Photo by Michael Benz on Unsplash

Mladi, muzika, uzori…

December 11, 2018 , In: Supermama , With: No Comments
0

“Džepovi mi puni love, na stol mi zovi Moët, mala zlo je, znam da ne može bolje;

Riba je mlada, ta mala nema mana, u klubu sama pleše k’o na tri grama

Mami opija, pravimo zijan, ubija nas svim slikama, mala jezik plazi k’o zmija”

Buba Corelli “Opasno”

 

“Palimo klub, džaba kritikuješ, a ja dominiram kada vidim kuje

I ne bi’ kući noćas, nemam mana, na meni samo Gucci, Dolce&Gabbana

S revije iz Milana, a ja tanana sa oblinama ko kubana”

Maja Berović, Jala Brat “V.I.P.”

 

“Djevojko, izvini, al’ mami me dupe to, iPhoneom moram snimit to što radiš dupetom

Ne mogu se smirit, k’o da baca čini, kada baci pogled, ama, moram se primit

Vadi prangije, nekog ću da roknem; Louis Vuitton na bulji, o njoj po’ grada bruji

u nju po’ kluba bulji, s drugaricom kad se ljubi”

Jala Brat “Casino”

 

“Al ubrzo je viđena sa drugim, koji vozi kola iz kojih se čuje buzuki,

to ti je high life,vodi je night life, u ruci dva grama belog, ego najveći na žurci,

I njoj su samo pare snaga, zato je vidi cela firmirana, Prada,

I sve što ona treba od njega je samo da, da mnogo para kao da je kriminalna banda”

Rasta  “Kavasaki”

 

“Ja živim ovaj život, veruj nikad neću stati, sranja iza mene, alcohol, gudra, opijati,

Pogledaj u mene, moju bol da vidiš, moje srce kuca, suze moje telo nema limit.

Ja sam vaša mama, vođa svoga čopora, više kučka nego dama, priča nije gotova,”

Anđela Veštica, “Đavo se probudio”

 

Ovo su tekstovi popularnih pesama muzike koja teško može da se svrsta u jedan žanr a koju najveći broj mladih danas sluša. Tematski, ove pesme najčešće govore o skupim noćnim provodima, obaveznoj markiranoj garderobi, opasnim automobilima i neizostavnom ispijanju takođe skupih pića i konzumiranju droga. Obavezan deo je i repovanje o ženskim telima i isključivo seksualna konotacija devojaka. Pesme su praćene spotovima u kojima plešu gotovo gole devojke, gotovo identične, iste fizičke spoljašnjosti, od frizura preko izraženih grudi i zadnjica do usana i noktiju. Neretko, neophodni detalji u čitavoj ikonografiji su i oružje, opasni psi i scene koje aludiraju na nasilje i seks, kao nešto što smo navikli da viđamo samo u filmovima akcionog i porno žanra.

Mladi, muzika i…

Sve ovo upućuje na činjenicu koliko je, zapravo, teško biti mlada osoba u današnje vreme, jer nije lako odoleti izazovima koje nosi prirodna adolescentska potreba za pripadanjem društvu i prihvatanjem od vršnjaka, a većina ih sluša muziku koju izvode pomenuti Maja Berović, Stefan Đurić Rasta, Buba Corelli, Jala Brat, Anđela Veštica itd. Imperativ je da nećete biti prihvaćeni ako ste siromašni, ako ne nosite garderobu određenih marki, ako nemate svoja skupa kola, ako ne konzumirate alkohol i droge, ako niste “opasni” i ovo sve važi podjednako za devojke kao i za momke, osim jedne stvari koja se, razumljivo, jer živimo u i dalje veoma patrijarhalnom društvu, odnosi samo na ženske osobe, a to je određeni fizički izgled koji morate da “posedujete”.

Ako sagledamo sve ove faktore, dolazimo do toga da je neminovno da mladi slušajući svoje uzore teže tome da budu što sličniji njima, i na tom putu menjaju svoje ličnosti i ponašanje, postajući agresivni, nasilni, počinju i sami da koriste alkohol i drogu. Suština u tome šta je destruktivno u ovakvim oblicima ponašanja je to što dobijamo generacije ljudi koje odrastaju sa mišljenjem da više nije bitno, potrebno i normalno znati, biti pametan, obrazovati se, već samo i jedino imati, posedovati stvari, novac, inteligencija i emocije kao kategorije ostaju potpuno prevaziđene i za život u 21. veku potpuno nepotrebne.

Ovo nije samo pitanje mladih u Srbiji, ovo je nešto što se tiče i dece, iz više razloga. Kao prvo, ona su ta koja često neselektivno prihvataju sve ono što im se pruži, jer za drugo ne znaju i nemaju izbor. Drugo, ako zađete u dečje rođendaonice, koje su danas najčešće mesto proslave dečjih rođendana, i to u veoma velikom rasponu, budući da se tamo slave kako prvi tako i četrnaesti rođendani, moći ćete da čujete šta stvarno deca žele da slušaju. Ukoliko je rođendaonica tog tipa da deca imaju mogućnost da sama puštaju muziku preko interneta, naravno. Radi se upravo o navedenim primerima muzičara.

Tekstovi i nasilje

Deca su takođe i jedna od najugroženijih kategorija, slabija i nemoćna u odnosu na zlostavljače. Ipak, sve je češća situacija da su i sami zlostavljači – deca. Vršnjačko nasilje, deca kao nasilnici, deca kao žrtve nasilja, korišćenje droga kod dece i koliko uticaja na sve to ima popularna muzika vrlo je važna i aktuelna tema, ali i kompleksan i dubok problem kojim bi mogli da se bave kako psiholozi i sociolozi, tako i kulturolozi i antropolozi, ali i muzički pedagozi. Mišljenja su delimično podeljena, dok jedni smatraju da muzika ne može imati nikakav uticaj na decu i mlade ukoliko su roditelji ispravno obavili svoj deo posla, drugi smatraju da su porodice nemoćne pred mladima koji ne haju za autoritetima, kako su prethodne generacije vaspitane.

Sociološkinja Afrodita Šari kaže da društveni kontekst vršnjačkog nasilja oblikuju porodica, škola i mediji, a da po njenom mišljenju najveći uticaj ima porodica, premda se roditelji razlikuju po vaspitnim metodama koje primenjuju.

“Razlikujemo roditelje koji su otvoreni za saradnju, roditelje koji isključivo krive školu za probleme svoje dece, nezainteresovane roditelje, roditelje koji ne prihvataju racionalno istinu i previše zaštitnički nastrojene roditelje sa popustljivim vaspitnim stilom. Na razvoj vršnjačkog nasilja utiču i oblici psihopatologije roditelja, zanemarivanje i zlostavljanje dece, porodično funkcionisanje, neefektivno roditeljstvo. Narušeni porodični odnosi do kojih je došlo burnim razvodom i porodičnim nasiljem češće dovode do razvoja delinkvencije kod mladih, učlanjivanja u delinkventne grupe i napuštanja škole. Roditelji koji imaju slabu roditeljsku kontrolu, ne pružaju deci dovoljno ljubavi, pažnje, topline i osećaja bliskosti kasnije se suočavaju sa decom koja su neposlušna i agresivna. Kada porodica ne uspeva da se izbori sa problemima svog deteta, breme se tad prebacuje na školu. Škola je drugi agens socijalizacije, koji posle roditelja nadzire i sankcioniše neprimereno ponašanje deteta. Da bi celokupan učinak bio što bolji, potrebno je da porodica i škola budu u partnerskom odnosu, što često nije slučaj.”

Sociološkinja Šari smatra da se uticaj medija najočiglednije vidi u stvaranju pogrešnih idola mladima, počevši od kriminalaca, devojaka sumnjivog morala, osoba bez zanimanja do ličnosti sa neartikulisanim i neadekvatnim ponašanjem. Kako kaže, stvaraju se uzori sa oreolima vulgarnosti oko sebe. Deca imaju običaj da se poistovećuju sa onim što vide na televiziji ili što puni stranice dnevne štampe. Gledanje neprimerenog sadržaja i samo podstiče na agresivno i nasilno ponašanje, tvrdi ona.

“Nekad se na televizijskim programima koncizno birao sadržaj, pogotovo onaj namenjen deci. Danas kada preovlađuju kablovski TV kanali, televizije sa nacionalnom frekvencijom ne posvećuju dovoljno pažnje dečjim emisijima, već su usredsređene na komercijalne i senzacionalističke TV formate koji nude nekvalitetan sadržaj obojen nasilnim scenama. S obzirom na to da živimo u doba vladavine kapitalizma, roditelji su ceo dan zauzeti svojim poslovnim obavezama i nisu u mogućnost da prate ono što deci plasiraju mediji i društvene mreže. Deca odrastaju uz sadržaje koji im nisu uvek prilagođeni, a koje prate na televizorima, kompjuterima, tabletima i mobilnim telefonima. Dominacija moći medija se demonstrira posle kroz agresiju i nasilje mladih. Škola često bude poprište eskalacije nasilnih sukoba.”

Budući da muzika u današnje vreme neretko propagira predrasude, mržnju, disfunkcionalne oblike ponašanja, upotrebu narkotika i nasilje, koliki je po vašem mišljenju njen uticaj na decu i mlade i kolika je zapravo odgovornost muzike u tome kako se danas mladi ponašaju? Da li mladi imaju svest o tome da to o čemu pevaju njihovi “idoli” nije realnost i nešto čime oni treba da teže?

“Nije verovatno da će slušanje bilo kakve muzike izazvati agresivnost kod dece, bez postojanja predispozicija za nasilno ponašanja i već ranije usvojenih obrazaca koji se nalaze u tekstovima pesama. Muzika može samo da podrži već postojeće stavove i podstakne nasilno ponašnje ali ne i da ga izazove sama po sebi. Ono što isto predstavlja opasnost po mlade jeste slušanje muzike sa depresivnim tekstom jer može da dovede do depresivnog stanja, uznemirenosti, panike. Potrebno je više edukovati mlade, u ranijem uzrasnom dobu, u pravcu učenja razlike između dobrog i lošeg, stvarnosti i fikcije, ljubavi i mržnje, kako bi imali razvijenu svest o distinkcijama, tako da bi umeli da prave razliku između njihovih stavova i stavova omiljenih pevača koje propagiraju u tekstovima svojih pesma.”

Pošto je vršnjačko nasilje u Srbiji poslednjih desetak godina najčešće propraćeno video zapisima, da li mislite da su nove tehnologije uticale na njegov porast ili su mobilni telefoni i internet samo omogućili da ono svima postane vidljivije?

“Nove tehnologije su izrodile i nove oblike nasilja. Sajberbuling ili elektronsko nasilje među vršnjacima sadrži osnovne karakteristike tradicionalnog vršnjačkog nasilja, a to je agresivno i negativno ponašanje, namerno povređivanje druge osobe, nejednaka raspodela moći između žrtve i nasilnika i hronično ponavljanje nasilnih radnji. Vršnjačko nasilje putem modernih sistema komunikacije je oblik vršnjačkog nasilja jer osim što sadrži osnovne karakteristike vršnjačkog nasilja koje se odigrava u školi, ono je njegov indirektni oblik. Povezanost između vršnjačkog nasilja u školi i vršnjačkog nasilja u virtualnom prostoru može se objasniti teorijom društvenog statusa. Prema ovoj teoriji u vršnjačkoj grupi postoji hijerarhija u kojoj pojedini učenici koriste agresiju kako bi bili dominantniji u odnosu na ostale vršnjake, a sa ciljem da zadobiju prestiž, moć i pristup resursima od značaja. Koliko god se virtualni svet činio beskonačan i privlačan, on nije bezbedno mesto za dete koje ga nekontrolisano istražuje, jer je dečija priroda u srži naivna i podložna manipulaciji starijih i iskusnijih od njega.”

Aleksandar Mitrevski, nastavnik muzičke kulture u gimnaziji “Dušan Vasiljev” u Kikindi, smatra da je stav mladih prema predmetu koji predaje i sadržaju muzičke kulture, u vremenu modernih tehnologija i socijalnih mreža, sasvim drugačiji nego ranije. Kako kaže, nastavnici muzičke kulture se danas suočavaju sa mnogim izazovima.

“Pre svega, na koji način zainteresovati učenike za izučavanje istorije muzike kroz praćenje i analizu razvoja muzike od samog nastanka do 21. veka. Deluje paradoksalno, ali na opštu nezainteresovanost utiče pojava interneta, pametnih mobilnih uređaja putem kojih su informacije dostupnije, što samim tim utiče na manjak motivisanosti, želje za istraživanjem i saznavanjem, usvajanjem novih informacija. Istakao bih nereformisane programe predmeta i samu koncepciju rada.”

Da li deca od 15 do 19 godina, sa kojom radite, smatraju muzičku kulturu važnom? Koliko njihove pažnje je preusmereno na vaš predmet?

“Smatraju ga manje bitnim, što predstavlja rezultat opšte klime u društvu koje je već godinama preokupirano egzistencijalnim problemima i političkim tenzijama. Iz toga proističe manjak interesovanja i ulaganja države u kulturu, umetnost, što se kroz medije reflektuje na mlade. Među učenicima ima i onih koji smatraju da je potrebno jedan takav predmet izučavati i izražavaju zainteresovanost.”

Šta za njih muzička kultura predstavlja? Razlikuju li je od pojma muzike, odnosno šta za njih danas predstavlja muzika, šta je za njih muzika?

“Muzička kultura za većinu učenika opšteobrazovnih škola predstavlja još jedan u nizu nastavnih predmeta, čiji časovi služe za razonodu i opuštanje. Muzičku kulturu uglavnom vezuju i poistovećuju sa gradivom koje se na časovima obrađuje, ozbiljnom ili klasičnom muzikom koja se sluša i analizira na istim. Časovi muzičke kulture predstavljaju sigurno jedno od retkih, ako ne i jedino mesto na kom učenici mogu čuti drugačije tonove od onih koji se masovno prezentuju putem mas medija. Manji broj zaista shvata vrednost ozbiljne muzike, te je prema njihovim rečima, slušaju samo kada pripremaju gradivo iz nekog nastavnog predmeta. Muzika mladima danas predstavlja isključivo zabavu, baš ono što tekstovi i melodije popularne novokomponovane muzike pružaju, propagiraju.”

Koju muziku mladi danas slušaju privatno?

“Čitajući razna istraživanja, ankete, ali i kroz razgovor sa učenicima, mogu zaključiti da većina mladih privatno sluša svojevrsnu novokomponovanu mešavinu pop, rep, tehno i folk muzike sa orijentalnim prizvukom začinjenim sa dosta trilera i prilično jednostavnim rimama. Ovu vrstu muzike ne mogu svrstati ni u jedan konkretan žanr jer predstavlja mešavinu nekolicine. Takvu muziku mladi slušaju zbog velike zastupljenosti u klubovima, kafićima, mestima na kojima se okupljaju. Pomenuo bih da takva muzika ima dosta prostora na televizijskim kanalima sa nacionalnom frekvencijom i posebno jednoj muzičkoj TV stanici koja je u ponudi kablovskih operatora. Ostatak sluša narodnu muziku, dok dosta manje učenika sluša stranu ili domaću pop i rok, džez muziku.”

Kakve poruke šalje muzika koju danas mladi slušaju?

“Možemo analizirati poruke koju takva muzika prezentuje, sa više strana. Muzika šalje poruke u dva pravca. Jedan pravac ili oblik poruke se ističe kroz tekstove, a drugi kroz vizuelnu prezentaciju, odnosno spotove. Poruke koje šalju tekstovi, najčešće predstavljaju promociju loših vrednosti, alkoholizma, opojnih supstanci, isticanje nemoralnog ponašanja, kratkotrajnih emotivnih veza, firmirane garderobe i slično. Druga vrsta poruka se prezentuje kroz video spotove koji obiluju luksuznim automobilima, oskudno odevenim osobama, najčešće devojkama, konzumiranju opojnih supstanci, sukobima među narko kartelima… Ritmovi i melodije ovih pesama su jednostavni uz česta ponavljanja. Takva muzika ima nisku umetničku vrednost, što je rezultat hiperprodukcije.”

Da li smatrate da muzika koju srednjoškolci slušaju utiče na njihovo ponašanje? Da li mislite da ona može da dovede do nasilničkog ponašanja i korišćenja droga, budući da se neretko upravo takvi obrasci ponašanja njom promovišu?

“Sigurno da promocija pomenutih vrednosti putem tekstova i spotova donekle utiče na ponašanje i sistem vrednosti srednjoškolaca. Emotivni odnosi se banalizuju, bahato ponašanje ističe kao poželjno. Ovaj uzrast učenika, zbog prirodnih procesa i značaja pripadnosti grupi, prihvaćenosti, nesigurnosti, predstavlja pogodno tlo za prihvatanje i konzumiranje pomenutih vrednosti. Mislim da može. Zbog čega? Pre svega zbog vrednosti koje se promovišu kroz tekstove i video spotove što se predstavlja kao in i poželjno. Zbog samog uzrasta, učenicima je potreban uzor ponašanja. Najčešće su to bile i ostale, u većoj meri, muzičke zvezde, njihov način života, stavovi, moralne norme. Smatram da kao društvo, moramo povesti više računa o sadržaju koji prikazujemo i promovišemo kao ispravan i poželjan.”

Muzika, bila ona kvalitetna ili loša, kom god žanru pripadala, može imati uticaj na decu i mlade, ali njen loš uticaj je obrnuto srazmeran tome koliko pažnje roditelji posvećuju svojoj deci. Razumljivo je da nisu sve porodice u mogućnosti da posvećuju dovoljno pažnje i vremena svojoj deci, ali onda moraju biti svesni toga kome i čemu prepuštaju obrazovanje svojih ćerki i sinova. Ako budu svoju vaspitnu ulogu shvatali olako ili ne budu bili svesni toga da ako oni neće ima ko, odnosno šta će njihove potomke učiti ponašanju. To su ponekad vršnjaci, ponekad televizija, ponekad muzičke zvezde, a ponekad ulica. Ako smatrate da ste svoju roditeljsku dužnost ispunili time što ste dali detetu daljinski upravljač, nemojte se iznenaditi za nekoliko godina kada budete govorili “Ma nije moje dete takvo”.

 

Mirna Laković

Photo by Michael Benz on Unsplash

Projekat „Droga ne sme da bude izbor“ sufinansiran je iz budžeta Grada Novog Sada – Gradske uprave za kulturu i informisanje.

Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

 

There are no comments yet. Be the first to comment.

Leave a Comment