Koja deca su najčešće meta vršnjaka-nasilnika i kako ih zaštititi?

Koja deca su najčešće meta vršnjaka-nasilnika i kako ih zaštititi?

November 5, 2018 , In: Supermama, Uspešna , With: No Comments
0

Da bismo sprečili širenje epidemije vršnjačkog nasilja, potrebno je da detektujemo najslabije karike društva i ojačamo ih.

Svedoci smo da vršnjačko nasilje poprima mere epidemije. Stupce crne hronike iz dana u dan pune surovi izveštaji o vršnjačkom nasilju iz srednjih, ali i osnovnih škola. Zamolili smo Vanju Tripković, pedagoga i trenera emocionalne pismenosti, da kaže koja deca su najčešće meta malih nasilnika i kako im se može poboljšati položaj u društvu.

Različitost kao target

Rezultati brojnih istraživanja pokazali su da su pod najvećim rizikom od vršnjačkog nasilja deca i mladi koji po nečemu odskaču od svojih vršnjaka – oni koji nose naočare, slušni aparat, imaju vidljivi invaliditet, čija je telesna težina primetno iznad ili ispod proseka, a, koji, pritom, nemaju dovoljno samopouzdanja. Uz njih, česta meta malih nasilnika su deca iz socijalno izolovanih i siromašnih porodica, stidljiva i povučena deca. A u visokim razredima osnovne škole i u srednjoj školi žrtve vršnjačkog nasilja neretko su i učenici homoseksualne orijentacije i oni koji su se naknadno priključili odeljenju.

Dete vam pripada rizičnoj grupi?

Ako procenite da je vaše dete pod povećanim rizikom od vršnjačkog nasilja, ne paničite. To ne znači da će ono iskusiti nasilje na svojoj koži. Samo preduzmite sledeće korake, kako biste rizik od najrasprostranjenijih oblika vršnjačkog nasilja sveli na najmanju meru.

Naučite ga da se ponaša asertivno

Za početak, usredsredite se na razvijanje detetove emocionalne i socijalne inteligencije. Naučite ga da voli i poštuje sebe takvo kakvo je, sa svim vrlinama i manama i da nikome ne dopušta da ga nipodaštava. Paralelno sa tim, objašnjavajte mu kako treba da reaguje ukoliko se nađe u situaciji da ga vršnjaci šikaniraju, ismevaju, ogovaraju, izbegavaju… U slučaju da ni sami niste vični na ovom polju, počnite da ga šaljete na individualne ili grupne radionice kod sertifikovanog trenera emocionalne inteligencije i asertivnosti. Kad nauči da se zauzima za sebe u društvu vršnjaka, dete će biti pod mnogo manjim rizikom od najrasprostranjenijeg oblika vršnjačkog nasilja – socijalnog nasilja. O tome kako da osnažite dete, pisali smo u tekstu Naučite dete da se zauzme za sebe.

 Upišite ga na borilački sport

Da, dobro ste pročitali! Osim rečima, važno je da mališan ume i fizički da se brani. Dete koje je spremno da odgovori na udarac ili gurkanje ima više samopouzdanja. I, pod manjim je rizikom od fizičkog nasilja – iz prostog razloga jer nije zanimljivo vršnjacima-nasilnicima. Kao odrasle, i male siladžije za žrtvu uglavnom biraju nekog koga smatraju slabijim od sebe. Ali nemojte slati dete na borilački sport s pričom kako će tamo naučiti da se tuče, da ne bi pogrešno protumačilo da se nasilje rešava nasiljem. Recite mu da će kroz ove treninge povećati kondiciju, koordinaciju i snagu, što je i istina, te naučiti da se brani ako mu to nekad zatreba. Razlika između ova dva pristupa je ogromna, budući da prvi pristup danas-sutra može iznedriti siledžiju, a drugi zdravu osobu, svesnu toga da može i treba da se brani u slučaju nužde.

Napravite mudar izbor

Koliko je važno zdravorazumno pristupiti borilačkom sportu, toliko je bitno izabrati adekvatnu vrstu. Nisu svi borilački sportovi preporučljivi deci i adolescentima, jer neki sami po sebi podstiču nasilje. Preporuka je da se izbegavaju sportovi koji nisu fokusirani na samoodbranu, nego na borbu i koji zahtevaju upotrebu palica, poluga i drugog oružja. Dok je poželjno usmeriti dete na aikido, džudo, kapueru ili neku drugu borilačku veštinu koja se zasniva na tehnikama kontolisanja, preusmeravanja i neutralisanja napadača. Na ovim i sličnim treninzima dete će se osposobiti da savlada nekoga ko želi da ga udari, a da ga pritom ne povredi.

Pronađite dobrog trenera

Kad dete odluči šta će trenirati, fokusirajte se na traženje trenera. Dobar trener je onaj koji motiviše dete da se trudi tokom treninga, ali ga i podstiče da ostvaruje dobre rezultate u školi, koji je stava da borilačke veštine treba koristiti samo u krajnjoj nuždi i koji je u svakom momentu spreman na saradnju sa roditeljima. Zato ne žurite sa donošenjem odluke, prvo istražite u kojim klubovima rade treneri sa ovakvim odlikama. A da biste bili sigurni da je izabrani trener podoban, odgledajte dva-tri njegova treninga i obavezno iskreno porazgovarajte sa njim. Recite mu kakve je prirode vaše dete, šta vas tišti i zbog čega ste rešili da ga upišete na borilačku veštinu. Važno je da otvorite sve karte pred trenerom, kako bi obraćao posebnu pažnju na vaše dete.

Pozabavite se i detetovim onlajn ponašanjem

Na kraju, ne zaboravite da pubertetlije često maltretiraju svoje vršnjake i preko Vibera, Vots-apa, Fejsbuka i drugih društvenih mreža. S tim u vezi, istaknite detetu da ne objavljuje neprimerene fotografije i poruke, koje bi lako mogle da ga kompromituju, da ne iznosi javno intimne tajne, ne odaje drugima svoje lozinke i slično. Što se bude opreznije ponašalo u sajber prostoru, manje su šanse da će postati žrtva digitalnog nasilja. Korisne informacije pronaći ćete ovde.

 

Redakcija ŠŽŽ

 

Projekat „Kvalitetnim informisanjem protiv vršnjačkog nasilja“ sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja.

Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

There are no comments yet. Be the first to comment.

Leave a Comment