LAŽNE VESTI - zašto su toliko intrigantne i opasne

LAŽNE VESTI – zašto su toliko intrigantne i opasne

February 14, 2018 , In: Snažna, Uspešna , With: No Comments
0

Naučnici otkrivaju zašto nam se takve vesti zadržavaju u glavi. Saznajte više o ovoj temi kako biste mogli da proberete šta je istina jer lažne vesti su opasne i po zdravlje

Lažne vesti – ovaj zvučni izraz propratio je poslednje izbore u SAD i od tada se održao. Ova činjenica ne treba da nas iznenađuje. Ljudi su oduvek bili skloni preterivanju što radi zabave, a što zbog koristi. Čak je i grčki istoričar Herod, bio okrivljen za plasiranje lažnih informacija. Takođe, protivkandidat Tomasa Džefersona tvrdio je da će, ako bude izabran za predsednika, spaliti sve Biblije i legalizovaće prostituciju. No, savremeni digitalni svet, gde se priče pakuju tako da budu zanimljive i momentalno prenosive, zapalio je šibicu pod današnjim vatrometom laži. Čak se i najumniji ljudi upecaju u taj vrtlog, što je posebno opasno kada je u središtu tih fabrikovanih priča zdravlje.

Ako, tačnije kada, poverujete u neku od njih, nemojte se sekirati što ste naročito lakoverni. Neverovatan ljudski um je kriv što zapanjujći tvitovi i postovi na fejsbuku u tolikoj meri opstaju. Pogrešne informacije i izmišljotine direktno potiču iz naše prirode – tvrde naučnici. No, ipak možemo da prevarimo biologiju, a to ćemo početi tako što ćemo objasniti kako se stvaraju prevare.

Vatromet lažnih informacija

Prvo što treba da se zna o mašineriji stvaranja lažnih vesti jeste ko nam servira priču i zašto. Obično je fabrikuju ljudi koji žele da za kratko vreme zarade novac, ili imaju neutaživu glad da prošire neku radikalnu ideologiju – ili pak i jedno i drugo. Taj lagodno zarađen novac može doneti ogroman profit. Možda ste čuli priču u Džestinu Koleru (Jestin Coler) osnivaču kompanije Disinfomedia. Njegove internet stranice su imale „ukus i miris“ autentičnih sajtova s realnim vestima, ali su plasirale eksplozivne izmišljene priče (kao ona kako su ljudi na bonove za hranu kupovali marihuanu) koje su se lako i brzo širile poput šumskog požara. Što je više ljudi videlo njegove sajtove, Koler je sve više zarađivao od reklama objavljivanih na njima – prema nekim podacima više od 10.000 dolara mesečno. Što su „vesti“ bile neverovatnije, to je više bilo pregleda i dolara, što je vlasnika inspirisalo da dalje fabrikuje takve priče. Kod nas je takav slučaj sa internet portalom www.njuz.net. Momci su plasirali zabavne i izmišljene priče, ciljajući sadržaje koje će sigurno dotaći prosečnog čitaoca – i proslavili se.

Istini za volju

Ali, zašto uopšte prihvatamo nešto toliko neverovatno kao istinito (i pri tome punimo džepove lažljivaca) i delimo gluposti s drugima? Evolucionarna biologija po ovom pitanju upućuje na prirodu ljudskog mozga.

U suštini, druge ljude posmatramo dobronamerno, kao lepo doterane izviđače, odane i pouzdane. Umesto da naš mozak odmah bude sumnjičav, za šta je potrebno mnogo više truda, naš mozak će radije poverovati onome što vidi i čuje. „Ljudski mozak je po prirodi lakoveran,“ tvrdi dr Art Markman, profesor psihologije na Univerzitetu u Teksasu. Kao društvena bića, opstali smo zahvaljujući prilagođavanju grupi, oponašajući ostale članove. Za to je potrebno poverenje. „Jednostavno, nismo mogli da proveravamo svaku pojedinačnu informaciju jer ne bismo izdržali dan do kraja,“ kaže Markman. „Opšte uzev, dobro je verovati ono što nam se kaže.“

Takođe više volimo da nam je informacija jasna nego nejasna, što je još jedna karakteristika koja nas čini slabim prema kvazi-činjenicama, pogotovu prema onim koje se odnose na zdravlje. Lekari i naučnici često nemaju jednosmislene odgovore na pitanja o raku, hroničnim bolovima ili prevenciji određenih bolesti, te u tim slučajevima sami pokušavamo da pronađemo logična objašnjenja. Tu se otvaraju vrata liferantima lažnih i obmanjujućih informacija koji se prigodno pojavljuju i postavljaju kao da imaju rešenja, ili seju strah da se prava istina jednostavno krije od javnosti.

Nastup realne nauke je neubedljiv i bled naspram „lažnjaka“. Na primer, postovi koji tvrde da je zika virus lažan i da je izmišljen tek da bi se osigurala masovna prodaja buduće vakcine doneli su za više od 500.000 pregleda i još oko 19.000 prosleđivanja vesti nego zvanične vesti Svetske zdravstvene organizacije. Realan i ne toliko blještav svet medicinskih istraživanja kreće se malim koracima, često napred-nazad, što, nažalost, izaziva sumnje u pouzdanost nauke. „Moramo da povratimo poštovanje prema dokazima koji se sporo ali sigurno akumuliraju. Razmislite o ovom primeru: Samo zato što je juče bilo hladno, ne znači da se globalno zagrevanje zapravo ne dešava,“ kaže Dejvid Kac, direktor Istraživačkog centra za prevenciju pri Univerzitetu Jejl.

Fabrikovane vesti dostupne na jedan klik mogu imati velike posledice na naše zdravlje, upozorava dr Robert Glater, lekar urgentne medicine u bolnici Lenoks Hil u Njujorku. Na primer, kada je samo jedna osoba umrla od ebole u Teksasu 2014. godine, celom zemljom se proširio strah od epidemije. Neke kompanije su odmah namirisale mogućnost brze zarade i potpirivale histeriju, prodavajući preparate koji navodno leče tu smrtonosnu bolest. Slično tome, neistine o vakcinama koje izazivaju autizam izazvale su paniku među roditeljima, što je dovelo do smanjenja broja vakcinisane dece protiv boginja, zauški i rubeole. Pre tri godine u SAD evidentiran je rekordan broj obolelih od boginja, a i trenutno je njihov broj iznad proseka. Kako se pogrešne informacije i neefikasni lekovi množe, tako se množe i virusi i ostali uzročnici bolesti.

Tvrdoglav mozak

Nova istraživanja rađena pomoću skeniranja mozga pokazuju da čak i kada postoji dokaz da je nešto netačno, ipak teško prihvatamo tu činjenicu. Recimo da ste našli pouzdan izvor koji jasno odbacuje neku informaciju kao neistinitu. Čak vam je i tada teško da poverujete – zahvaljujući onome što psiholozi nazivaju efektom produženog uticaja. Radi se o tome da se ljudi i dalje oslanjaju na diskreditovane informacije čak i ako se sećaju ispravljenih.

Što smo više emocionalno angažovani u vezi sa lažnom informacijom, to nam je teže da promenimo mišljenje o njoj. U jednom istraživanju, naučnici Instituta za mozak i kreativnost pri Univerzitetu Južne Kalifornije pratili su moždane aktivnosti učesnika dok su odgovarali na pitanja o jednoj informaciji. Zatim su im naučnici predstavili dokaze da je ta informacija pogrešna. Oni koji su i dalje ostali pri svom stavu imali su moždane aktivnosti u delu zaduženom za identitet, što ima smisla: veruje se u nešto jer je to deo onoga što osoba jeste.

Gde se krije iznenađenje? Naučnici su takođe našli aktivnosti u amigdali, delu mozga koji registruje pretnju, opasnost i uzrujanost. Dakle, isto kao što se telo bori protiv nečeg potencijalno štetnog, jednako se i mozak priprema za odbranu. „Smatramo da čovek prikuplja i zbija svoja uverenja braneći se od napada“, kaže dr Džonas Kaplan, glavni autor studije. „Dakle, ako protivnicima vakcine dajete informacije o bezbednosti vakcina, njihov otpor postaje još jači. Odbrana im je tada osveženo snažnija“. Sledeći put kada naiđete na neku vest koja vam privuče pažnju, nastavlja Kaplan, podsetite se da vaše emocije igraju moćnu ulogu u tome da li ćete poverovati toj vesti ili je odbaciti.

Kako društveni mediji mogu da pomognu?

Sve dok internet stranice privlače toliku pažnju, obmanjujuće i netačne informacije će podmetati nogu legitimnom izveštavanju. U proteklih šest meseci Fejsbuk i Gugl su počeli da se ozbiljnije bave ovom činjenicom. Fejsbuk dozvoljava članovima da određenu informaciju obeleži kao „Netačna vest.“ Ukoliko je dovoljno puta obeleženo kao netačna vest, Fejsbuk identifikuje vebsajt kao „sumnjivu“ i smanjuje vidljivost tog sajta, kako bi mu manje ljudi imalo pristupa. Gugl je skinuo sajtove za koje je utvrdio da plasiraju lažne informacije kako ne bi ubirali profit od reklama koje se na njima pojavljuju. I to je veliki pomak. Sve dok gigantski društveni mediji ne učine mnogo više da isfiltriraju lažne informacije, a kredibilni izveštači ulože mnogo više u raskrinkavanje lažnjaka, jedino oružje vam je zdrav razum i logika, sumnjičavost i uzdržanost. Skoro četvrtina Amerikanaca izjavila je da je slučajno ili namerno poslala neku izmišljenu vest. A znamo da mnogo veći procenat poveruje njenu u tačnost. Hajde da taj procenat svedemo na nulu.

Anatomija jedne lažne vesti

  1. Početak

Dvadesetjednogodišnja devojka sa Floride tvrdi na društvenim mrežama da se podvrgla plastičnoj operaciji i implantirala treću dojku. Zašto? Zato što ne želi više da se dopada muškarcima. „Ne želim više da izlazim ni sa kim.“ Objavila je svoje slike u grudnjaku za tri dojke.

  1. Ovo je nenormalno

Pa da, ali vam je vest privukla pažnju. Zapamtili ste je jer je otkačena, nečuvena i daleko privlačnija nego bilo koja sveža vest od Nacionalnog instituta za javno zdravlje.

  1. Predaj dalje

Priča se na društvenim mrežama širi poput šumskog požara. Na stotine hiljada ljudi gledaju, dele i kače se na nju.

  1. Eksplozija

Prvo, nekoliko sajtova koji plasiraju senzacionalističke priče objavljuju i ovu kako bi privukli ljude da ih čitaju i podele s drugima. Sve više ljudi klikne na taj napis, i što ih je više, sajt zarađuje procenat od reklama koje se pojavljuju oko njega. Legitimni veliki mediji primećuju popularnost priče i plasiraju priču (i njima treba posećenost) često bez prethodne provere detalja – na primer da li je tehnički i hirurški izvodljivo implantirati treću dojku ili ko se krije iza očiglednog pseudonima ’Jasmina Vragolan’.

  1. Neistina i posledice

Čak i ako tekst sadrži dozu skepse, malo je onih koji će posle naslova (poput „Žena implantirala treću dojku“) pročitati i tekst: 59% linkova prenose osobe koje nisu ni pročitale napis, kako kaže statistika posle istraživanja koje su sproveli Univerzitet Kolumbija i francuski institut Inria.

  1. Začarani krug se nastavlja

Sada kada su popularne medijske kuće objavile priču i druge agencije se ukrcavaju u isti voz: objavljuju vest koju će podeliti desetine hiljada novih čitalaca. U roku od nekoliko dana ili čak sati, tvrdnja može da postane istina u glavama mnogih iz prostog razloga što se svugde može pročitati.

„Svi pričaju o tome, dakle mora biti da je tačno, zar ne? Širi dalje.“

Pronađite svoj put do istine

Kako da se borite protiv lažnih vesti kada vam se mozak urotio protiv istine?  Kao prvo, pogledajte svoje zablude. „Izvesnije je da ćete prihvatiti nešto što potvrđuje vaša uverenja,“ tvrdi Kaplan. Zatim poslušajte sledeće savete:

  • Proverite ko kaže. Prihvatite vest s rezervom. Upitajte se: Da li su navedeni pouzdani izvori? Da li se spominju proverene institucije, naučna istraživanja ili naučni časopisi? Da li su navedene studije od pre nekoliko decenija? Crveno svetlo!
  • Gde leži novac. Razmislite ko bi mogao da zaradi novac s tim napisom. Da li je to sajt koji prodaje preparat koji leči određenu bolest? Lažna vest.
  • Imajte na umu da izgled ništa ne govori. Lažne vesti se najčešće vešto zapakuju da izgledaju kao prava stvar. Proverite link „O nama“. Proverite izvor na stranicama koje raskrinkavaju sajtove sa prevarama, poput SciBabe i Snopes.
  • Budite obazrivi i ako ste link dobili od prijatelja. Nova istraživanja dokazuju da ljudi mnogo više veruju informacijama ako potiču od prijatelja – čak i ako su ih oni dobili iz sumnjivih izvora – nego činjenicama iz ozbiljnih izvora dobijenim od manje poverljivih ljudi. Drugim rečima, bitnija je osoba koja širi vest nego kvalitet informacije.
  • Čuvajte se revolucionarnih otkrića. Hiperbola poziva na uzbunu, pogotovu kada se radi o naučnim istraživanjima. „Vesti iz oblasti zdravlja i nauke retko su direktne, momentalne i seksi – ne možemo izlečiti rak ili Alchajmerovu bolest za jedan dan. „Svaka bomba od vesti koja ne može da se potvrdi u kredibilnim izvorima verovatno je nonsens,“ kaže Kim LaKaparia, reporterka u Snopesu. Ne zaboravite da oni koji smišljaju lažne vesti igraju na kartu vaših emocija da bi od vas dobili ’klik’ i novac. Zato zadržite svoju reakciju koja počinje sa „Zamisli…“ i neka vaš racionalni mozak proveri informaciju. I na kraju…
  • Ne širite zarazu. Ako ste na internetu pročitali članak inficiran izmišljotinom, oduprite se potrebi da je prosledite dalje, čak i ako ga smatrate smešnim ili zapanjujućim. Zapamtite da se lažne informacije upravo tako šire. Širenje ovog virusa možete da sprečite upravo vi.
There are no comments yet. Be the first to comment.

Leave a Comment