nasilje nad ženama

Nasilje nad ženama: u Srbiji 170 ubistava

October 2, 2017 , In: Svesna Problema , With: No Comments
0

Nasilje u porodici je i dalje u Srbiji tabu tema o kojoj se priča samo kada se dogodi neka tragedija sa smrtnim ishodom. Obično svako društvo podržava tezu da je porodica privatna stvar što za posledicu ima da se nasilje u porodici prećutkuje, čime se žrtvama onemogućava da imaju podršku i izađu iz pakla nasilja.

Za pet godina, u Srbiji je ubijeno 170 žena u porodično-partnerskim odnosima, a samo 1.200 nasilnika je za dva meseca udaljeno iz porodice. Srbija je tek Krivičnim zakonikom iz 2002. godine počela kažnjavanje porodičnog nasilja u porodici i time je zapravo nasilje koje je dugo gurano pod tepih počelo da se obelodanjuje u većem broju, da se osnivaju sigurne kuće u mnogim gradovima u Srbiji, da se deo društva bori za prava žrtava nasilja, ali i da se ženama koje trpe pruži šansa da javno progovore i da se suprostave na način kako to čine žene u mnogim zemljama u svetu.
Statistika pokazuje da žrtva muškog nasilja može biti bilo koja žena, bez obzira na godine i obrazovanje, materijalnu situaciju ili nacionalnost. S druge strane, nasilnici mogu biti muškarci bilo koje profesije, nivoa obrazovanja, materijalne situacije, nacionalnosti. Psiholozi tvrde da se nasilnici ne mogu unapred prepoznati, jer su u svom muškom ili profesionalnom društvu prihvaćeni, a u srpskom društvu oni ne nailaze na osudu čak ni onda kada su “dokazani” u nasilništvu. Žene žrtve često godinama, pa i decenijama, ostaju sa nasilnicima zbog toga što nemaju podršku bliže porodice pa ni društva, i što im se često čak i ne veruje da su žrtve, iz straha, jer nemaju gde da odu, jer su ekonomski zavisne, zato što imaju decu i plaše se da će im ona biti oduzeta ili na kraju krajeva, zbog vere da će sve proći i da će im biti bolje. Međutim, posle prvog šamara dolazi drugi, treći i tako redom sve do smrti.
Prema podacima Centra za istraživanje javnih politika, koji se bavi analizom zloupotrebe oružja u kontekstu nasilja u porodici, u poslednjih pet godina u Srbiji ubijeno je 170 žena u porodično-partnerskom odnosu, a njih 57 ubijeno je vatrenim oružjem. Prema evidenciji Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije, od 2012. do 2016. godine u okviru porodice ubijeno je 211 osoba, od čega su 133 žene. Drugim rečima, žene čine 63 odsto žrtava porodičnog nasilja u Srbiji. U prvih šest meseci ove godine, navela je Vesna Stanojević, koordinatorka Sigurne kuće za žrtve porodičnog nasilja, ubijeno je 18 žena, a u većini slučajeva zatajili su centri za socijalni rad, odnosno žene su ubijene zbog “loše procene” nadležnih.
U Srbiji, u proteklih pet godina, u 40 odsto slučajeva žene stradaju od ruke supruga pretežno u zajedničkom životnom prostoru. U čak 60 odsto slučajeva, korišćeno je vatreno oružje, koje su počinioci uglavnom držali bez dozvole.
Početkom jula ove godine muškarac, koji je i ranije bio osuđivan zbog nasilja u porodici, ubio je u holu Centra za socijalni rad na Novom Beogradu, naočigled troje dece i zaposlenih u Centru, bivšu suprugu koja je dovela decu kako bi ih video. Nedelju dana kasnije, tridesetšestogodišnju ženu i njenog četvorogodičnjeg sina ubio je bivši suprug ispred Centra za socijalni rad u Rakovici. Nevladina organizacija Autonomni ženski centar tim povodom uputila je otvorena pisma Republičkom javnom tužilaštvu, Državnom veću tužilaca i Visokom savetu sudstva tražeći odgovornost sudija, javnih tužilaca i njihovih zamenika, koji su postupali u slučajevima nasilja u porodici okončanih ubistvima u centrima za socijalni rad na Novom Beogradu i Rakovici. “Želimo da istaknemo da je gubitak ljudskih života, života žena i dece, nenadoknadiv. Ako se za to ne preuzme odgovornost, žene će i dalje ubijati uz saznanje nadležnih iz države”, naveo je Autonomni ženski centar. Vesna Stojanović istakla je da je Zakon o sprečavanju nasilja u porodici dobar, ali da on u praksi ne može da spreči ovakve slučajeve. “I dalje žene dolaze u Sigurnu kuću, a nakon donošenja Zakona imali smo tri ubistva”, istakla je ona.
MUP Srbije, najavio je ministar Nebojša Stefanović, formiraće radnu grupu za suzbijanje nasilja nad ženama. Ta grupa detaljno će analizirati sve slučajeve porodičnog nasilja, a činiće je predstavnici Direkcije policije, koji se bave problematikom porodičnog nasilja i predstavnici organizacije “UN women“ i Ženske platforme za razvoj Srbije. Skoro u isto vreme i Nela Kuburović, ministarka pravde u Vladi Srbije, izjavila je da radna grupa radi na izmenama Krivičnog zakonika u delu koji se odnosi na nasilje u porodici. Ona je kazala da kazne u Srbiji za nasilje u porodici spadaju među strože u EU, ali je u pitanju njihova primena. Kao primer istakla je da od ukupnog broja osuđujućih presuda, kojih je oko 2.200 u više od 60 odsto slučajeva sudovi dosuđuju uslovne kazne.
Od stupanja na snagu Zakona o zaštiti i borbi protiv nasilja u porodici, 1.juna ove godine, izrečeno je 1.200 hitnih mera udaljavanja nasilnika iz porodice, zabrane prilaska žrtvi i zabrane komunikacije, a u proteklih nekoliko meseci izrečene su i prve zatvorske kazne za kršenje tih mera u 200 slučajeva. Uveden je i registar nasilnika i formiran Savet za borbu protiv nasilja u porodici u kojem su ministri za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, unutrašnjih poslova i ministarka zadužena za populacionu politiku, kao i predstavnici drugih ministarstava.
Novi Zakon o zaštiti i borbi protiv nasilja u porodici nosi jasnu poruku “Udarite li ženu, ići ćete u zatvor” i upravo od ove njegove odredbe žrtve porodičnog nasilja mnogo očekuju. Ne zato što veruju da će nasilje prestati, već više zbog toga što očekuju da ovoga puta država neće stajati po strani i puštati nasilnike da sa njim nastave. Kako bi se nasilnici zaustavili, očekuje se da policija, koja je sada dobila “odrešene ruke” oštro postupa prema nasilnicima, a sudovi da ih osuđuju na ozbiljne zatvorske kazne. Policija sada može nakon poziva žene žrtve po hitnom posutpku da nasilnika izbaci iz kuće, da ga privede i da mu odredi zadržavanje. Može, a da li će tako i biti pokazaće naredno vreme. Ipak, nesporno je da je reč o napretku u srpskom društvu, jer je pre toga žena morala da tuži nasilnika, pa ako nema vidljivih povreda sud bi ga puštao i oslobađao. Danas žrtva nasilja ostaje u domu, bez obzira kome on pripada, a nasilnik se izdvaja iz kuće i može mu biti izrečana zabrana povratka u nju i na 30 dana. Za to vreme tužilaštvo, policija i sudovi imaju dovoljno vemena da sagledaju situaciju i donesu odluku koja mera se primeljuje, a žrtva nasilja je u tom periodu bezbedna.
Ožiljke na duši i modrice po telu skriva i dalje veliki procenat žena žrtava porodičnog nasilja. Pogotovo to čine žene na selu koje je sramota da o tome javno pričaju i da supruga, sina ili rođaka prijave policiji. Komšije okreću glavu na njihovu muku. Mnogo je onih koji znaju da “komšija tuče ženu ili dete”, ali smatraju da u to ne treba da se mešaju i da im je bolje da ćute kako bi bili mirni. Dok je tako i dok sve ostaje u četiri zida, mnoge nasilnike neće stići zaslužena kazna, niti će se naći na udaru Zakona, bez obzira na to koliko on bio u teoriji dobar. Da bi tako dobar zakon dao dobre rezultate, celo društvo, od male dece do odraslih ljudi, mora shvatiti da je nasilje zabranjeno i da niko nikoga ne sme na tuče i zlostavlja. Onaj ko to čini mora biti kažnjen. Tek tada će nasilje u porodici prestatiti da bude tabu tema u srpskom društvu, a nove generacije znaće dobro da će ih ono odvesti direktno u zatvor i da neće biti tolerisano niti podržavano od bilo koga, pa makar to bili i rođeni otac i majka.

Vera Novaković

There are no comments yet. Be the first to comment.

Leave a Comment