Kako se izboriti sa ZIMSKOM DEPRESIJOM

Kako se izboriti sa ZIMSKOM DEPRESIJOM

January 4, 2018 , In: Snažna , With: No Comments
0

Januarski dani doneli su vam loše raspoloženje, hronični umor, pospanost i nedostatak interesovanja za svakodnevne aktivnosti? Niste jedini. Otkrijte kako se mogu ublažiti simptomi ovog poremećaja i izborite se sa zimskom depresijom

Staru godinu ispratili smo uz veliku pompu i jedni drugima poželeli da nam NOVA bude mnogo bolja, zdravija, uspešnija, te da nam donese ljubav, sreću i radost. Dok su neki od nas odlučili da će u 2018. godini biti mnogo organizovaniji i savesniji, drugi su rešili da konačno započnu tu dijetu, da malo više vremena provode sa svojom decom ili da konačno privedu kraju diplomski rad koji razvlače godinama. Međutim, ne ide sve tako lako..

Iako ste još juče bili puni entuzijazma, spremni da već prvog dana januara započnete sa realizacijom novogodišnjih odluka, sad vam se čini da vam je Nova godina donela samo loše raspoloženje, hronični umor, pospanost i nedostatak interesovanja za svakodnevne aktivnosti? Ne brinite, niste jedini! Stručnjaci tvrde da je poremećaj raspoloženja uobičajen tokom januara, te da pogađa veliki broj ljudi. A evo i zašto…

Tokom decembra, jurili smo po tržnim centrima, šopingovali do besvesti, posećivali elegantne koktel-partije, ali i nimalo elegantne pijanke. Adrenalin je bio na vrhuncu, nosila nas je ta dobro poznata praznična čarolija, mamili okićeni izlozi, šljokice, šarenilo i vatrometi boja… a onda… vratili smo se u stvarnost… Iako se najčešće javlja usled pomanjkanja sunčeve svetlosti, kao čest razlog za SEZONSKI AFEKTIVNI POREMEĆAJ navodi se UPRAVO TO – završetak perioda slavlja te  povratak svakodnevnim radnim obavezama.

Sad, kad ste naoružani ovim činjenicama, bilo bi dobro da poslušate naše savete i ne dozvolite da vam januarski dani donesu nemir, tugu, apatiju, razdražljivost, pad koncentracije, ili čak teži oblik depresije.

Svežim vazduhom oterajte tugu

To što je napolju hladno – nije razlog da se zavučete u topli dom. Dobro se obucite i izađite na svež vazduh, koji poboljšava raspoloženje, san i koncentraciju. Sunčeva svetlost snabdeće vas neophodnim vitaminom D čak i kad je oblačno, jer se i u tom slučaju njegovi zraci probijaju kroz oblake.

Začinite hormonom sreće

Fizička aktivnost, naročito ona koja jača kardiovaskularni sistem, podiže nivo endorfina, hormona zaslužnog za osećanje sreće i zadovoljstva. Brza šetnja, džoging, aerobik, vožnja bicikla (ako vremenski uslovi to dozvoljavaju) – odličan su lek za loše raspoloženje.

Obroci za dobro raspoloženje

Hrana koju jedemo zimi – teška je za varenje, pa organizam troši mnogo snage i energije na njenu preradu. Ako se tome doda prejedanje i često grickanje između obroka, sigurno ćemo se osećati tromo i neraspoloženo, a depresiju će pojačati i nezadovoljstvo izgledom, jer smo u rekordnom roku nabacili nekoliko kilograma. Zato – jedite umereno i birajte lako svrljivu hranu, koja pritom pozitivno utiče na psihu. Dobar izbor su sveže povrće i voće, naročito banane i citrusi, suvo voće, riba bogata omega-3 masnim kiselinama, integralne žitarice, mahunarke, jogurt, orasi, lanene semenke…

Unesite boje u život!

Boje snažno utiču na raspoloženje, pa će vam u ovom periodu prijati crvena, zelena i žuta, jer će uneti toplinu u vaš dom, ali i dušu. Promena nekog detalja, poput prekrivača, slike na zidu ili tepiha, ne zahteva prevelika ulaganja, a učiniće mnogo za vaše raspoloženje.

Cvetne esencije za lepše misli

Floriterapija je blag i potpuno prirodan način lečenja, koji podrazumeva upotrebu cvetnih esencija. U lečenju zimske depresije najbolje rezultate daje esencija oleandra, koja će vam pomoći da mnogo lakše podnesete melanholiju izazvanu nedostatkom svetla. Može se nabaviti u bolje snabdevenim apotekama.

Jarka svetlost pomaže

U Sjedinjenim Američkim Državama fototerapija je prihvaćena kao zvanična metoda lečenja sezonske depresije.

Poseban aparat emituje jarku svetlost, koja potpomaže normalizaciju našeg unutrašnjeg časovnika (ritam budnosti i spavanja). Primenjuje se jednom dnevno po pola sata, a pokazalo se da u slučaju zimske depresije daje rezultate već prve nedelje.

Ukoliko vam je životni prostor mračan i depresivan, dobro raspoređeni rasvetni uređaji u vidu stonih i podnih lampi, lustera… mogu vam podići raspoloženje.

Uživajte u čaju

Studije su pokazale da je kantarion odlična pomoć u lečenju blage i umerene depresije. Ova lekovita biljka ublažava simptome sezonskog afektivnog poremećaja, a ima mnogo manje neželjenih dejstava od medikamenata koji se upotrebljavaju u tu svrhu. Može se koristiti u obliku čaja ili kapsula, ali obavezno uz konsultaciju s lekarom, jer se njegova upotreba ne savetuje u kombinaciji s drugim antidepresivima i lekovima za smirenje.

Dobre rezultate daju i čajevi od divljeg ječma, ženšena, sporiša, majčine dušice, preslice, valerijane, nane ili matičnjaka.

Ne zaboravite vitamine

Pojačan unos vitamina i minerala važan je deo terapije kad je reč o depresiji. Namirnice koje sadrže magnezijum, gvožđe, folnu kiselinu i vitamin B6 pozitivno utiču na raspoloženje i obezbeđuju normalan rad moždanih ćelija.

– Magnezijum podstiče funkciju moždanih ćelija. Ovim mineralom bogati su pasulj, integralne žitarice, kuštunjavo voće.

– Gvožđe stimuliše proizvodnju niza hemijskih transmitera u mozgu, a ima ga u mesu, ribi, pasulju, žumancetu i tamnozelenom lisnatom povrću.

– Folna kiselina utiče na pojačano lučenje serotonina, supstance koja poboljšava raspoloženje.

– Vitamin B6 pomaže pretvaranje triptofana u serotonin – hormon sreće. Prava riznica ovog vitamina jesu banane, avokado, riba, žumance…

Ako depresija ima ozbiljniji tok…

… od pomoći mogu biti različite vrste antidepresiva i stabilizatora raspoloženja, koji efikasno ublažavaju simptome bolesti. Uzimaju se isključivo po lekarskim uputstvima.

Terapija podrške važan je deo lečenja. Potvrđeno je da upoznavanje s depresijom i informacije o tome kako se ostali ljudi bore s njom mogu imati pozitivan učinak i u lečenju i u sprečavanju ponovnih epizoda bolesti.

U lečenju depresivnih poremećaja primenjuje se i kognitivno-bihejvioralna terapija, što podrazumeva razgovor s bolesnikom – da bi se lakše razumelo kako mu misli utiču na osećanja i na koji način emocije upravljaju njegovim ponašanjem.

 

 

 

 

There are no comments yet. Be the first to comment.

Leave a Comment