DESET PITANJA O BEZBEDNOSTI MLADIH NA INTERNETU

Deset pitanja o bezbednosti mladih na internetu

October 14, 2018 , In: Supermama , With: No Comments
0

Devojčice i dečaci možda i ne znaju da ružni komentar vršnjaka ili primamljiv poziv nepoznate odrasle osobe na „Fejsbuku” predstavlja nasilje, a roditelji ih moraju od toga zaštititi pojačanim nadzorom, makar to značilo i uhođenje

Ružni komentari na društvenim mrežama koje vršnjaci ostavljaju ispod slika drugara iz razreda, ulice ili kraja nisu samo bezazleni nestašluci. Mogu da izazovu ozbiljne posledice po tanane dečije duše. Još je opasnije predatorstvo odraslih prestupnika i pedofila u virtuelnom svetu. Zato svi saveti koji se tiču vaspitanja dece, recimo da na ulici ne razgovaraju sa nepoznatima osobama niti da prihvataju da sa njima nekuda odu, važe i za svet ekrana.

U vremenu kada deca u proseku provode više od pet sati dnevno ispred računara, sa tabletom ili pametnim telefonom u rukama, majke i očevi moraju da ih paze baš kao i kada su van doma. Internet uz svoje prednosti i olakšice koje je uneo, naročito poslednjih godina, nije imun na kriminal i zlo koje može da naškodi naročito najmlađima.

Koliko su roditelji i tinejdžeri u Srbiji upoznati sa tamnim stranama onlajn sveta, da li u Srbiji postoje službe i programi koje se bave bezbednošću i zaštitom dece na internetu pitali smo Tatjanu Matić, državnu sekretarku u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija.

  1. Šta je nasilje na internetu?

Ono ima više lica, ispoljava se na mnogo načina. To su uznemirujući sadržaji poput uvredljivih poruka, fotografija, video materijala, ponižavanje u grupama ili izopštavanje iz grupe, provociranje, vrbovanje, ucenjivanje i drugi pritisci koji mogu dovesti do nasilja u realnom svetu. Osim vršnjačkog nasilja, koje sprovode sama deca, nasilje na internetu nad najmlađima čine i odrasli prestupnici. Svi ti slučajevi mogu da ostave teške psihološke posledice na decu i mogu i da ugroze njihovu fizičku bezbednost.

  1. Da li su roditelji svesni onlajn opasnosti?

Roditelji koji su svesni opasnosti na internetu i koji su uključeni u aktivnosti svog deteta, nažalost, jesu u manjini. Većina roditelja, uglavnom usled neupućenosti, internet smatra poljem zabave. Ne znaju tačno šta njihovo dete radi dok je onlajn. Prema našem istraživanju iz novembra 2017. čak 72 odsto roditelja nije podesilo računar na ograničeni pristup određenim sajtovima, samo petina je to uradila, dok osam odsto njih nije upoznato da li imaju računar sa ograničenim pristupom ili ne.

  1. Koliko je dosad bilo poziva na broj 19833 Nacionalnog kontakt centra za bezbednost dece na internetu?

Od februara 2017, kada je Centar osnovan, do kraja avgusta 2018. primljeno je 5.212 telefonskih poziva, mejlova i prijava putem sajta i društvenih mreža. Prvih nekoliko meseci najčešće su zvali odrasli: roditelji, bake i deke. Kasnije, kada su operateri počeli edukaciju po osnovnim školama širom Srbije, i za vreme i posle kampanje „IT karavan” sve češće su nas zvala deca. Sada je taj odnos skoro izjednačen.

  1. U kojim slučajevima su nadležne službe reagovale?

Najveći broj predmeta odnosi se na informisanje, savetovanje i edukaciju građana. Međutim, Centru stižu i prijave za vređanje, krađu identiteta, zloupotrebe fotografija i drugih vidova digitalnog nasilja među vršnjacima, ali i najtežih slučajeva ugrožavanja poput predatorstva i internet pedofilije. Slučajevi sa elementima krivičnog dela prosleđuju se Ministarstvu unutrašnjih poslova i Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal. Takvih predmeta je do sada bilo 92. Značajan broj prijava za vršnjačko nasilje u školama prosleđuje se Ministarstvu nauke, prosvete i tehnološkog razvoja, koje interveniše preko svojih timova za zaštitu dece od zlostavljanja i zanemarivanja. Manji broj prijava upućen je domovima zdravlja i centrima za socijalni rad, u slučajevima ugrožavanja zdravlja i dobrobiti deteta.

  1. Šta bi prvo trebalo da urade roditelji i vaspitači kad utvrde da dete trpi nasilje ili im se ono samo požali?

Prvi korak odraslih je da detetu objasne da nije ništa loše uradilo i da ne zaslužuje da bude tretirano na taj način. Sledeći važan korak jeste da snime ekran na kojem se vidi uznemiravanje. To je dokaz nasilja koji se prilaže uz prijavu policiji, odnosno školi ukoliko je u pitanju vršnjačko nasilje. Najčešća greška roditelja je brisanje problematičnog sadržaja, ukidanje detetovog naloga i zabrana interneta. To nije rešenje! To kod deteta koje je žrtva pojačavaj osećaj krivice, dok prestupnik ostaje nekažnjen i nastavlja sa nasiljem. U bilo kom trenutku odrasli mogu da pozovu Nacionalni kontakt centar za bezbednost dece na internetu da dobiju pomoć i savet.

  1. Da li su više ugrožena mlađa deca ili tinejdžeri?

Podjednako su ugrožena i deca mlađeg uzrasta i tinejdžeri. Neka više vremena provode na društvenim mrežama, druga na sajtovima, onlajn igrama. Smatra se, ipak, da su posebno ugroženi dečaci i devojčice iznad 12. godine, kad postaju aktivnija na društvenim mrežama i više se upuštaju u onlajn komunikaciju. Praksa pokazuje da su devojčice ranije bile češća meta pedofila, ali su poslednjih nekoliko godina skoro podjednako u opasnosti i dečaci.

  1. Kako roditelj da prepozna da njegovo dete ima problem? Da li su dozvoljene metode poput „špijuniranja”, korišćenje lažnih profila, kontrola telefona, računara?

Kao i u stvarnom svetu, dete ne bi trebalo da bude bez nadzora roditelja ni u virtuelnom. I tu su najvažniji poverenje i razgovor. Roditelji bi stalno trebalo da pitaju decu šta posećuju na internetu, sa kim četuju, ko stupa u kontakt sa njim. Potrebno je da ukazuju na opasnosti komunikacije sa nepoznatim osobama, da ih upozore da ne prihvataju takva „ćaskanja”, odnosno da ne odgovaraju na upite i zahteve sa nepoznatih naloga i veb-adresa. Poželjno je da roditelji poseduju osnovna digitalna znanja kako bi mogli da prate ponašanje svog deteta na internetu. Dobar primer je da budu „prijatelji” sa detetom na društvenim mrežama, da poseduju šifre detetovih naloga, da pregledaju istoriju pretraživanja. Nadzor koji se preporučuje uključuje i određene softverske alate za roditeljsku kontrolu („parental control”) koje se mogu instalirati na računaru ili mobilnom uređaju.

  1. Da li je dobro ograničiti vreme koje deca provode uz pametne telefone i računare?

Stručnjaci tvrde da se od četiri do šest sati neprekidno provedenih na internetu smatra prekomernim. Savet je da se sa detetom o tome priča. Da mu se ukaže na štetne posledice, među kojima su glavobolja, bolovi u leđima, problem sa vidom, spavanjem… Važno je da se postave pravila i granice, i to u dogovoru sa detetom o tome gde, kada, koliko može da bude onlajn. Mogu se iskoristiti aplikacije za ograničenje vremena. Roditelji, kao i nastavnici, trebalo bi da upućuju decu na kvalitetno i kreativno izražavanje onlajn, ali i da ih podstiču na druge aktivnosti, sport, hobije.

  1. Da li je dovoljno poznato da srpski zakoni predviđaju odgovornost za iznete uvrede u komentarima na društvenim mrežama?

Uvrede na društvenim mrežama predstavljaju krivično delo u našoj zemlji. Osoba koja je na ovaj način oštećena ima pravo na naknadu štete putem krivičnog postupka. Pri tome, krivično delo nosi istu težinu i može se otkriti i kada se sprovodi sa lažnog profila. Zato je u eri novih komunikacija neophodno kod dece razvijati kulturu dijaloga, međusobnog uvažavanja i tolerancije.

  1. Preporučujete li neku starosnu granicu ispod koje nije poželjno da deca imaju nalog na „Instagramu”, „Fejsbuku”, „Jutjubu”?

Gotovo sve društvene mreže u svojim pravilima sadrže zabranu kreiranja profila za decu mlađu od 13 godina. U praksi, deca se povode za vršnjacima, starijim braćom i sestrama pa otvaraju svoje naloge. Često ih u tome podržavaju roditelji, čak oni sami kreiraju profile i dele njihove fotografije i privatne podatke čime ih nesvesno izlažu rizicima i opasnostima.

Igre izazova

Neretko svetski mediji izveštavaju o smrtnim ishodima onlajn ludorija poput igre „izazova” kojima se deci zadaju besmisleni zadaci. Da li su neke od njih stigle do Srbije? Naša sagovornica kaže da se trendovi na internetu šire i u našoj zemlji, ali na sreću do sada kod nas nije registrovana nijedna od tih kontroverznih igara. Međutim, načelno, „igre izazova” kojih ima puno i raznovrsne su, jesu primamljive školarcima i mogu biti jako opasne. Najefikasnija prevencija je razgovor sa decom o takvim sadržajima. Saveti i pomoć roditelja su ključni da dete pravilno izgradi svoju ličnost, samopouzdanje i odupre se pritiscima i trendovima koji su rizični.

 

Autor: Andrijana Cvetićanin

Izvor: http://www.politika.rs/sr/clanak/413178/Uhodite-decu-za-njihovo-dobro

 

There are no comments yet. Be the first to comment.

Leave a Comment