Muške igre - KRALJ ALKOHOL nekad i sad

Muške igre – KRALJ ALKOHOL nekad i sad

April 29, 2018 , In: Snažna , With: No Comments
0

Da li se u ta davna vremena, navodno puna morala i čestitosti, više pilo? Ne više, ali, ni manje. Društvo FNRJ, SFRJ i svih država nastalih posle njih bilo je društvo u kome nikada nije nastala prohibicija, pa čak ni neki trezvenjački pokret skromnijih razmera.

Tolerancija prema piću i onima koji piju, bila je upravo beskrajna u celoj SFRJ šezdesetih, sedamdesetih i ostalih godina i nije jenjala ni do danas. Bilo je, naravno, predavanja o štetnosti alkohola (predavanja o drogama još nisu bila ušla u modu, jer smo prave narkomane mogli da vidimo samo na filmu); bilo je “drugarske kritike i samokritike” onih koji su baš zabrljali kad bi se napili, ali, bilo je i odličnih mesta za izlazak i ogromne potrošnje “badel”, “zvečevo” i ostalih vinjaka, piva, a naročito “domaćih” rakija koje su ljudi donosili i na radna mesta, gde se, u pauzi, ili uz sam “radni proces”, nesmetano uživalo u ukusnim kapljicama, čašama i flašama alkoholnih pića. Rođendani i drugi radosni događaji slavljeni su, normalno, uz ekipu s posla i alkohol u ogromnim količinama. Žene su u najboljoj nameri donosile pretpostavljenima domaću rakiju koju su pekli njihovi muževi, očevi, deveri, kumovi i ostala svojta i za to redovno donošenje rakije ponekad bile i nagrađivane boljim radnim mestom ili drugom pogodnošću, u fabrikama ili kancelarijama, ravnopravno. Posledica ove silne ljubavi prema piću ponekad su bili veliki problemi u obavljanju posla, naročito tamo gde je posao kancelarijski i nema opasnih mašina koje ne opraštaju neopreznost i spore reflekse. Ne jednom sam uskakala u radio emisiju zamenjujući kolegu koji se tako ožderao da ga tonski tehničar nije pustio u studio. Posle takvih slučajeva, obično bi bio kažnjen – tonski tehničar, a jednom i ja. Daće i ostali tužni događaji takođe nisu mogli da prođu bez, na primer, crnog vina, što za prelivanje groba, što za “prelivanje” pokojnikovih drugara. Bilo kuda – alkohol je trošen svuda.

Moja prababa Smilja Pakaški (rođ. Rešćanski) imala je običaj da hrabri mlade udate žene: “Nemoj, lane, da se jediš ako je tvoj muž našao drugu; doći će vreme kad neće moći, pa će da ti se vrati. Al’ ako je uzeo da cufla – nema pomoći, neće ostaviti dok je živ!” Reč “cufla”(od “cuflati”) koristila se inače za bebu koja je dovoljno ojačala da sama drži bočicu iz koje pije mleko. Isti izraz, kad bi se upotrebio za odraslog muškarca, značio je: pije direktno iz flaše, ne treba mu čaša. Baba Ljuba, majka mog tate, odrasla je uz trajno pijanog oca koji je tukao nju, njenu majku, sestru i brata, pa se bojala alkohola kao žive vatre, a inače uopšte nije bila plašljiva žena. Bilo bi dovoljno da neko u njenom prisustvu samo spomene pijanstvo, a naročito one koji su “propili” imanje, pa da se sva promeni u licu. Sa majčine strane, međutim, nisam imala sličnih primera. Deda Sava, otac moje mame, u svom prethodnom životu (pre Drugog svetskog rata) imao je svoje vinograde i podrazumevalo se, čak i kad je država oduzela te vinograde, da u kući bude bar jedna boca dobrog domaćeg pića za goste. On je pio isključivo za velike praznike i to čašicu rakije pre supe i čašu crnog vina uz pečenje i kolače. Moj tata, naprotiv, pio je mnogo i to isključivo skupa pića, na raznim poslovnim ručkovima i večerama. Međutim, što bi više pio, to bi bivao sve veseliji i prijatniji: tada je najviše grlio nas decu, zabavljao nas smešnim anegdotama sa poslovnih ručkova i večera, smejao se, pokušavao da peva stare narodne pesme (sluha ni u tragovima, ali entuzijazam – za svaku pohvalu) ili bi nas učio da plešemo valcer i tango. Kad bi ocenila da je dosta cirkusa, mama bi ga najljubaznije poslala na spavanje, ali, ni ona se nije ljutila niti gunđala sutra kad je puzio do kupatila čudeći se šta ga je snašlo. Rezultat ovakve prakse je da se nikad nisam bojala pijanih ili pripitih muškaraca – to jest, nisam ih smatrala opasnijim od onih treznih. Po tome sam se prilično razlikovala od većine vršnjakinja, koje su se zgražavale nad pijanstvom naših vršnjaka i starijih momaka, izjavljujući da im “takav što pije” ne treba ni u šali. Tako su se mnoge udale za momke koji su pili samo sok u prisustvu devojke, da bi se tek u braku pokazalo koliko muž može da popije i na šta liči kad dovoljno popije.

Uz sve ovo, postojala je u ondašnjem društvu izvesna kultura pijenja i napijanja; upravo nestanak ovih običaja stariji jako zameraju mladima uz primedbe “ova današnja omladina ne ume ni da pije”. Da, nekad su očevi i drugi stariji muškarci  učili mlade momke kako se pije u društvu, a ta uputstva bila su i te kako korisna. Prvo je glasilo: pije se posle jela. Momci su izlazili u grad sa večerom u stomaku, a u lokalima onog doba služila su se barena jaja i druga hrana bogata holesterolom, da ublaži simptome pijanstva (a i da mušterije mogu više da popiju, kako bi pazar bio veći). Drugo pravilo: pije se polako. Muškarac koji bi se napio velikom brzinom, sručivši u sebe celovečernju dozu pića “na eks”, izazvao bi barem čuđenje. Treće: kad osetiš da te piće “hvata”, skloni se negde. Na primer, idi kući – da ne napraviš neku glupost, ne uvrediš nekoga, ne padneš u jarak ili izvedeš neki manevar kome će sutra da se smeje ceo grad. Četvrto, koje bi i danas bilo korisno, glasilo je: deca ne piju. Najmlađi članovo društva nisu ni imali pristup u kafane bez roditelja. Deca osnovnoškolskog uzrasta i oba pola nisu osvanjivala na prijemnom odeljenju lokalnih bolnica otrovana od alkohola toliko da treba da prime infuziju. Takvi doživljaji bili su rezervisani za odrasle muškarce – i to za manji broj njih, onih koji su imali dijagnozu “alkoholičar”. Ostali nisu bili alkoholičari, samo su pili.

Danas su druga vremena, siromaštvo je veliko, ali, i u tom velikom siromaštvu, potrošnja alkoholnih pića nije se smanjila a ni prezir prema onima koji ne piju nije opao ni za dlaku. Ništa im ne vredi da se “vade” na slabo zdravlje ili kontrole na poslu: jedino im je opravdano ako izjave da su “sinoć baš preterali”.

 

G. P. F.

 

There are no comments yet. Be the first to comment.

Leave a Comment