Nasilje u adolescentnim vezama

Ovaj društveni fenomen poprima sve veće razmere, pa je važno da se svi koji imaju adolescenta u kući dobro informišu o njemu. Nasilje u adolescentnim vezama predstavlja kombinaciju dva vida nasilja – vršnjačkog i partnerskog.

Kao što možete pretpostaviti, najviše je rasprostranjeno među srednjoškolcima. Mada nije retkost ni da se registruje među osnovcima, budući da deca sve ranije ulaze u pubertet i emotivne veze. Ako imate adolescenta ili adolescentkinju u kući, za kog/koju sumnjate da je u nasilnoj vezi, to neka vam bude razlog više da pažljivo pročitate ovaj tekst.

Kad zvoni na uzbunu u adolescentnim vezama

Paralelno sa ekspanzijom nasilja među mladima, svuda u svetu, pa i kod nas, porastao je broj slučajeva nasilja u adolescentnim vezama. Rezultati brojnih istraživanja, koje su predvodili naši, hrvatski, britanski i stručnjaci drugih zemalja, pokazali su da je nasilje u adolescentnim vezama postalo svakodnevnica i da se dešava češće nego što mnogi pretpostavljaju. Međutim, pitanje je zbog čega se ono toliko rasplamsalo, da li je ono trend među mladima, posledica odgajanja osionih generacija, rasta dece u destruktivnim porodicama ili nečeg četvrog.

Nasilje sa najviše lica

Šta god da je uzrok rasplamsavanja ovog društvenog problema, činjenica je da se on ispoljava na razne načine. Jedni adolescenti i adolescentkinje svog emotivnog partnera/partnerku konstantno uhode, ucenjuju, omalovažavaju. Drugi partnerima, odnosno partnerkama određuju kako će se oblačiti, gde će izlaziti, sa kim će komunicirati. Treći ih primoravaju na neželjene polne radnje. Četvrti zloupotrebljavaju intimne fotografije i snimke, pokazivajući ih društvu i/ili objavljivajući ih na internetu. Peti prete. A šesti fizički zlostavljaju.

Široko rasprostranjen, a opet često neprepoznatljiv problem

Ipak, najviše od svega iznenađuje i zabrinjava to, što iako je široko rasprostranjen, mnogi mladi ne prepoznaju ovaj vid nasilja, jer imaju iskrivljenu svest o tome šta su zdravi partnerski odnosi. Nakon nedavno sprovedene ankete, koju je sprovelo Savetovalište za mlade Doma zdravlja ’’Novi Sad’’, dobijeni su frapantni podaci. Od 863 učenika prvih razreda srednjih škola sa teritorije Novog Sada i Sremskih Karlovaca, koji su učestvovali u anketi, konstatovano je da je skoro dve trećine njih izloženo nekom obliku nasilja u vezi. Oko 50% ispitanika izjavilo je da ne smatra ljubomoru i ucenu psihičkom torturom, već načinom iskazivanja ljubavi. Čak 22% anketiranih srednjoškolaca reklo je da silovanje ne može da se desi u vezi i da je u redu ponekad primeniti fizičku silu da bi se partner/partnerka ubedio na seks. Svaki osmi ispitanik smatra da je u redu da partner udari partnerku ako ga prevari, a svaki šesti ispitanik izjavio je da osoba nije odgovorna za nasilje ako je bila pod uticajem alohola, droge ili neke treće psihoaktivne supstance. Kao što i sami možete zaključiti, veliki procenat mladih ne prepoznaje određene nasilne obrasce ponašanja u vezi kao sporne, nezdrave i nedopustive, pa zbog toga verovatno ni ne reaguje na ovaj problem.

Svi su ugroženi

Ako se pitate ko je pod većim rizikom, momci ili devojke, znajte da se nijedna grupa ne može deklarisati kao ugrožena niti kao nasilna. Devojke češće trpe seksualno nasilje, dok su momci češće izloženi ucenama i drugim vidovima psihičkog nasilja. Što se fizičkog nasilja tiče, udaraju, čupaju, grebu i jedni i drugi.

Vršnjaci ne reaguju

Dodatno zabrinjava činjenica da momcima i devojkama koji trpe pretnje, ucene i uvrede od svojih partnera vršnjaci uglavnom ne priskaču u pomoć. Štaviše, ređe, ali dešava se da vršnjaci sudeluju u sajber nasilju koje je započeo jedan od partnera, u smislu da nastave da prosleđuju intimne fotografije i snimke koje su dobili. Ipak, ako je za utehu, prema izjavama prikupljenim tokom ankete, koju je organizovalo i sprovelo Savetovalište za mlade iz novosadskog Doma zdravlja, 94,2% ispitanih srednjoškolaca izjavilo je da bi reagovalo ako bi se njima ili njima bliskim osobama desilo seksualno nasilje.

Jedan od načina da vršnjaci pomažu jedni drugima, pa i u specifičnim adolescentim vezama jeste vršnjačka medijacija.

Razgovarajte otvoreno sa detetom

Nema prostora za tabue. Ako još niste izgradili odnos pun poverenje sa svojim detetom i stavili mu do znanja da vama može da kaže apsolutno sve, vreme je da to učinite. Situacija je takva da se ne smete ustručavati da pričate sa njim/njom ni o čemu, a ponajmanje o njegovoj/njenoj ljubavnoj vezi. Za početak, trudite se da kroz lični primer, to jest odnos sa svojim partnerom pokazujete kako izgleda zdrava emotivna veza i paralelno sa tim ističite šta ona podrazumeva, a šta ne podrazumeva. Naglasite da partneri jedno drugom treba da pružaju razumevanje, podršku, svakodnevne sitne radosti, i da ne smeju da upravljaju niti da pokušavaju da upravljaju mislima i postupcima izabranika. Zatim naglasite da vezu u kojoj jedna strana trpi i najblažu torturu treba odmah prekinuti, jer velike su šanse da će se tortura nastaviti a, vremenom, i pogoršati. I, što je najvažnije, pratite detetovo ponašanje. Ako vam ne kaže otvoreno rečima, ono će vam svojim postupcima i izrazom lica otkriti da li je zadovoljno i spokojno ili ima probleme na nekom polju, pa i ljubavnom. Posumnjate li da nešto nije u redu u životu vašeg adolescenta, potrudite se da otkrijete kakav problem ima i pomozite mu da ga reši. Ne zaboravite da adolescenti, pod naletom hormona, misle da mogu sve sami da iznesu, pa izbegavaju da traže pomoć – pogotovo od roditelja, a zapravo su vrlo osetljivi. Naročito u svojim adolescentnim vezama.

Milena Pilipović

Projekat „Kvalitetnim informisanjem protiv vršnjačkog nasilja“ sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja.

Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.