S vremenom sam stala na noge, pronašla sam lep stančić, karijera mi je išla uzlaznom putanjom, kolege su bile divne prema meni, ali sam se i dalje osećala tužnom i odbačenom. Neprestano sam razmišljalao o svemu što mi u životu nedostaje… Bila sam nezadovoljna, uznemirena i tužna. Vreme sam provodila u nespokojstvu. Kao da sam bila nevidljiva, milionima milja udaljena od svih. Istovremeno, osećala sam kao da štrčim u svetu punom srećnih parova. Da, bila sam usamljena! Svoj problem nisam mogla podeliti sa svojim prijateljima zbog stida i iz straha da me neće razumeti. Držala sam se po strani i postajala sve usamljenija…”

Zašto se osećam kao na pustom ostrvu?

Usamljenost – bolni osećaj emocionalne praznine – može biti posledica raznih životnih okolnosti, prekida ljubavne veze, razvoda braka, smrti drage osobe, promene životne sredine, škole ili radnog mesta, ali uzrok može biti i zatrpanost poslovnim obavezama… Često i sami doprinosimo nastanku ovog problema. Ako smo povučeni, ukoliko ne cenimo sebe dovoljno, radije biramo sedenje pred televizorom i kompjuterom nego izlazak s prijateljima, ili ukoliko svojim ponašanjem, sebičnošću, agresivnošću i ljubomorom odbijamo ljude od sebe.
”Upravo to sam saznala kad sam se obratila psihoterapeutu”, nastavlja svoju priču Jelena. ”Shvatila sam da je ponašanje koje psiholozi nazivaju ’hiperopreznost za socijalne pretnje’ – tipično za usamljene osobe, te da ovaj problem narušava moju sposobnost razumevanja odnosa. U ovom stanju, bolje se pamte trenuci odbacivanja i odbijanja, na primer, neprijatnost u prodavnici, ili grub ton prijatelja, koji možda u drugim okolnostima ne bismo ni primetili. S vremenom, ovim iskustvima pridajemo sve veći značaj, postaju dominatna u odnosu na druge, prijatnije interakcije s ljudima. Krajnji rezultat je sve veća izolovanost i usamljenost.”

Šta kažu psiholozi?

Ukoliko se osećaj usamljenosti javlja često i traje dugo, trebalo bi da se zabrinete, jer je on neretko posledica nedostatka samopoštovanja ili loše razvijenih socijalnih veština, kao i negativnih iskustava iz detinjstva. Taj osećaj navodi nas na to da pomislimo da smo neshvaćeni i drugačiji od ostalih, a opstaje jer ne činimo ama baš ništa da bismo to promenili.
Naravno, ovo ne znači da pošto-poto treba da pokušavate da uspostavite bliske odnose s drugima, jer i to može prouzrokovati usamljenost. Pogrešno je ako ”na silu” pokušavate da pronađete partnera te ulazite iz jedne veze u drugu, ili se pak trudite da po svaku cenu sačuvate brak koji ne funkcioniše. Kad posle izvesnog vremena postanete svesni situacije, počećete da patite i da se osećate odbačeno.

Samoća ili usamljenost?

Usamljenost pogađa sve ljude. Mlade i stare, žene i muškarce, bogate i siromašne i, što je najčudnije, čak i one koji su stalno okruženi velikim društvom. Istraživanja su pokazala da od usamljenosti češće pate osobe između 18. i 35. godine nego oni stariji, koji zahvaljujući životnom iskustvu umeju dobro proceniti šta mogu očekivati od odnosa s drugima. Takođe, statistike kažu da emocionalnu neispunjenost češće osećaju žitelji velikih gradova i oni koji rade rutinski i monoton posao. S druge strane, rezultati anketa pokazuju da su oba pola podjednako usamljena – žene, zbog nedovoljne pažnje partnera, a muškaraci – jer nemaju bliske prijatelje. U svakom slučaju, od ove vrste emocionalnog bola pati svaki treći čovek. Važno je znati da samoća i usamljenost nisu isto. Samoća je najčešće lični izbor: birate je kad se svesno izdvajate od drugih i vreme koristite za odmor, relaksaciju, analiziranje sopstvenih postupaka, planova, želja… Samoća je ponekad dobra za zdravlje – oslobađa od stresa i napetosti, bistri misli, poboljšava samospoznaju, utiče na izgradnju identiteta i na samopouzdanje. Za razliku od nje, usamljenost uvek dolazi nepozvana. To podrazumeva činjenicu da ste emotivno prazni, ne možete da uspostavite kontakt s drugim osobama, povlačite se u sebe i zbog toga patite. Međutim, ona nije uslovljena fizičkom samoćom, što znači da mogu da je osećaju čak i oni koji imaju bogat društveni život. Ona narušava kvalitet života i zdravlje, može da izazove depresiju i mnoge druge psihičke probleme. I iako se obično smatra da se to dešava samo onima koji su usamljenici, može pogoditi i one koji su u vezama. To što živite sami, ne znači da ćete se osećati usamljeno, isto kao što brak ne garantuje apsolutnu zaštitu od osećaja izolovanosti ili čežnje za većom intimnošću.
Ne stidite se emocija
”Tokom godina koje sam provela boreći se s ovim problemom, otkrila sam da je stid zbog usamljenosti zapravo mnogo bolniji od same usamljenost”, kaže Jelena. ”Smatrala sam da je ovaj osećaj posledica životnog neuspeha i da ću postati još ranjivija ako to podelim s drugima. Uz pomoć psihoterapeuta, s vremenom sam počela da uviđam da nisam jedina usamljena na svetu. Mnogo je takvih ljudi, milioni njih, i svi su usamljeni iz nekog drugog razloga. Neki su doživeli težak gubitak, neki su stidljivi, nekima nedostaju društvene veštine, a drugi su, kao ja, jednostavno ostali bez životnog kompasa. Shvatila sam da nema ništa loše u tome da doživimo neuspeh ili da budemo tužni. Šta je pogrešno u čežnji? Želja za više ljubavi i bliskosti nije razlog da osećamo stid. Postala sam svesna činjenice da nisam jedina koja pati, te sam postala blaža, i prema sebi i prema ljudima s kojim sam se susretala. Usamljenost je podstakla solidarnost. Učinila me je ljubaznijom i osetljivijom na nevidljivo nezadovoljstvo koje se krije iza stoicizma drugih. Usamljenost je učinila je da obraćam pažnju na lepotu oko sebe, te da je više cenim. Ukratko, emotivna praznina mi je otvorila srce, i iako je to bio jedan od najtežih perioda u mom životu – zahvalna sam što mi se desio”, završava svoju priču ova hrabra devojka.

Pomozite sebi

Ukoliko se i vi osećate usamljeno, analizirajte svoje potrebe, želje i postupke. Pokušajte da pronađete uzrok problema i potrudite se da ga otklonite. To je najvažniji korak na putu do izlečenja. Ako se plašite zbližavanja zbog loših iskustava iz prošlosti, dajte sve od sebe kako biste savladali taj strah. Potrudite se da ne sudite o drugima na osnovu prethodnih iskustava, već da upoznajete svaku osobu iz nove perspektive. Prilikom zbližavanja budite strpljivi, imajte u vidu da je za izgradnju kvalitetnog prijateljstva potrebno mnogo vremena i ulaganja. Nemojte prenagljivati s bliskošću, ostavite prostora za otvaranje i deljenje emocija. Ukoliko imate buran karakter, ljubomorni ste, netolerantni, prepotentni ili agresivni, nastojte da suzbijete svoje mane. Naučite da kontrolišete izjave i reakcije, da ne biste odbijali ljude od sebe. Osim toga, tokom dana obavezno pronađite vremena za druženje, nemojte konstantno sedeti pred televizorom ili računarom, već dogovorite susret sa prijateljima i porodicom. Tokom borbe protiv usamljenosti budite uporni i aktivni, nemojte sedeti skrštenih ruku i čekati da osećanje ispunjenosti dođe samo, jer to može potrajati. Ako sve ovo ne urodi plodom, potražite stručnu pomoć.

Prednosti samoće

• Dok smo sami, na površinu često isplivavaju duboke emocije, zabrinutost ili strahovi. S njima se tada možemo suočavati, spoznati njihov uzrok i otkloniti ih, ili jednostavno naučiti da prihvatamo situaciju takvom kakva jeste. Samospoznaja će sigurno doprineti uspostavljanju psihološke ravnoteže.
• Trenutke tišine možete iskoristiti i za donošenje važnih odluka. Stručnjaci tvrde da se u samoći povećavaju koncentracija i moć pravilnog rasuđivanja, te da zaključci izvedeni u takvim okolnostima vrede mnogo više od saveta prijatelja.
• Kada se osamite, to podstiče kreativnost i stvaralačke sposobnosti. Vreme koje provedete bez prisustva drugih ljudi možete upotrebiti za upražnjavanje nekog hobija – slikanje, pisanje, sviranje, vajanje, ili pak za kreiranje poslovnih ideja.
• Najzad, samoća se može iskoristititi i za odmaranje, čitanje knjiga ili relaksaciju. Kao što vidite, trenuci tišine donose mnoge pogodnosti. Bitno je samo da se oni smišljeno iskoriste i da naučite da uživate u njima. U tom slučaju, samoća neće predstavljati teret, već blagodet – i za dušu i za telo.

Možda vas zanima i kako možete da promenite život nabolje – u 7 koraka.