Ne, vaše dete nije najlepše i najpametnije

Ne, vaše dete nije najlepše i najpametnije

April 6, 2018 , In: Supermama , With: No Comments
0

Ups! Naslov kakav još niste videli, a mislim da je trebalo. Ne, ovo nije još jedna “clickbait” klopka sa silnih Facebook stranica koje znaju kako biti najmama i “proizvesti” najlepše i najpametnije čeljade.

Uostalom, ko sam ja da sudim koje dete je lepše i pametnije, nikad mi to ne bi palo na pamet, dok to nije postala sexy “sportska” disciplina među super roditeljima. Moja prirodna reakcija na pitanja: “Kako ti se čini moje dete? Je l’ trebalo do sada da propriča? Dojenje, nedojednje…” je vrištanje u jastuk, jer su mi tanki zidovi u zgradi nove gradnje.

Mi smo društvo koje je naučeno na upoređivanje. Od toga čija je trava zelenija do takmičenje u veličini bilo čega, bitno je samo da je moje veće. Već u bolnici, mlada mama krišom baca oko i merka druge bebe, koliko su teške, dugačke i tada mali čovek biva poređen sa drugim bićem, gde takmičenje tek počinje. Da mene pitate, takmičenje bih zadržala samo za sport, nije mu mesto van sportskih dvorana, a naročito ne u svakodnevnom životu. Međutim, mene niko ne pita, tako da je prisutno u vrtićima, školama, fakultetima, firmama, planeti Zemlji. Javlja se i među braćom i sestrama, rečenica “Kako on/ona to može?” potpaljuje pravu mržnju u detetu, ne toliko prema drugima koliko prema sebi samom – jer je dete pametnije nego ti i čita jasnu poruku: “Ne valjaš takav kakav jesi jer nisi kao neko drugi”.

Svedočanstvo o našoj ludosti nađeš gde god da se okreneš i ne moraš uopšte mnogo da se potrudiš, dovoljno je da uzmeš telefon u ruke. Društvene mreže, osim za samopromociju služe i za “reklamiranje” potomstva,  šta je opet u neku ruku samopromocija. “Vidi mene, vidi moga čeda”, nezaobilazan je naslov koji lebdi u vazduhu. Bež je “in”, roza i plava su postale dosadne, prešli smo na pastelne boje. Baloni, mnogo balona. Slikaj sve, podeli sve. Mame i ćere u istim haljinama, sa pravim perjem, naravno. Mala haljina skuplja od velike, široki osmesi, ne budi tužan – nije IN, niko neće da prati nesrećne. Zar je “like” ono što ti treba za samopotvrdu?

U glavi mi je tekst pesme: “Ajme meni nije mi dobro”, stvarno mi nije dobro. Blaga mučnima je opet još jedna prirodna reakcija na sve ovo. Kud sam studirala baš Predškolsko vaspitanje, s kim da radim? Koga tu treba vaspitavati? (čitaj prevaspitavati)

Smatram da je jedna od mojih kvaliteta iskrenost. Znam da se s tim mnogi ne bi složili (da je to kvalitet), a najpre oni koji ne vole i ne žele da čuju istinu. Stara dobra “Istina boli” je stvarno prava istina. Mene isto tako istina boli, ali je volim više od hurmašica. Loša kritika radi dobar posao kod mene i ono što mi ne prija je tapšanje po ramenu i uteha koja je često daleko od istine. Sigurna sam u to da ovaj tekst može da zaboli, ali osećam obavezu da o ovome pišem. Devojčica koja detinjstvo provodi u slikanju i pokazivanju kako je lepa nije to zaslužila, rekla bih da počinjemo kršiti dečja prava. Skoro pogledah video u kojem devojčica predškolskog uzrasta, u “top” izdanju, sa šminkom na malom licu usred kratkog snimka pita: “Mogu li se počešati”, a mama daje odobrenje: “Možeš”. Opet ona mučnina.. Ne dešava se to više negde daleko. Nije to deo zapadnog sveta koji je zastranio, to je postao deo naše svakodnevice. Nisam hejter, jasno mi je da je dete mami sve, da je ona ponosna i želi svoju sreću podeliti sa drugima, ali često granica biva pređena. Dete je iščupano iz detinjstva i umetnuto u svet odraslih (šminke i glamura) gde mu nikako nije mesto.

Za kraj ću reći još samo ovo. Ne, Vaše dete nije najlepše i najpametnije. Vaše dete je lepo i pametno. Ne u odnosu na druge, nego u odnosu na sebe. Znate li zašto je “like” postao tako bitan u našem životu? Zato što se broji. Postoji broj koji opisuje koliko ste lajkovani, a broji se samo da biste se mogli uporediti sa brojem nekog drugog. Neko vas je nekada davno naučio da morate da budete bolji od drugih, a ne da budete dobri sebi.

Ovo nije običan tekst koji želim da objavim, ovo je molba jednog vaspitača. Takmičite se u svemu drugom, ako drugačije ne znate, ali vas molim – ukinite novu disciplinu koja u taj nezdravi začarani krug uvlači jedno nedužno malo biće. Dajte im priliku da što duže hodaju u “dečjoj obući”, žive dečji život koji ne isključuje prljanje u blatu i skakanje po lokvicama. Dete ne treba da zna da postoje dve vrste teksas materijala koje nikako ne sme da upari. Ono što treba da zna jeste da je voljeno baš takvo kakvo jeste.

 

Vladana Trivić

 

There are no comments yet. Be the first to comment.

Leave a Comment