Gojaznost kao target vršnjačkog nasilja

Rezultati različitih istraživanja pokazali su da su gojazna deca češće žrtve vršnjačkog nasilja od dece optimalne telesne težine. Zato, ako vam mališan ima višak kilograma, otvorite četvoro očiju

Živimo u svetu u kom se ljudi međusobno procenjuju na osnovu fizičkog izgleda. Ne vode se svi članovi društva ovim kriterijumom, ali veliki broj odraslih osoba, adolescenata i dece procenjuje druge na osnovu boje kože, linije, oblačenja, umesto na osnovu moralnih vrednosti. Zato ne čudi otkriće naučnika da su gojazni učenici, koji svojim fizičkim karakteristikama odskaču od ostale dece, češće na meti vršnjaka nasilnika. Ukoliko i vi imate jednog bucu ili bucku u kući, zadržite se na ovoj stranici i saznajte pod kolikim je rizikom od vršnjačkog nasilja i kako možete da ga/je zaštitite od njega.

Statistike zabrinjavaju

Poslednjih nekoliko godina sprovedeno je na desetine istraživanja širom sveta da bi se utvrdilo da li je gojaznost faktor rizika za vršnjačko nasilja i, nažalost, svi prikupljeni podaci pokazali su da jeste.

Po završetku studije koja je 2015. godine rađena među italijanskim osnovcima, ustanovljeno je da su u toj zemlji gojazni đaci znatno češće izloženi različitim oblicima vršnjačkog nasilja od đaka normalne telesne težine. Kako su rezultati pokazali, tamo verbalno nasilje trpi 44,4% ekstremno gojazne dece, 20,6% umereno gojazne dece i 10,1% dece normalne telesne težine. Sa izbegavanjem i izopštavanjem iz društva susreće se 18,5% teško gojazne dece, 10,4% umereno gojazne dece i 5,4% dece normalne telesne težine. A fizičkom nasilju izloženo je 21% teško gojazne dece, 8,7% umereno gojazne dece i 5,4% normalno uhranjene dece.

I američki istraživači zapazili su da su gojazna deca često na meti nasilnih vršnjaka. Nakon opsežnog istraživanja, koje su sproveli među osnovcima i srednjoškolcima, konstatovali su da 24% gojaznih učenika i 30% gojaznih učenica osnovnih škola i 58% gojaznih  učenika i 63% gojaznih učenica srednjih škola vršnjaci svakodnevno vređaju, izopštavaju iz društva i fizički maltretiraju zbog njihove telesne težine.

Do sličnih zaključaka došli su kanadski, australijski i britanski naučnici. Dakle, situacija je ista na svim meridijanima. Nijanse, odnosno procenti prave minimalnu razliku.

Gojaznost je prezrena

Na pitanje zašto su gojazni đaci toliko često na meti nasilnih vršnjaka, stručnjaci navode više razloga. Prvo, podsećaju da oni ne podležu stereotipu fizičke privlačnosti. Drugo, ističu da su o gojaznim osobama, pa i gojaznoj deci rasprostranjena različita loša mišljenja: da su fizički nespretni, lenji, sebični, dosadni… I, treće, napominju da je gojaznost danas klasifikovana kao nešto nedopustivo. Kako kažu, veliki broj doktora, nutricionista i medija ne opisuje gojaznost samo kao bolest savremenog doba, nego i kao odraz nekulture i nebrige o sebi, što je veoma loša poruka.

Kako pomoći bucama

Pošto je problem kompleksan, potrebno je suzbijati ga sa više frontova. A evo šta je najvažnije učiniti da bi se smanjio rizik od toga da gojazno dete postane žrtva vršnjačkog nasilja.

Pričajte sa razrednim starešinom

Ukoliko sumnjate da je vaše dete izloženo izrugivanju ili nekom drugom obliku vršnjačkog nasilja ili strahujete da bi ga neko od vršnjaka mogao maltretirati na konto telesne težine, zakažite individualni razgovor sa njegovim razrednim starešinom i zamolite ga da povede malo više računa o tome na koji način mu se drugari iz odeljenja obraćaju, da li rado komuniciraju sa njim ili ne, i sl. Takođe, napomenite  mu da biste voleli da se adekvatno reaguje u slučaju najmanjeg incidenta, kako bi se eventualni problem sasekao u korenu.

Razvijajte mu samopouzdanje

Objasnite detetu da fizički izgled nije presudan za to kako će nas drugi doživeti, već da je, od toga da li smo mršavi ili gojazni, mnogo važnije da li smo obrazovani, kulturni, sposobni, društveni, spremni da pomognemo drugima u nevolji ili ne… Takođe, stalno mu ističite njegove kvalitete. Pomozite mu da razvija socijalne veštine, podstičite ga da sklapa nova poznanstva, da se oproba u nečemu novom… Sve to izgrađuje samopouzdanje. A visoko samopouzdanje prva je linija odbrane od vršnjačkog nasilja.

Motivišite ga da se pokrene

Ako je vašem detetu omiljena slobodna aktivnost sedenje pred računarom ili televizorom, podstaknite ga da se upiše na neki sport. Bude li odbijalo tu opciju iz straha da se neće pokazati kao dobar timski igrač i da će zbog toga biti ismejan, vežbajte zajedno kod kuće ili u parku ili svako drugo veče organizujte porodično igranje fubala, rukometa, takmičenje u brzom hodanju… Pored toga što ćete mu popravljati fizičku spremnost, na taj način razvijaćete kod deteta osećaj pripadnosti, koji je veoma važan za samopouzdanje.

Iskorenite mu loše prehrambene navike

Najzad, da biste mu popravili fizički izgled, zdravlje i kondiciju, postarajte se za to da vaše dete počne zdravije da se hrani, da se uobroči i da ne unosi prazne kalorije u organizam. Umesto industirjskih mesnih prerađevina, nudite mu domaće dimljeno meso. Umesto čipsa, smokija i ostalih slanih grickalica, servirajte mu bademe, lešnike, pistaće. Takođe, iz upotrebe skroz izbacite kečap, majonez, brzu hranu, kupovne slatkiše i sokove… Usvajanje zdravih prehrambenih navika brzo će rezultovati mršavljenjem, a sa smanjenjem broja kilograma, smanjiće se i rizik od vršnjačkog nasilja.

Milena Pilipović

Projekat „Kvalitetnim informisanjem protiv vršnjačkog nasilja“ sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja.

Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.