Metadon: kako pobeći od heroina

Metadon: kako pobeći od heroina

December 24, 2018 , In: Snažna, Supermama , With: No Comments
0

Iako su u istraživanja i proizvodnju medikamenata uložena ogromna sredstva, za zavisnost od heroina, fizičku, a pre svega psihičku, još ne postoji tretman koji bi se mogao smatrati apsolutno efikasnim. Lečenje započinje detoksikacijom kojom se eliminiše apstinencijalna kriza, a to stanje održava se primenomom blokatora ili opijatskih supstituta u kombinaciji sa psihoterapijom i promenom načina života. Krajnji cilj jeste postizanje kvalitetnog i zdravog života, te uključivanje u normalne socijalne tokove.  

Kako, zapravo, deluje heroin?

– Neurotransmiter dopamin, čije lučenje kontroliše drugi neurotransmiter – endorfin delujući na opoidne receptore u mozgu, izaziva osećaj zadovoljstva i dobro raspoloženje. To su prirodni, takozvani endogeni opijati. Heroin stimuliše iste receptore, ali njegovi efekti su daleko jači nego oni koje proizvodi endorfin, i mozak se prilagođava tim promenama. Posledično, javlja se veća potreba za heroinom kako bi se postiglo “high” stanje, a sistem postaje manje osetljiv na endorfin, pa se u odsustvu droge ne otpušta dovoljno dopamina i nastaje osećaj nelagodnosti poznat pod nazivom disforija, koji se može otkloniti samo ponovnim uzimanjem narkotika. Rezultat višegodišnjeg konzumiranja heroina jeste smanjenje broja i slabija reakcija opoidnih receptora na prirodne stimulanse, objašnjava prof. dr Nikola Vučković, stručnjak koji je dao ogroman doprinos lečenju i prevenciji bolesti zavisnosti u Srbiji.

– Da bi se receptorima vratile normalne fiziološke funkcije, potrebni su meseci i godine apstinencije od heroina, mada se izvestan broj njih nikada ne oporavi. Usled toga, dolazi do psihičkih, karakternih i fizičkih poremećaja, pa se u stručnim krugovima često govori da je mozak zavisnika oštećen slično kao srčani mišić u slučaju hipertenzije ili pankreas kod dijabetičara, ističe prof. Vučković, dodajući da je postepeno obnavljanje razorenih receptora jedan od glavnih razloga što se dugogodišnjim zavisnicima ordinira supstituciona, metadonska terapija, a ne sve rašireniji blokatori, koji se prepisuju u slučaju blažih oštećenja i kraćeg narkomanskog “staža”, te nakon pažljive procene motivacije, stepena podrške i psihofizičkog stanja pacijenta.

Šta je to metadon?

Ovaj sintetički opoid deluje na sličan način kao morfin i njegovi derivati, a počeo je da se koristi šezdesetih godina prošlog veka u supstitucionoj terapiji heroinske zavisnosti. Ne izaziva euforiju, ne smiruje i ne deluje kao analgetik, ali smanjuje želju za drogom. Prema novijim podacima, u svetu se ovim medikamentom leči prosečno 35% zavisnika od opijata, a cilj terapije može biti potpuna apstinencija od ili pak smanjenje štete izazvane konzumiranjem takvih narkotika. U poslednje vreme u supstitucionoj terapiji primenjuje se i buprenorfin, čije je dejstvo slično metadonskom, ali je znatno blaže.

Koje su njegove prednosti?

– Osim što smiruje opoidne receptore u mozgu i normalizuje njihove funkcije, metadon ima duže dejstvo i ne aplicira se u venu već se uzima oralno, u obliku kapi rastvorenih u vodi ili soku. Ne treba zaboraviti ni druge učinke povezane s apstinencijom od heronina: terapija ovim sintetičkim opoidom smanjuje broj smrtnih ishoda od predoziranja i stopu kriminala u čijoj je pozadini heroin, pritom smanjuje rizik od bolesti koje nastaju kao posledica intravenskog uzimanja narkotika, pre svih HIV i hepatitis, naglašava prof. dr Aleksandra Dickov, upravnica Specijalističke klinike za bolesti zavisnosti KCV, kojoj pripada Organizaciona jedinica za supstitucionu terapiju, gde se sprovodi lečenje metadonom i buprenorfinom.

A nedostaci?

To je, pre svega činjenica da se terapija uzima tokom dugog vremenskog perioda i da često traje godinama. Metadon stvara zavisnost, ali pacijent je u normalnom stanju svesti, nema euforije niti burne apstinencijalne krize, vraća se u normalne životne tokove. Ukoliko se donese čvrsta odluka o potpunom oslobađanju od heroinske zavisnosti, to se može postići pomoću metadona: u tom slučaju, u dogovoru s pacijentom, nadležni specijalista postepeno će smanjivati dozu leka.

Kome se preporučuje za odvikavanje od heroina

– Metadon je indikovan kod pacijenata s dugogodišnjom heroinskom zavisnošću, kod onih s psihičkim problemima (depresija, bipolarni poremećaj, psihoze) ili teškim telesnim oboljenjima, slabije motivisanim, koji nemaju podršku porodice ili bliskog okruženja. Takođe, može se davati trudnicama – kaže prof. dr Dickov.

U Organizacionoj jedinici za supstitucionu terapiju trenutno je na metadonskom programu oko 120 pacijenata koji se redovno testiraju na opijate i podvrgavaju psihoterapiji.

– Neki od njih uzimaju lek svakodnevno, pod našim nadzorom, dok drugi dobijaju trodnevnu ili nedeljnu dozu koju uzimaju kod kuće. U program je uključeno još 300 pacijenata koji su se vratili normalnom životu, dosta njih ima stalan posao i porodicu. Oni se metadonom snabdevaju u apoteci, na recept po koji odlaze u Dom zdravlja. Naravno, redovno ih testiramo i obavezni su da dolaze na razgovore kod psihijatra, objašnjava profesorka.

Kako na vreme pomoći detetu i koliko treba da se bude oprezan, čitajte u tekstu o najnovijem drogama koje su dostupne mladim ljudima…

Gotovo normalan život

Ž. L. je IT stručnjak, ali i dugogodišnji zavisnik od heroina, koji je počeo da uzima relativno kasno, u dvadeset šestoj godini.

– U to vreme još nisam imao posao i probao sam drogu iz čiste radoznalosti. Bio je to eksperiment koji je krenuo po zlu jer nisam umeo da stanem. S ušmrkavanja sam brzo prešao na iglu, ali sve vreme sam odlično funkcionisao, tako dobro da, kad sam počeo da radim u jednoj velikoj firmi, niko od kolega ni naslutio nije da sam teški zavisnik. Svoj porok sam godinama prikrivao, a onda sam shvatio da to ne može trajati doveka, tim pre što sam konačno pronašao ženu s kojom sam nameravao da zasnujem porodicu. Sve sam joj rekao a ona je ostala uz mene i to mi je bio glavni motiv da krenem na lečenje. Uzeo sam godišnji odmor i otišao u bolnicu na detoksikaciju, a nakon toga doktori su mi predložili metadonsku terapiju jer sam na heroinu bio punih osam godina i pritom sam patio od anksioznosti. Posle godinu dana, tokom kojih sam lek dobijao u Jedinici za supstitucionu terapiju, prešao sam u Dom zdravlja, gde jednom nedeljno odlazim po recept za metadon koji podižem u apoteci. Mislio sam da će to brže ići, ali smanjivanje doze metadona nije tako jednostavno, procenjujem da bih s uzimanjem kapi mogao prestati za otprilike tri godine. U međuvremenu sam se oženio i dobio dete, na poslu mi dobro ide, ali ne mogu da kažem da ponekad ne poželim da uzmem malo horsa, čisto da me želja mine. Znam da bi mi to uništilo život pa brzo odagnam takve misli, ali kada je heroin u pitanju, nikada ne možeš biti sasvim siguran… iskren je Ž. L.

Sumerska civilizacija – kolevka opijuma

Opijum, psihoaktivnu supstancu koja se dobija iz maka, poznavale su najstarije kulture na našoj planeti: Sumeri su ga koristili pre pet milenijuma, Arapi su ga kasnije preneli do Kine i Indije, da bi u srednjem veku dospeo u Evropu. Primenjivao se prevashodno u medicini, kao sredstvo protiv bolova, kašlja i dijareje, ali se za ranu upotrebu vezuje i pušenje opijuma radi užitka.

Zavisnost od ove supstance i njeno razorno dejstvo na psihu otkriveni su tek početkom osamnaestog veka, no, to nije bio razlog da se prestane s njenom (zlo)upotrebom. Sto godina kasnije, stvoren je prvi derivat opijuma – morfin, potom su izdvojeni kodein i papaverin, što je dovelo do povećanja broja zavisnika i nagovestilo zdravstveni problem koji će dobiti svetske razmere. To se dogodilo kada je na scenu stupio heroin, derivat opijuma koji je krajem 19. veka proizvela farmaceutska kuća “Bajer”, kao lek za odvikavanje od morfina. Cilj “terapije” ne samo što nije postignut, već je stvorio jednu od najvećih pošasti današnjice, zavisnost od koje, prema najnovijim statistikama, pati oko 10 miliona ljudi u svetu.

 

Angelina Čakširan

Projekat „Droga ne sme da bude izbor“ sufinansiran je iz budžeta Grada Novog Sada – Gradske uprave za kulturu i informisanje.

Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

 

 

There are no comments yet. Be the first to comment.

Leave a Comment