kids

Kako suzbiti vršnjačko nasilje: 5 stručnjaka – 5 poruka

December 29, 2018 , In: Supermama , With: No Comments
0

Pitali smo psihologa, pedagoga, profesora, edukatora za sajber bezbednost i vršnjačkog edukatora za suzbijanje nasilja šta, iz njihovog ugla gledanja, treba preduzeti da bi se sprečila dalja eskalacija ovog društvenog problem. I evo šta su rekli…

Mina Ilić, psiholog:

Važno je prepoznati potencijalne nasilnike na vreme

– Roditelji i prosvetni radnici treba da imaju na umu da agresivnost može biti prikrivena i da se, kao takva, često kasno uočava. Ona je komponenta svakog nasilnog ponašanja, ali ne mora obavezno da se ispolji kroz vršnjačko, nasilje nad životinjama i druge vidove nasilja. Njeni znaci mogu biti izrazito neprijateljsko tumačenje okoline, okrutni stavovi, nedostatak samokontrole, česti izlivi besa… Zadatak odraslih osoba je da blagovremeno prepoznaju povećan stepen agresivnosti deteta, a zatim da ga nauče da izađe na kraj sa svojim emocijama i izrazi potrebe i želje na adekvatan način. Na primer, podsticanje deteta na bavljenje sportom jedno je od konstruktivnih rešenja koje može dati pozitivne rezultate. Deca koja redovno treniraju imaju manje neutrošene negativne energije, pa je ređe usmeravaju na konflikte sa vršnjacima, rekla je Mina.

Vanja Tripković, pedagog i trener emocionalne pismenosti:

Pedagozi treba preventivno da deluju, ali i da odmereno reaguju u slučaju sukoba među vršnjacima

– Pedagog, kao stručni saradnik u školi i predškolskim ustanovama, ima višestruku ulogu u suzbijanjaju vršnjačkog nasilja. Preventivno on treba da deluje kroz edukaciju dece i nastavnika. Povremeno treba da organizuje radionice na nivou škole, o oblicima nasilja, načinima osnaživanja, ali i o tome kako treba postupati sa detetom koje se nasilno ponaša. U pojedinim razredima, u kojima se pojavljuje konflikt među vršnjacima ili se procenjuje da on može da se pojavi, treba da organizuje savetodavni rad sa pojedinim učenikom ili grupom učenika. Istovremeno, sa nastavnicima treba da dogovori mere koje će potom zajedno sprovoditi u cilju uspešnog rešavanja konflikta. Ali, što je najbitnije, pedagog treba da odreaguje odmereno na svaki sukob. Recimo, na gurkanje u hodniku dovoljno je odreagovati razgovorom, koji može da bude prijateljski i duhovit, samo je bitno da se skrene pažnja da to nije prihvatljivo ponašanje. Dok na viši nivo nasilnog ponašanja mora odreagovati oštrije kako bi dete shvatilo moguću težinu posledica nasilnog ponašanja. Odmerena rakcija pedagoga važna je iz dva razloga. Prvo, ako ne odreaguje na gurkanje i provokacije (bez obzira na to što su oni često deo odrastanja), šalje poruku da je to prihvatljivo. Drugo, ukoliko ne pravi razliku između nivoa nasilja, odmahuje rukom detetu koje se žali, ne učestvuje u svakodnevnom životu škole, on gubi autoritet kod dece i, samim tim, neće moći da utiče na smanjenje vršnjačkog nasilja, objasnila je Vanja.

Jelena Brkić Zlatkova, profesorica srpskog jezika i književnosti i predsednica Udruženja građanja ’’Svet reči’’:

Mi, prosvetni radnici, moramo da budemo dobar uzor deci

– Kao neko ko radi u školi od 1995. godine, a od 2000. godine i sa mladima u organizacijama civilnog društva, smatram da profesori igraju veoma važnu ulogu na formiranje stavova dece i mladih. Ove generacije odrastaju u doba kada roditelji, zbog trke za obezbeđivanjem uslova za život, nažalost, imaju sve manje vremena da se na pravi način posvete svojoj deci. Deca i mladi odrastaju često prepušteni samo sebi, virtuelnom svetu (društvenim mrežama i igricama), rijaliti programima, španskim serijama… Neretko, u odnose sa vršnjacima prenose i modele ponašanja iz svojih porodica, tako da se tada mi, prosvetni radnici, suočavamo samo sa posledicama koje treba da saniramo. Tu se postavlja pitanje da li je kažnjavanje put i, ako jeste, kakvi su zaista efekti kažnjavanja? Iz tih razloga smatram da ne smemo učenike/ce da gledamo samo kroz svoj predmet i to koliko su savladali gradivo. Moramo da se postavimo kao uzori, kao oni koji raznim preventivnim programima podižu svest mladima o vršnjačkom nasilju. Takođe, s obzirom da je reč o veoma  osetljivoj grupi dece i mladih koja često ne trpi nikakve autoritete, treba organizovati aktivnosti koje su usmerene ka podsticanju njihovih kreativnih potencijala, kvalitetnom osmišljavanju slobodnog vremena. Na taj način ćemo dugoročno uticati na promenu njihove ličnosti, jer kroz te aktivnosti se društveno neprihvatljiva ponašanja kanališu i mladi postaju korisni članovi društva, rekla je Jelena.

Katarina Jonev, edukator na temu zaštite dece i mladih na internetu:

Potrebno je digitalno opismeniti celo društvo

– Svi članovi društva (roditelji, prosvetni i zdravstveni radnici, mediji, edukatori, psiholozi, pedagozi..) moraju da se aktiviraju i svi zajedno moramo da radimo na prevenciji vršnjačkog nasilja u sajber prostoru. Bezbednost dece na internetu jedno je od najznačajnijih pitanja bezbednosti. Nezvanična istraživanja pokazuju da je jedno od troje dece žrtva neke od mnogobrojnih zloupotreba na internetu. Da bismo zaustavili ekspanziju sajber-bulinga, potrebno je da poradimo na digitalnom opismenjavanju dece, mladih, ali i odraslih. Rezultati jednog istraživanja pokazali su da većina roditelja i prosvetnih radnika ne zna šta je dozvoljeno, a šta nije dozvoljeno raditi na internetu. Takođe, veliki broj mladih nije svesno činjenice da objavljivanje kompromitujućeg sadržaja, učestvovanje u internet-debatama, grupama koje imaju za cilj vređanje po nacionalnoj i verskoj osnovi i grupama koje podržavaju nasilje, tuče, maltretiranje životinja i promovisanje droge nije dozvoljeno. Osim toga, nije dozvoljeno korišćenje tuđeg identiteta, deljenje tuđih fotografija i šerovanje objava kojima se neko ismeva. Ali kad bismo održavali više tribina i predavanja o pravilima ponašanja na internetu, po gradovima i selima širom Srbije, imali bismo manje slučajeva sajber-bulinga, jer bismo proširili svest kod učenika o tome šta nije dozvoljeno raditi u sajber prostoru i koje sankcije sleduju za nedolično ponašanje u njemu. Manje su šanse da će se deca i mladi odvažiti da maltretiraju nekog preko interneta ako ih upoznamo sa mogućim posledicama. Što je još veoma bitno, paralelno sa proširivanjem svesti o nedozvoljenim radnjama na internetu i mogućim sankcijama, ohrabrili bismo žrtve da prijave nasilja. U svakom slučaju, kolektivno širenje digitalne pismenosti i razvijanje kulture ponašanja na društvenim mrežama, doprinelo bi smanjenju sajber nasilja, istakla je Katarina.

Ema Todorović, vršnjački edukator za suzbijanje nasilja:

Budimo podrška drugarima u nevolji

– Budući da sam prošla brojne seminare i edukacije na temu suzbijanja vršnjačkog nasilja i da, zajedno sa ostalim vršnjačkim edukatorima, učestvujem u rešavanju konflikata između sukobljenih vršnjaka, znam da je aktere vršnjačkog nasilja, pogotovo žrtve često sramota da pričaju o ovom problemu. Zato bih da apelujem na sve mlade da ih ne ismevaju, ne osuđuju i ne ogovaraju zbog toga, već da, naprotiv, budu podrška. Takođe, istakla bih da je veoma važno da, ukoliko znaju ili sumnjaju da razredni starešina ne zna za slučaj nasilja u odeljenju, diskretno prijave celu situaciju, poručila je Ema.

 

Milena Pilipović

Projekat „Kvalitetnim informisanjem protiv vršnjačkog nasilja“ sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja.

Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

There are no comments yet. Be the first to comment.

Leave a Comment