Svi bismo želeli da češće budemo nasmejani i poletni. Premda toga nismo uvek svesni, ali osećanju sreće možemo i sami da doprinesemo
Skloni ste da čekate sreću da vas pogleda umesto da se sami potrudite da je pronađete. Iskoristite savete u nastavku teksta i pokušajte da napravite važne životne promene koje će dugoročno doprineti boljem raspoloženju i snažnijem osećanju sreće. Usvajajte svake sedmice po jednu zdravu i dobru naviku i pomozite sreći da vam se češće nasmeši.
Prepoznajte svoju snagu
Sreća nam je svima dostupna, ali je više uslovljena načinom razmišljanja, nego životnim okolnostima, kažu psiholozi. Discipline kojima se postiže zadovoljstvo i pojačava osećaj sreće (kao što su pozitivno razmišljanje i dobre navike) vežbanjem se mogu dovesti do savršenstva.
Za sreću nije toliko važno postavljati ciljeve i truditi se da se oni dostignu, koliko očuvanje vrednosti koje smatrate važnim i usredsređenost na ono u čemu ste dobri. Srećni ljudi znaju da prepoznaju svoje snage i pravilno ih upotrebe, a manje se bave ispravljanjem svojih slabosti. Radite što češće ono u čemu ste dobri.
Napišite listu želja
Pokušajte da napravite listu želja sa osećanjima i stanjima koja biste želeli da češće doživite, kao što su na primer “osećati se smirenije” i “osećati se u boljoj povezanosti sa sobom i drugima”, a zatim sebi postavljajte po jedan cilj svake sedmice čijim ćete ostvarenjem postići ova stanja i osećanja.
Posvetite se sebi
Svaki dan ubeležite u dnevni raspored vreme za sebe, pa čak i ako će to da bude samo 15 minuta. Videćete da je i to dovoljno da vam se raspoloženje popravi, a stres osetno ublaži.
Genetika je važna
Sposobnost za sreću je čak za 48% uslovljena DNK, a na 40% utiču stvari kao što su dešavanja u životu, ustanovili su naučnici s Univerziteta u Minesoti. Preostalih 12% su stvari na koje lično možemo uticati, a koje mogu da naprave značajnu razliku.
Ruke uvis
Istraživanja s Harvarda pokazuju da se nivo kortizola, hormona stresa, značajno smanjuje kad se zauzmu određeni položaji tela. Ako ste u žurbi ili se osećate pod pritiskom obaveza, podignite ruke uvis kao da ste pobedili na maratonu ili stanite kao Wonder Woman, raširenih nogu, ruku položenih na kukove.
Pevajte!
Muzika leči
VicHealth istraživanja pokazuju da pevanje u grupi jača samopouzdanje, osećaj sigurnosti, zadovoljstva, doprinosi boljim interpersonalnim (mekim) veštinama i slabi osećanja usamljenosti, depresije i anksioznosti. Vreme je da otkrijete Adel ili Brunu Marsa u sebi!
Napunite tanjir zdravljem
Ako jedete više povrća i voća, osećaćete se srećnije, rezultati su istraživanja sprovedenih pri Vorvik univerzitetu. Sa svakom porcijom poboljšava se opšte psiho-fizičko stanje, a osam porcija na dan je količina za koju je dokazano da podiže raspoloženje i jača osećaj zadovoljstva.
Začinite život kurkumom
Preliminarna istraživanja ukazuju na vezu između depresije i upalnih procesa u organizmu. Začinite život kurkumom za spas! Ovaj začin zlatnožute boje bogat je kurkuminom, sastojkom jakih protivupalnih svojstava. Istraživanja sprovedena pri Mardok univerzitetu pokazuju da se kod ljudi s depresijom raspoloženje značajno popravljalo posle upotrebe ekstrakta kurkume. Porazgovarajte sa svojim lekarom na koji način da ga koristite u ishrani.
U deljenju je sreća
Mnoga naučna istraživanja pokazuju da se osobe koje često i rado pomažu drugima osećaju srećnijima. Altruizam takođe doprinosi boljem zdravlju i dužem životnom veku.
Rezervište romantično veče svake nedelje
Parovi koji imaju seksualne odnose jednom sedmično osećaju se srećnijim nego oni koji imaju manje! Nećete biti srećniji ni ako seks upražnjavate više od jednom sedmično, rezultati su istraživanja sprovedenih pri Udruženju za razvoj ličnosti i socijalnu psihologiju.
Moć cveća
Biti u blizini cveća umanjuje stres, popravlja raspoloženje, doprinosi opuštanju, uvećava energiju i jača saosećanje, rezultati su istraživanja s Harvarda.
Pokažite zahvalnost
Poznata je već snaga reči „hvala“, ali sada je i naučno dokazano da pokazivanje zahvalnosti jača povezanost i bliskost partnera i doprinosi osećaju zaljubljenosti i zadovoljstva unutar veze.
Kad vam je potrebno, zatražite pomoć
Srećni i fleksibilni ljudi, koji se lako oporavljaju posle teških perioda, nisu oni koji ceo teret uvek nose sami. Naprotiv, to su oni koji se ne ustručavaju da zatraže pomoć od drugih, a u teškim situacijama lakše pronalaze rešenja.
Opustite se!
Neprestano proveravati poruke i imejlove na mobilnom telefonu, posećivati društvene mreže i pratititi šta se dešava doprinosi većoj anksioznosti i umanjuje mogućnost da se osećate srećno. Ova loša navika takođe utiče na smanjenu fizičku aktivnost, a samim tim i na lošiju kondiciju. Najbolje je da svaki dan odredite sebi vreme tokom kojeg uopšte nećete koristiti mobilni telefon. Tako ćete se rešiti straha da nešto propuštate.
Dobre bakterije
Konzumirajte povrće bogato prebioticima, što su prirodna vlakna kojima se u crevima hrane dobre bakterije. Boljom i raznovrsnijom crevnom florom lakše ćete se izboriti s upalnim procesima u telu i regulisati nivo glukoze u krvi. Najnovija naučna istraživanja pokazuju jaku vezu između loših bakterija u telu s lošim raspoloženjem, problemima s koncentracijom i razmišljanjem i depresijom.
Dišite brzo
”Kod mnogih ljudi anksioznost se javlja i kao posledica prebrzog disanja, odnosno više od 10 do 12 udisaja u minuti“, kaže doktor Endrju Pejdž, profesor psihologije na Univerzitetu Zapadne Australije. „Prebrzo disanje dovodi do disbalansa između kiseonika i ugljen-monoksida (čest pokazatelj je zevanje), što uzrokuje anksioznost i druge neprijatne simptome kao što su vrtoglavica“. Ako se osetite pod stresom, „udahnite dok izbrojite do tri i izdahnite brojeći do tri“, savetuje Pejdž. Deset minuta ovakvog disanja pomoći će vam da se osetite potpuno smireno i opušteno. Ponovite više puta tokom dana da umanjite anksioznost i doprinesete smirenosti.
Uživajte u trenutku
Izvođenje različitih mindfulness tehnika umanjuje stres, anksioznost i depresiju kod ljudi koji imaju dijabetes, rezultati su istraživanja sprovedenog pri Tilburg univerzitetu iz Holandije. Pokušajte da izolujete sve misli koje loše utiču na vas i pustite ih da odu. Dokazano je da dvadeset minuta dnevno praktikovanja mindfulness meditacije tokom osam nedelja dovodi do pozitivnih promena u mozgu. Ali i deset minuta dnevno dovoljno je da se umanji stres.
Spavajte više
Ljudi koji nedovoljno spavaju noću više se brinu i skloniji su crnim mislima od onih koji spavaju dovoljno, rezultati su istraživanja pri Bingemton univerziteta u SAD. Za bolji san, izbegavajte korišćenje mobilnih telefona, tableta i računara neposredno pre spavanja.
