Kako pristupiti detetu koje odbija da razgovara o pretrpljenom nasilju

Ukoliko vaše dete drži sve u sebi i ne govori o traumi koju je proživelo, ove smernice mogle bi vam koristiti…

Nije retkost da dete koje je pretrpelo nasilje izbegava da razgovara na ovu temu, što otežava prevazilaženje problema. Zato smo zamolili profesorku Jelenu Brkić Zlatkovu, koja se godinama bavi pitanjem vršnjačkog nasilja, da kaže kako možemo podstaći dete da se otvori i počne da priča o neprijatnostima koje je doživelo, kao i o strahovima koji ga muče.

Najvažniji su razumevanje i strpljenje

Svaki oblik nasilja (bila to ružna reč, podsmeh, ogovaranje, izopštavanje iz društva ili fizički udarac) deluje degradirajuće na samopouzdanje i ostavlja posledice na detetovo ponašanje. Usled samo jedne doživljene neprijatnosti, dete može da počne da oseća stid, krivicu, osećaj niže vrednosti i zatvori se u sebe. A zavisno od oblika i intenziteta nasilja, ono može toliko da se ”učauri” da  izgubi želju da komunicira sa svima, sve s ciljem da se zaštititi od dodatne patnje. Zato ovom detetu treba pristupiti sa puno strpljenja i razumevanja. Ne treba očekivati da će čaura u koju se zatvorilo odjednom pući te da će ono početi da deklamuje negativna iskustva kao savladanu lekciju.

Postoje obrasci

Treba izabrati vreme za razgovor, ali i reči. Najbolje je da se razgovor vodi u četiri oka, eventualno uz prisustvo još jedne, detetu veoma bliske osobe. A da započne na sledeći način – znam kroz šta si prošao/prošla i mogu da pretpostavim kako se zbog toga osećaš. Ali, treba da imaš na umu da ćemo uvek biti uz tebe i da bi se osećao/osećala bolje kada bi podelio/podelila svoje misli i osećanja sa nama… Ukoliko ovakav pristup i upornost ne urode plodom, pa dete ne počne da se otvara, pokušajte drugim metodama. Ako je dete predškolskog ili mlađeg školskog uzrasta, organizujte lutkarsku predstavu – iskustvo je pokazalo da deca lakše iznose traumatična iskustva u trećem, nego u prvom licu. Ili mu predložite da nacrta nemio događaj. A, ako je reč o pubertetliji ili adolescentu, navedite ga da vodi dnevnik sećanja. U slučaju da ne želi da ostavlja pisani trag o traumi koju je preživelo, recite mu da ćete uništiti papir na kom je preneo iskustvo čim pročitate to što je zapisalo. Naravno, to posle i učinite, kako ne biste izigrali njegovo/njeno poverenje.

Neophodna psihološka pomoć

Pored toga što morate biti strpljivi i pokazivati detetu da ste uz njega i u momentima kad ne izgleda kao da ono to želi, važno je da mu obezbedite stručnu pomoć. Zato, ako to do sada niste učinili – što pre zakažite detetu razgovor sa psihologom. U slučaju da odbija da poseti psihologa, objasnite mu da je poseta psihologu normalna stvar, kao poseta zubaru i da ne predstavlja sramotu. Istaknite da je on doktor za tugu, bes i strahove i da razgovori sa njim prijaju, rasterećuju i pomažu da se prevaziđe krizni period.

Krenite prvi

Ukoliko dete nastavi da odbija psihološku pomoć, krenite prvo vi u psihološko savetovalište. Deca najlakše uče po modelu. Što znači, vidi li vaše dete da odlazak psihologu doživljavate kao normalnu stvar i da vam razgovori sa njim prijaju, brzo će promeniti stav. A razgovori roditelja i psihologa svakako su od koristi. Za tih nekoliko susreta nasamo, psihologa možete detaljno upoznati sa celom situacijom. I, ne samo to, možete prikupiti savete koji će vam olakšati dalju komunikaciju sa detetom.

Edukovani vršnjaci – velika podrška adolescentima

Osim u vama (najužim članovima porodice) i psihologu, adolescent utehu i razumevanje može pronaći i u vršnjacima koji su prošli specijalnu edukaciju i naučili kako treba da postupaju u slučaju vršnjačkog nasilja. Pitate se ko su ti mladi ljudi i da li su oni zaista sposobni da budu podrška u ovako teškoj životnoj situaciji? Reč je o edukovanim i senzibilisanim adolescentima, koji su prošli testove pre nego što su uopšte pristupili mreži vršnjačkih edukatora, a zatim odslušali razne seminare. I konstantno se iznova edukuju. Osim teoretskog, stekli su i praktično znanje. Jer, odmah posle obuka, počeli su da drže radionice svojim vršnjacima i njihovim roditeljima, dežuraju pri psihološkim savetovalištima, rade na TEEN telefonu. U pravom smislu te reči, vršnjački edukatori osposobljeni su da pruže emocionalnu i socijalnu podršku. Što je najvažnije, uspešni su u tome što rade. Iskustvo je pokazalo da oni u većini slučajeva uspevaju da ”dopru” do dece koja su žrtve nasilja, navedu ih da podele svoje misli i emocije sa njima i ponovo ih infiltriraju u društvo. Naravno, pomak se ne dešava preko noći i timu za vršnjačku podršku potrebno je određeno vreme da bi ostvario rezultate.

Gde ih možete pronaći

Mreža timova za vršnjačku podršku razgranata je u šest opština Podunavskog, Pomoravskog, Šumadijskog i Braničevskog okruga. Ukupno 11 škola (četiri osnovne i sedam srednjih škola) ima timove za vršnjašku podršku. To su Osnovna škola ”Filip Filipović” iz Beograda, Osnovna škola ”Akademik dr Radomir Lukić” iz Miloševca, Osnovna škola ”Vuk Karadžić” iz Glogovca (Jagodina) i Osnovna škola ”Svetozar Marković” iz Lapova.  Od srednjih škola, u ovom projektu učestvuju: Tehnička škola i Gimnazija iz Velike Plane, Palanačka gimnazija iz Smederevske Palanke, Požarevačka gimnazija iz Požarevca, Srednja škola iz Velikog Gradišta, Ekonomsko trgovinska i mašinska škola iz Kučeva i Tehnička škola iz Despotovca.

O vršnjačkom nasilju i o tome kako da osnažite dete, možete čitati i ovde.

O stručnjaku

Jelena Brkić Zlatkova

Jelena Zlatkova radi kao profesorka književnosti u Gimnaziji u Velikoj Plani od 1995. godine. Od 2001. do 2008. godine bila je projektni menadžer u nevladinoj organizaciji ”Žene u akciji’ u kojoj je radila programe u Centru za devojke. Od 2008. godine predsednica je Udruženja građana ”Svet reči” iz Velike Plane. Ciljevi ovog Udruženja jesu edukativno-preventivna podrška mladima (naročito devojkama) u ostvarivanju rodne, društvene, radne, socijalne i druge ravnopravnosti; pružanje psihološke podrške mladima; edukacija mladih za aktivno učešće u prevenciji svih vrsta nasilja i trgovine ljudima; edukacija i senzibilizacija zaposlenih u institucijama za rodni interes; zalaganje za promociju zdravih stilova života; zalaganje za unapređenje kulture govora, negovanje lepote govora, poboljšanje društvenog i kulturnog života. Vizija “Sveta reči” je da mladi u potpunosti uživaju prava u svojoj zajednici, u kojoj obrazovanje i mladost jesu njeni osnovni resursi i pokretači pozitivnih promena. Do sada je Udruženje realizovalo preko 50 projekata sa Redakcija ŠŽŽ

Projekat „Kvalitetnim informisanjem protiv vršnjačkog nasilja“ sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja.

Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva