Kako suzbiti poriv za maltretiranjem kod nasilne dece i adolescenata?

Kako suzbiti poriv za maltretiranjem kod nasilne dece?

December 23, 2018 , In: Supermama , With: No Comments
0

Ukoliko vaše dete zlostavlja drugu decu, a ne znate kako da stanete na put njegovom nasilničkom ponašanju, verujemo da će vam ovi saveti koristiti…

Spoznaja roditelja da njegovo dete fizički, psihički ili seksualno uznemirava drugu decu većini roditelja teško padne, baš kao što roditeljima čije dete  trpi vršnjačko nasilja teško padne saznanje da je ono nečija žrtva. Obe situacije, svaka na svoj način, izazivaju zabrinutost, strah od mogućih posledica i, u isto vreme, čežnju da se problem što pre reši. Ipak, roditeljima, ali i nastavnicima mladih nasilnika teže je da dođu do korisnih saveta i informacija (bar na internetu), jer se nedovoljno govori i piše o tome kako treba postupati sa decom koja zlostavljaju vršnjake. Zato smo zamolili našu stručnu saradnicu, psihologa Minu Ilić da da nekoliko ključnih saveta za roditelje i nastavnike koji pokušavaju da otklone poriv za maltretiranjem kod nasilne dece i adolescenata.

Najvažnije je ustanoviti uzrok problema

Na početku priče naša sagovornica otkrila je da postoji više razloga manifestovanja nasilničkog ponašanja kod dece i mladih, a da se pristup problemu određuje spram uzroka.

– Jedni se nasilno ponašaju nadajući se da će tako steći popularnost, socijalni ugled, moć i uticaj u društvu. Jer, neka deca se dive nasilnicima, a neka ih se plaše, pa će uraditi sve kako ne bi postala njihove žrtve. Drugi maltretiraju vršnjake jer nisu empatični i ne mogu da zamisle kako se žrtva oseća. Dok se treći agresivno ponašaju zbog ADHD-a, neurorazvojnog poremećaja, poznatijeg kao deficit pažnje i hiperaktivnost. Kako bi se poriv za maltretiranjem kod deteta, odnosno adolescenta otklonio, potrebno je prvo pronaći njegov uzrok, kazala je Mina.

Svako ima svoju ulogu – i roditelji i prosvetni radnici

U daljem razgovoru ona je objasnila da su sve osobe, koje su u bliskom kontaktu sa mladim nasilnikom, dužne da prate njegove postupke i usmeravaju ga na sociljalno prihvatljivo ponašanje.

– Porodica je najznačajniji agens socijalizacije. U okviru nje dete usvaja različite mehanizme ponašanja. Ukoliko roditelji imaju učestale konflikte i pritom ih rešavaju nasiljem – vikom, pretnjama, pa i tučom, i dete će biti sklono nasilnom ponašanju, jer mu je ono poznato i blisko. Sa druge strane, ako roditelji rešavaju nesuglasice na konstruktivan način, mirnim putem i rečima, veće su šanse da će se dete isto postaviti kad dođe u konflikt sa vršnjacima. Zato prvo roditelji, svojim primerom, treba da nauče dete da u slučaju nesuglasica sa vršnjacima pribegava konstruktivnim rešenjima, upozorila je Mina i dodala da i prosvetni radnici imaju svoju ulogu u rešavanju ovog društvenog problema.

– I nastavnici, ali i ostali zaposleni u školi moraju da obraćaju pažnju na dete koje se nasilno ponaša te reaguju u skladu sa vrstom, stepenom i intenzitetom nasilja kad registruju neki ispad. Pored toga, prosvetni radnici moraju da se trude dobro da sarađuju sa roditeljima deteta koje je sklono nasilničkom ponašanju. Ali ni jedni ni drugi na agresiju ne treba da reaguju agresijom. Naprotiv, kao što je već istaknuto, svojim primerom nedvosmisleno moraju da demonstriraju društveno prihvatljiv način rešavanja nesiglasica i konflikata.

Bitno je motivisati, a ne primoravati dete na odlazak kod psihologa

Mina je, između ostalog, otkrila da bi mladog nasilnika trebalo motivisati da odlazi kod psihologa, ali da ga ni slučajno ne treba primoravati na to.

– Poželjno je da dete odlazi kod dečijeg psihologa dok ne nauči da vlada svojim emocijama i postupcima, kako bi se brže i lakše odviklo od antisocijalnog ponašanja. Međutim, ako ono te odlaske percipira kao kaznu za svoje postupke i nije motivisano za savetodavni rad, posete neće imati efekta. Zbog toga ne prisiljavajte dete na psihološku pomoć ako je izričito odbija, već nađite načina da ga zainteresujete za odlaske kod psihologa. Osim toga, idite i sami kod psihologa ili psihoterapeuta na razgovore, s ciljem da saznate kako treba da se postavite u odnosu sa njim i prikupite konkretne savete, poručila je naša stručna saradnica.

Nekad je potrebno uključiti i psihijatra u rešavanje problema

Za razliku od poseta psihologu, u nekim slučajevima odlazak kod psihijatra je neizbežan.

– Ako se ustanovi da je uzrok nasilnog ponašanja ADHD, dete se mora uputiti psihijatru. Rezultati različitih istraživanja pokazali su da deca sa ovim poremećajem impulsivna, da imaju niži prag tolerancije na frustracije i da im nedostaje interpersonalne empatije, te da se zato češće nasilno ponašaju prema drugima. Zbog svega toga, njima je potrebna pomoć psihijatra i adekvatna medikamentna terapija, istakla je Mina, a zatim objasnila da deca sa ADHD-om jednako lako mogu da postanu i žrtve.

– Ne smemo stigmatizovati decu sa ovim neurorazvojnim poremećajem kao nasilnike. Jednostavno, ona su sklonija upadanju u konfliktne situacije i zbog toga lako mogu da postanu izvršitelji, ali i žrtve vršnjačkog nasilja.

Tim mora da funkcioniše

Na kraju razgovora, ona je rekla da ne treba zaboraviti činjenicu da je za otklanjanje poriva za maltretiranjem potreban timski rad.

Tim treba da čine dete nasilnik, njegovi roditelji, nastavnici, izabrani stručnjak i vršnjaci. A svi članovi tima, koji motivišu nasilnika na socijalno prihvatljivo ponašanje, moraju međusobno dobro da sarađuju. Jer, od njihove sinhronizacije zavisi koliko brzo i u kojoj meri će se smanjiti poriv za maltretiranjem kod deteta, završila je izlaganje Mina.

 

Milena Pilipović

Projekat „Kvalitetnim informisanjem protiv vršnjačkog nasilja“ sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja.

Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

 

 

There are no comments yet. Be the first to comment.

Leave a Comment