Navike koje uništavaju srce

Ako se oslobodite negativnih misli, nervoze i stresa, i pri tom se zdravo hranite, sigurno ćete produžiti svoj životni vek. Otkrijte koje navike štete kardiovaskularnom sistemu i kako da ih se najlakše rešite

Svi znamo da je zdravo srce uslov za opšte zdravlje i da su kardiovaskularne bolesti na vrhu liste najčešćih zdravstvenih problema u svetu. Zato, da biste sprečili srčane bolesti i poboljšali kvalitet života, morate promeniti neke od svakodnevnih navika. Navodimo vam one koje negativno utiču na srce i predlažemo kako da ih se najlakše oslobodite.

Višesatno sedenje

Višesatno sedenje povećava rizik od srčanog i moždanog udara, čak i ako redovno vežbate. Intervali fizičkih aktivnosti ne mogu da kompenzuju vreme koje provodite u sedećem položaju, tvrde stručnjaci. Zašto je to tako? Izostanak kretanja utiče na porast nivoa šećera i masti u krvi. Dakle, ustanite povremeno i protegnite noge, obavite neki kućni posao, a kada ste na poslu, prošetajte do susedne kancelarije, krećite se stepenicama ili šetajte hodnikom dok razgovarate (mobilnim) telefonom.

Potiskivanje negativnih osećanja

Nervozni ste, pod stresom ili se osećate depresivno? Ako je odgovor potvrdan, a ne činite ništa da popravite svoje stanje, onda nanosite veliku štetu svom srcu. Iako smo svi povremeno izloženi stresu ili se osećamo depresivno, ključnu ulogu za zdravlje ima način na koji kanališemo takve emocije. Ljudi koji zadržavaju i potiskuju negativna osećanja izloženi su mnogo većoj opasnosti po zdravlje. Uostalom, brojna istraživanja pokazuju da osobe koje imaju dobru društvenu mrežu i često se smeju, uspešno prevazilaze psihološke probleme i negativne emocije. Takođe, važno je da se obratite nekome za pomoć ako ne možete sami da prevaziđete ono što vas muči. O stresu možete više pročitati ovde

Loša higijena zuba

Iako još nije precizno utvrđeno zašto je to tako, uočena je direktna uzročno-posledična veza između oboljenja desni i kardiovaskularnih bolesti. Ključni faktor u oralnoj higijeni jeste čišćenje zuba dentalnim končićem. U slučaju da ne čistite zube na ovaj način, rizikujete taloženje zubnog plaka, koji sadrži bakterije, a tokom vremena izaziva upalu desni. Eksperti tvrde da ova vrsta bakterija može da uzrokuje upalne procese u organizmu, a oni opet mogu da dovedu do ateroskleroze. Prevencija i blagovemeno lečenje oboljenja gingive jedan je od faktora prevencije vaskularnih oboljenja.

Povlačenje u sebe

U životu većine nas postoje trenuci kada nas drugi iritiraju i gubimo želju da vidimo drugo ljudsko biće. No, to nikako ne sme postati stalna navika, jer su veze sa okruženjem izuzetno važne za očuvanje mentalnog i fizičkog zdravlja. Iskustvo pokazuje da osobe koje održavaju jače veze sa porodicom, prijateljima i društvom – žive duže, zdravije i produktivnije. Dakle, povremena izolacija je sasvim OK, ali ona nikako ne sme da traje dugo, niti da postane model ponašanja.

Živite po principu “sve ili ništa”

Primena ovog principa u bilo kojoj oblasti života generalno nije dobra, naročito ako se odnosi na fizičku aktivnost. Iskustvo pokazuje da veliki broj ljudi u četrdesetim i pedesetim godinama života počinje naglo da vežba, previše se forsira i ubrzo potpuno odustaje od aktivnosti usled raznih povreda ili prevelikog napora. Kada su vežbe u pitanju, uvek je pametnije početi postepeno, trenirati umerenim tempom i biti dosledan. Redovnost je važnija od (velikog) utroška energije i iscrpljivanja.

Konzumiranje (previše) alkohola

Naučno je dokazano da male količine alkohola (prevashodno crvenog vina) mogu biti korisne za srce. S druge strane, prekomerne količine štetne su za kardiovaskularni sistem. Konkretno, višak alkohola povećava rizik od pojave hipertenzije, povišenog nivoa holesterola u krvi i narušavanja normalne funkcije srca. Osim toga, alkoholna pića su vrlo kalorična i neminovno uzrokuju povećanje telesne težine, što je još jedan rizik za zdravlje. Ako ne možete da se odreknete alkohola, onda se pridržavajte dozvoljene količine, koja za muškarce iznosi dva pića na dan, a za žene samo jedno (jedno piće = 3,5 dl piva ili 1 dl vina).

Prekomerno unošenje hrane

Višak telesne težine i gojaznost spadaju u najveće rizike za pojavu srčanih oboljenja. Zato, ako spadate u ovu kategoriju, pokušajte da redukujete količinu hrane i zamenite slatke napitke (sa šećerom) onima koji ne sadrže šećer ili običnom vodom. Osim toga, eksperti preporučuju značajno smanjenje količine ugljenih hidrata, naročito prostih (na primer, beli hleb i testenina), kao i izbegavanje namirnica sa visokim procentom masti, koje su obično vrlo kalorične.

Uverenje da ne spadate u rizičnu kategoriju

Kardiovaskularna oboljenja – moždani udar, srčana oboljenja i srčani zastoj – uzimaju mnogo više života nego bilo koja druga bolest, uključujući kancer. Iako možda verujete da ne narušavate svoje zdravlje, uvek postoje neki skriveni uzroci ili navike, koji mogu da dovedu do problema u radu kardiovaskularnog sistema. U osnovne rizične faktore spadaju visok krvni pritisak, povišen nivo holesterola u krvi, gojaznost, dijabetes i pušenje.

Konzumiranje crvenog mesa

Crveno meso treba izbegavati

Crveno meso treba samo povremeno da se nađe na vašem tanjiru, nikako da bude osnova svakodnevne ishrane. Ova namirnica sadrži veliki procenat zasićenih masnih kiselina, a istraživanja pokazuju da konzumiranje prerađevina od crvenog mesa povećava rizik od kardiovaskularnih oboljenja i kolorektalnog kancera. Prema standardima, u ishrani ne bi trebalo da bude više od 10% namirnica životinjskog porekla. Ako baš nikako ne možete da se odreknete junetine, onda neka to bude potpuno posno meso, u ograničenim količinama (nekoliko porcija mesečno).

Zanemarivanje zdravlja

Proverite nivo holesterola i šećera u krvi i izmerite krvni pritisak. To su osnovni parametri opšteg zdravlja, posebno kardiovaskularnog. Povišene vrednosti izlažu vas riziku od srčanih oboljenja, dijabetesa i moždanog udara.

Jedna činjenica za razmišljanje: Rizik od pojave hipertenzije za ljude u pedesetim godinama života iznosi oko 90%, čak i za one koji nikada nisu iskusili ovaj problem!

Pušenje ili život sa pušačem

Pušenje uništava zdravlje

Naravno, ovo upozerenje čuli ste bezbroj puta, no, vredno je stalno ga ponavljati: Nemojte pušiti!

Duvanski dim je, zbog svih štetnih materija koje sadrži, prava katastrofa za vaše srce. Pre svega, stimuliše stvaranje krvnih ugrušaka, koji mogu blokirati dotok krvi u srce i doprinosi stvaranju plaka u arterijama. Takođe, duvan šteti i svima u okruženju: statistike pokazuju da veliki broj nepušača, koji žive sa pušačima, umre svake godine zbog srčanih oboljenja koja nastaju usled indirektnog izlaganja duvanskom dimu.

Prestanak ili preskakanje terapije medikamentima

Znamo da je redovnu uzimanje lekova prava gnjavaža, a i većina izaziva različite neugodne nuspojave. Takođe, kada se čovek dobro oseća, lako zaboravi na terapiju. Međutim, u održavanju brojnih medicinskih stanja koja ne uzrokuju tegobe (hipertenzija se naziva “tihi ubica”, jer se ne oseća), mnogi zanemaruju terapiju. Posledice samovoljnog prekida terapije mogu biti pogubne – u kraćem ili dužem periodu. Takođe, lek koji ne odgovara pacijentu ne sme da mu bude razlog da odustane od lečenja. Konkretno, za regulisanje visokog krvnog pritiska postoji više desetina različitih antihipertonika, što svakako pruža mogućnost izbora najboljeg sredstva.

Ignorisanje fizičkih simptoma

Ako ste nekada mogli bez problema da se popnete stepenicama na treći sprat, a onda ste iznenada počeli da ostajete bez daha već na prvom spratu, ili pak osećate pritisak u grudima – morate se odmah obratiti lekaru. Nikada nemojte ove simtome pripisivati lošoj kondiciji. Što pre posetite lekara i utvrdite uzrok problema, time ćete uštedeti dragoceno vreme i potencijalna trajna oštećenja srca. Uvek je bolje praviti muvu od magarca, nego ignorisati ono što osećate i dovesti život u opasnost.

Izostavljanje voća i povrća iz ishrane

Najbolja ishrana za očuvanje srčanog, ali i opšteg zdravlja, jeste ona koja se bazira na namirnicama biljnog porekla. To podrazumeva konzumiranje veće količine voća, povrća, integralnih žitarica, jezgrastog voća, posnog mleka i mlečnih proizvoda i proteina. Zapravo, nutricionisti preporučuju da se polovina svakog obroka  sastoji od voća i povrća. Na kraju, istraživanja pokazuju da su osobe koje jedu više od pet porcija voća i povrća dnevno izložene manjem riziku od srčanih oboljenja i moždanog udara (za 20%) od onih koji jedu manje od tri porcije ovih namirnica dnevno. O kombinovanju namirnica i zdravoj ishrani čitajte ovde.

Unos preslane hrane

Što više soli u organizmu – tim viši krvni pritisak. Zato izbegavajte slane grickalice, dodavanje velike količine soli prilikom kuvanja i uvek proveravajte procenat natrijum-hlorida u gotovim namirnicama. Preporučena dnevna doza soli za većinu ljudi iznosi do 2.300 mg. Za osobe iznad pedesete godine života, ili hipertoničare, ova doza iznosi najviše 1.500 mg.

Konzumiranje „praznih“ kalorija

Hrana sa visokim sadržajem šećera, masti i ulja ima vrlo malo (ili nimalo) hranljivih materija i – mnogo kalorija. Logično, istraživanja pokazuju da ishrana zasnovana na takvim namirnicama povećava rizik od gojaznosti i dijabetesa. Umesto toga, preporučljivo je jesti hranu bogatu nutrijentima – voće, povrće, integralne žitarice, morske plodove i ribu, jaja, mahunarke i neposoljeno jezgrasto voće i semenke. Posno meso, kao i mleko i mlečni proizvodi, takođe spadaju u korisne namirnice koje treba da budu zastupljene u svakodnevnoj ishrani.