Miša Blizanac

“Nasilje nije moj izbor”, ili kako se naučiti toleranciji i empatiji

December 31, 2018 , In: Supermama , With: No Comments
0

Već treću godinu zaredom, udruženje građana “Vera, ljubav, nada” u saradnji s gradskim ombudsmanom organizuje u novosadskim osnovnim i srednjim školama predavanja i tribine pod zajedničkim nazivom “Nasilje nije moj izbor”.– Ove godine posvetili smo se vršnjačkom nasilju koje je u poslednje vreme dostiglo zabrinjavajuće razmere. Cilj našeg projekta jeste ukazivanje na taj problem, kroz edukaciju dece koja pohađaju redovnu školu, ali i promovisanje inkluzije mališana s invaliditetom i smetnjama u mentalnom razvoju. Održali smo preko 40 tribina i radionica u četrnaest osnovnih škola na užoj i široj teritoriji Novog Sada, razgovarali, u grupama i pojedinačno, s decom-žrtvama nasilja, ali i onima koji zlostavljaju svoje vršnjake, kaže mentor projekta Miodrag Miša Blizanac, osnivač udruženja “Vera, ljubav i nada”, defektolog i profesor istorije u Školi za specijalno obrazovanje “Dr Milan Petrović” i ističe da je Ministarstvo prosvete ocenilo akciju “Nasilje nije moj izbor”, kao najbolju te vrste u protekloj godini.

Traumatična iskustva

Za individualni rad s decom zadužena je psihološkinja Tatjana Stojšić, dok Blizanac drži grupna predavanja kojima prisustvuju đaci iste generacije ili pak svih uzrasta, ali i školski pedagozi i nastavnici.

Govornici na tribinama su Novosađani – žrtve zlostavljanja koji opisuju svoja traumatična iskustva. Među njima je Nevena Vrtulek, čiji je sin Aleksandar, zbog kontinuiranog nasilja koje su nad njim sprovodili školski drugovi, izvršio samoubistvo skočivši sa sedmog sprata. Opisujući patnje svog deteta, gospođa Vrtulek, koja je preduzela sve što je bilo u njenoj moći da spreči tragične posledice, ističe da je u svojoj borbi ostala bez podrške nadležnih iz škole, ali i policije. A njeno jedino pitanje upućeno nasilnicima jeste – zašto su to činili Aleksandru, koji je bio dobar drug, duhovit, pametan, i uvek spreman da pomogne. O Aleksandrovom i Aleksinom zakonu više smo pisali ovde.

Dragana Ćorić, omiljena profesorka Pravnog fakulteta u Novom Sadu i autorka Aleksinog i Aleksandrovog zakona, u osnovnoj školi bila je žrtva vršnjačkog nasilja. Traume koje je preživela zauvek ostaju, ali ističe da ju je to ojačalo i motivisalo da ne odustaje od svojih ambicija i snova.

Bolna inkluzija

U okviru projekta “Nasilje nije moj izbor”, posebna pažnja poklanja se inkluziji dece s invaliditetom, kao i onih s posebnim potrebama, koji su, nažalost, nedopustivo često izloženi zlostavljanju vršnjaka.

Branka je celog života pokušavala da zaštiti sestru Mariju, devojčicu s posebnim potrebama, koja je godinama bila na meti školskih drugova-nasilnika. Kada se Marija upisala u Specijalnu školu “Dr Milan Petrović”, Branka je odlučila da se pridruži sestri, a u novoj sredini konačno su pronašle mir. Danas su obe članice hora ISON koji drži koncerte širom sveta, a nastupao je rame uz rame i s čuvenim “Glinkom”.

U svom emotivnom govoru, Mila Petrović opisuje teško detinjstvo obeleženo nasiljem drugova iz škole. Hrabra devojčica koja se otežano kreće zbog cerebralne paralize, savladala je sve prepreke, danas je uspešan student sociologije i zvezda “Teatra dobrih vibracija”, koji svake godine osvaja pregršt nagrada na Festivalu školskih pozorišta. O Mili Petrović i njenoj hrabroj borbi pisali smo opširnije ovde. Ovu malu trupu, kao i hor ISON, osnovao je Miša Blizanac koji je okupio svoje učenike iz Specijalne škole i, uprkos sumnjama i neverici, napravio istinsko čudo kojem se ne divi samo publika, već mu priznanje odaju i stručnjaci – teatrolozi i muzikolozi.

Poštovanje i empatija

– Nakon ovih ispovesti, deca aktivno učestvuju u diskusiji, a opšti zaključak je da se o nasilju ne sme ćutati. Ipak, savetujemo ih da se, kada svedoče zlostavljanju, ne ulaze u sukob s nasilnicima jer bi i sami mogli postati žrtve. Učimo ih da o tome razgovaraju s nastavnicima koji u skladu sa zakonom, mogu preduzeti odgovarajuće mere, ali i s roditeljima koji moraju znati šta se dešava u neposrednom okruženju njihovog deteta. Nažalost, mnogi roditelji nemaju vremena da se bave mališanima i ostavljaju ih da sami formiraju stav o situacijama koje zahtevaju ozbiljan razgovor, savet i usmeravanje, ističe Blizanac i dodaje da radionice i tribine, logično, imaju mnogo više efekta kod mlađe dece jer starija teže usvajaju nešto što se kosi s njihovim stavom.

Dešavalo se, otkriva nam naš sagovornik, da se na tribinama kojima prisustvuju stariji đaci, nasilnici ne libe da zaprete žrtvama ukoliko one javno iznesu detalje zlostavljanja.

– Njima ne smeta ni to što su prisutni roditelji, nastavnici, pedagog, psiholog, gosti i organizatori koji su došli upravo s ciljem da podstaknu decu da otvoreno pričaju o nasilju, kaže Blizanac, naglašavajući da je najbolja prevencija vršnjačkog nasilja da se s detetom o svemu razgovara od najranijeg uzrasta.

– Poštovanje i razumevanje problema drugih ljudi, stvar je vaspitanja, a to se gradi od malih nogu, u kući, i nastavlja se u školi, zaključuje naš sagovornik, koji za sledeću godinu najavljuje novi projekat u čijem će fokusu ponovo biti nasilje.

 

Angelina Čakširan

Projekat „Kvalitetnim informisanjem protiv vršnjačkog nasilja“ sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja.

Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

There are no comments yet. Be the first to comment.

Leave a Comment