Poslednjih godina, naša zemlja, kao uostalom i ceo svet, suočava se s novim oblikom nasilja, takozvanim sajber bulingom – zlostavljanjem preko interneta. Najnovije statistike pokazuju da čak 95 odsto dece u razvijenim državama ima profil na društvenim mrežama, a prema nedavnom istraživanju trećina njih izložena je nekom obliku digitalnog nasilja. Srbija, moglo bi se reći, ide ukorak sa svetom: i kod nas je odrastanje novih generacija usko povezano s razvojem tehnologije, ali mališani, a često i njihovi roditelji, često nisu svesni činjenice da osim nesumnjive dobrobiti, korišćenje interneta ima i svoju mračnu stranu.
Nesagledive posledice
– Osim od pedofila, sekti i kriminalaca koji se bave trafikingom i preprodajom ljudskih organa, deci na društvenim mrežama preti opasnost i od nasilnih vršnjaka čija surovost ponekad poprima nezamislive razmere, ističe pravnica i kriminolog Biljana Kikić Grujić iz Centra za prevenciju devijantnog ponašanja mladih “Target” i glavna koordinatorka projekta “Nasilje i zlostavljanje na internetu”, koja je za svoj angažman u prevenciji takvih problema dobila Oktobarsku nagradu Novog Sada.
– Za razliku od “običnog” nasilja u školi i na ulici, sajber buling traje danonoćno i ostavlja nesagledive posledice na dečju psihu. Takvo zlostavljanje je vidljivo i svedoči mu ogroman broj korisnika društvenih mreža, što, zapravo, i jeste njegova svrha – da žrtva tako bude izložena podsmehu i novom poniženju. Mogu samo da zamislim kako se oseća dečak iz Đačkog doma u Kraljevu, čije je batinanje ovih dana glavna tema u medijima. Snimak je videlo na hiljade ljudi i iskreno se nadam da će vršnjak koji ga je tukao, isto kao i oni koji su to posmatrali i snimali, dobiti zaslužene kazne, kaže Kikić Grujić ističući da se stvarni i virtuelni svet neprekidno prepliću: svađa koja započne u realnosti – u školi ili na ulici, prenosi se na društvene mreže i na kraju preraste u tuču u stvarnom svetu. Društvene mreže prepune su otvorenih pretnji, čak i poziva na linč.
Devojčice su okrutnije nego dečaci
Kako ističe naša sagovornica, devojčice su na društvenim mrežama mnogo nasilnije nego dečaci.
– One često deluju u grupi koja se nemilosrdno ustremljuje na žrtvu: ismeva se nečija garderoba jer “nije dovoljno fensi i skupa”, nekada su razlog zlostavljanja dobre ocene ili povučenost, dešava se da devojčica-nasilnica napada drugaricu iz ljubomore, jer se sviđa dečaku kojeg ona simpatiše. Razlozi su naoko banalni, ali posledice mogu biti nesagledive, od doživotnih trauma do samoubistva žrtve. Setimo se samo slučaja četrnaestogodišnje Anđele Todorović iz Vrnjačke Banje, kojoj su vršnjakinje neprestano slale uvredljive SMS poruke: devojčica više nije mogla da podnese pritisak i bacila se s petog sprata. U takvim i sličnim slučajevima, kada budu razotkriveni, nasilnici se uvek pravdaju da su se “samo šalili”, zaboravljajući da se nešto može smatrati šalom samo ako se smeje i onaj na čiji se račun šale.
Oštrije kazne
Biljana Kikić Grujić uverena je da se digitalno nasilje može suzbiti kaznenom politikom i edukacijom.
– Novi zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, koji je stupio na snagu u oktobru prošle godine, jasno je definisao da se pod nasiljem i zlostavljanjem podrazumeva „svaki oblik jednom učinjenog, odnosno ponavljanog verbalnog ili neverbalnog ponašanja koje ima za posledicu stvarno ili potencijalno ugrožavanje zdravlja, razvoja i dostojanstva ličnosti deteta, učenika i odraslog”. U to, naravno, spada i digitalno nasilje, a kazne su oštrije nego ranije pa se deca-nasilnici, osim smanjenom ocenom iz vladanja (u srednjoj školi i izbacivanjem iz ustanove), mogu sankcionisati i društveno korisnim radom. Za njihove roditelje predviđene su visoke novčane kazne, a sankcijama su obuhvaćeni i odgovorni u školama. Ipak, smatram da je prevencija najbolji način da stanemo na put sajber bulingu, uverena je naša sagovornica.
Edukacija
Centar za prevenciju devijantnog ponašanja mladih – “Target”, još 2009. godine pokrenuo je edukaciju dece i mladih u vezi sa sajber bulingom.
– Obišli smo preko 400 osnovnih i srednjih škola na teritoriji Srbije, održali preko 500 interaktivnih tribina i radionica na temu Elektronsko nasilje. S vremenom, shvatili smo da u sve to moramo da uključimo i roditelje i prosvetne radnike, naglašava naša sagovornica, dodajući da “Target” sve akcije sprovodi u saradnji s kompanijom “Komtrejd”.
– Od tada pa do danas održali smo nekoliko desetina seminara, učestvovali na domaćim i međunarodnim konferencijama, organizovali smo na desetine panel diskusija i stručnih skupova, a sve sa ciljem da se podigne svest o bezbednom korišćenju interneta, njegovim mogućim zloupotrebama, sa akcentom na posledicama.
Roditelji i nastavnici
– Većina roditelja današnjih generacija nisu imali profile i društvene mreže u svojoj mladosti i mnogi od njih nisu svesni opasnosti koja vreba s interneta. Često se dešava da detetu mlađem od 10 godina majka ili otac otvore nalog na fejsbuku iako znaju da je donja granica 13 godina, pritom im ništa ne objašnjavaju i ne skreću pažnju na moguće negativne posledice. Kada nastane problem, mališani ga skrivaju: tokom našeg rada s njima, saznali smo da dve trećine dece, iz straha od kazne i nerazumevanja, ne bi prijavilo roditeljima da ima problem na internetu. Majka i otac moraju da kontrolišu svoje dete, moraju s njim izgraditi takav odnos da se otvoreno govori o svemu što se dešava kako u stvarnom, tako i virtuelnom svetu – s kim se druži, kakav je taj odnos, ima li problema, naravno, vodeći računa o tome da se ne ugrožava njegova privatnost, objašnjava Biljana Kikić Grujić, dodajući da se detetovo ponašanje mora budno pratiti, kako bi se na vreme uočili signali koji ukazuju na izloženost nekom obliku nasilja. To važi i za nastavnike, koji su dužni, ukoliko uoče promene u ponašanju učenika i razgovaraju s njim o tome šta ga muči, a ukoliko se ispostavi da je reč o bilo kakvom zlostavljanju, u koje spada i sajber buling, da uključe sve relevantne faktore – roditelje, psihologa, pedagoga, direktora, policiju, Centar za socijalni rad…
Angelina Čakširan
Projekat „Informisanjem i edukacijom protiv vršnjačkog nasilja“ sufinansiran je iz budžeta Grada Novog Sada – Gradske uprave za kulturu i informisanje.
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
