Kockanje – tinejdžerska zabava ili zavisnost

Kockanje – tinejdžerska zabava ili zavisnost

April 15, 2018 , In: Supermama , With: No Comments
0

Šta uraditi sa 100-200 dinara? Imaš 17 godina, ne jede ti se palačinka, dosadilo ti je parče pice, dosadila ti je igraonica… Čim podigneš pogled, iz dvorišta škole vidiš tri kladionice… E, to je prava stvar! Možda dobiješ nekoliko hiljada i super se provedeš za vikend, a možda i više…

Ali, kockanje nije prava stvar, naprotiv, to je ozbiljna bolest zavisnosti koja se leči teško, kao i narkomanija. Problem je i u tome što su roditelji tinejdžera u našem društvu fokusirani na alkohol i droge, i ne prepoznaju kockanje kao opasnost.

Stručnjaci Instituta za mentalno zdravlje kažu da se broj obolelih od patološkog kockanja povećao u poslednje četiri godine, a najporazniji podatak je da se kocka sve više osnovaca, i čak 20% srednjoškolaca. Deca nisu svesna da se izlažu eventualnoj opasnosti, odnosno zavisnosti jer to doživljavaju kao igru kojom ubijaju vreme.

Mladić sa kojim smo razgovarali ima 19 godina i svestan je svog problema.

„Još u osnovnoj školi sa drugarima sam dobar deo dana provodio u igraonicama, nismo znali gde da idemo i šta da radimo sa sobom. Pogotovo zimi. Većina nas je trenirala, ali opet smo imali mnogo vremena. Uspevali smo i da učimo i imali smo uglavnom dobre ocene. Posle su nam igrice bile detinjaste, pa smo prirodno prešli u kladionicu. U ulici gde je naša škola, nalazi se nekoliko igraonica i kladionica, a svi smo stanovali u istom kvartu. Nisam ni bio svestan da imam problem dok nisam sreo devojku koja mi se sviđala, odjednom sam osetio da sam rastrzan između nje i potrebe da idem u kladionicu, što ona, naravno, nije odobravala, i tako su počele prve ozbiljne svađe. Nisam imao problem sa tim da se obratim za pomoć, sestrin muž je lekar i prečicom sam došao na pravo mesto. Sad vidim da sam imao sreće i znam u kakvoj opasnosti sam bio.“

On je na dobrom putu da se spase i biće mu potrebno mnogo vremena, međutim, jedan je od retkih koji je uopšte reagovao.

Šta je kockanje

Kockanje je igranje na sreću, dakle, specifičan vid zabave, a rizik koji donosi diže nivo adrenalina i stvara karakteristično uzbuđenje. Taj osećaj i potreba da se ponovo doživi kod pojedinac izaziva ozbiljnu zavisnost.

Psihoterapeuti ističu da se zavisnost od kockanja najteže leči jer je nehemijsko, pa ne postoji blokator kao lek. U procesu lečenja, kockar mora da nauči novi vid ponašanja, da nauči čime da nadomesti tu psihološku zavisnost. Posebno je zabrinjavajuće to što je uočen trend sve mlađih kockara, odnosno na lečenje se javljaju i deca osnovnoškolskog uzrasta.

Dosada i potreba da se nekako „ubije“ vreme navode mlade da igraju online igrice, da sve češće svraćaju u kladionice, igraju košarku ili fudbal za novac… I porodična finansijska situacija. Na početku sve je bezazleno, dete ne vidi opasnost, i realno nema ništa loše u tome da se igraju igrice ili društvene igre sa kartama, ili onlajn igrice sa prijateljima. Međutim, teško je prepoznati granicu između „rekreativnog“ i „patološkog“ kockanja. Zabeležen je primer dečaka od 12 godina koji je na terapiji prepoznat kao ozbiljan kockar, odnosno osoba sa teškom zavisnošću, a roditelji su to otkrili tek nakon što je nestao novac iz stana. Dakle, pojedince kockanje uvlači u ozbiljne probleme.

Bezazlene igrice

Bezazlene igrice

Kako prepoznati dete-kockara

Roditelji moraju da budu na oprezu i da prate ponašanje deteta. Neki od pokazatelja da ono ima problem mogu da budu popuštanje u učenju, nemir i nervoza, potreba da se stalno nešto igra, trošenje džeparca u kladionici, nestanak novca iz kuće, skupe stvari koje nisu kupili roditelji, “stvari” kao što su loto listići, listići iz kladionica i kazino čipovi u sobi, nerazjašnjeni dugovi…

Naravno, treba preventivno razgovarati sa detetom, objasniti mu koje opasnosti vrebaju iza bezazlenih igrica, naučiti ga da zna granicu i, konačno, objasniti da je kockanje zakonom zabranjeno za maloletne osobe.

Što se države tiče, dobro bi bilo da se kockanja tretira kao alkoholizam ili narkomanija, kao društveno destruktivna navika koju ne želimo da naša deca steknu.

There are no comments yet. Be the first to comment.

Leave a Comment