Da li preterujemo sa higijenom?

Da li preterujemo sa higijenom?

April 13, 2018 , In: Zdrava , With: No Comments
0

Pranje ruku pre kuvanja ili nakon što smo pomazili kucu je obavezno, ali, da li preterujemo sa higijenom?

Poznato je da poboljšana higijena pomaže u sprečavanju širenja zaraza uzrokovanih raznim bolestima (tako su iskorenjene bolesti koje su nekada ubijale odrasle i svako četvrto dete do pete godine). Današnje rutinske navike, kao što su pranje ruku posle korišćenja toaleta i čišćenje daske vrućom vodom i deterdžentom posle sečenja sirove hrane, veoma su korisne. Međutim, pojedini stručnjaci smatraju da smo postali robovi higijenskih navika. Da li ste čuli za hipotezu koja se pojavila kasnih 80. prema kojoj su deca sa više braće i sestara otpornija na alergije. Navodno, uzrok tome je to što su bili izloženiji virusima i bakterijama i zato što je moderna higijena faktor koji dovodi do smanjivanja infekcija. Mediji kažu da je ovo moderno društvo “previše čisto”. Ali, stavovi su se od tada promenili i sada su malo širi pogledi na naše načine života i izloženost nizu mikroba koji nisu štetni.

Potreba za prirodom

Skorašnja teorija nazvana je “mehanizam starih prijatelja”. Osmislio ju je 2003. Graham Rook, profesor medicinske mikrobiologije na Univerzitetu u Londonu, a suština je u tome da smo manje izloženi mikrobima – “starim prijateljima” iz detinjstva, koji su nas okruživali u prirodi, a sve je to posledica modernog i urbanog načina života. Ako smo izloženi ovim mikrobima još u utrobi i u ranom detinjstvu, naučimo da ih tolerišemo i budemo otporni na njih, što pomaže našem imunološkom sistemu da bude otporan na pogrešne stvari kao što su polen, ili na autoimune bolesti, kao što je multipla skleroza. “Bolesti koje smo skoro skroz eliminisali pomoću higijene i vakcina, sada su deo skorašnje istorije – nismo rasli sa njima”, kaže profesor Rook. “Da bismo znali šta je našem imunološkom sistemu potrebno da bi bio dobar, treba da gledamo unazad – na mikrobe stare prijatelje sa kojima smo rasli, kada smo bili u bliskom kontaktu sa prirodom i životinjama.” Šta značajno redukuje našu izloženost “starim prijateljima” – promene u načinu života, uključujući manjak vremena za boravak u prirodi. Drugi faktori uključuju korišćenje antibiotika, manje kretanje, kraće dojenje itd. “Čišćenje u domaćinstvu ne smanjuje broj mikroba, jer se oni svakako pojavljuju”, kaže profesor Rook. “Neki mikrobi koji su nam potrebni dolaze spolja, iz prirode, tako da je manjak izloženosti uzrokovan faktorima urbanog načina života.”

Pravilo od pet sekundi?

Jeste li ikada ispustili komad hrane na pod i koristili “pravilo od pet sekundi”? Ovo pravilo je bilo predmet mnogih istraživanja. Jedno kaže da kada ispustite picu, jabuku ili tost sa margarinom na površinu zaraženu ešerihijom koli, hrana kupi bakteriju istog trenutka. Prema drugim istraživanjima, sve je u redu ako je hrana bila na podu (u kući) samo par sekundi.

Da li je higijena bitna?

Iako naučnici i dalje ne znaju tačan mehanizam porasta alergija i autoimunih bolesti, dobre vesti su da higijena stanova sa tim ima malo veze. “Generalno, čišćenje malo pomaže u sprečavanju infekcije”, kaže profesor Bloomfield sa londonskog univerziteta. “Nema potrebe da sve bude blistavo i sterilno – jer mikrobe svakako ne vidimo. Pored toga, nisu sve bakterije loše, neke su ‘stari prijatelji’”. Bitna je, dakle, “ciljana higijena” – dezinfikovanjem pravih mesta u pravo vreme mogu se sprečiti infekcije. Ciljana higijena je razumna i fokusirana na korišćenje sredstava za čišćenje područja u i oko kuće. Takođe je i ključna u borbi protiv antimikrobne otpornosti – gde opasni patogeni postaju otporni na antibiotike. “Ako upražnjavate ciljanu higijenu i koristite razumne količine sredstava za čišćenje, možete smanjiti šanse za dobijanje infekcija koje zahtevaju antibiotike”, kaže profesor Bloomfield. “Antibiotici mogu smanjiti broj zdravih mikroba u vašoj utrobi, tako da se ovo odnosi i na to.” Definitivno je bitan balans. “Moramo da se povežemo sa svetom mikroba koji nisu štetni bez toga da se izlažemo štetnim patogenima”, kaže profesor Bloomfield.

Izložite se mikrobima, dakle prirodi

“Moderan način života lišava nas mnogih mikroorganizama koji su potrebni našem imunološkom sistemu da bi ostao otporan, tako da zavisimo od prirodne okoline i zelenih površina”, smatra profesor Rook. “Najviše koristi od prirode imamo u ranom detinjstvu, ali ni za odrasle nije kasno”, kaže on. Normalna pravila u higijeni su i dalje obavezna, dakle, perite ruke ako ste dirali životinju ili zemlju, posle korišćenja toaleta, vožnje u javnom prevozu, posle škole… “Dovoljno je da boravite u prirodi, to je to”, kaže profesor Rook. “Mikroorganizama iz zemljišta, vode i biljaka ima u izobilju i u vazduhu, oni se lepe za kožu, udišete ih i oni ‘podešavaju’ imunološki sistem. Šetnja pored mora ima isti efekat, zato što je vazduh oko marine bogat izvor mikroorganizama koji nisu štetni.” Dijeta bogata vlaknima iz voća i povrća takođe može pomoći. “Vlakna u ovom kontekstu znače polisaharide koje enzimi nisu svarili, pa idu nesvarena u creva”, kaže profesor Rook. “U crevima hrane važne simbiotičke bakterije i održavaju njihovu raznovrsnost. Veoma je bitno da jedete raznovrsno voće i povrće zato što drugačije verzije vlakana održavaju drugačije mikrobe.”

Šta treba raditi:

  1. Prati ruke, ali izbegavati sredstva za dezinfekciju
Sapun i voda su bolji od sredstava za dezinfekciju

Sapun i voda su bolji od sredstava za dezinfekciju

Pranje ruku ostaje jedno od najvažnijih načina da se spreči infekcija, jer viruse i bakterije možete pokupiti i preneti dodirom. Nedavno istraživanje pokazuje da pranje ruku smanjuje rizik od infekcija. Oni preporučuju da se ruke peru u trajanju od dve dužine pesmice “Danas nam je divan dan”. Sapun i voda su sve što vam je potrebno. U jednom medicinskom časopisu, 2017. godine objavljena je izjava koju je potpisalo 200 eksperata, a oni tvrde da antibakterijska sredstva nisu nimalo efikasnija od vode i sapuna. Dezinfekcioni gel nije efikasan protiv nekih virusa, kao što je, na primer, zimski virus, koji izaziva osećaj mučnine i bolove u stomaku. U svakom slučaju, istraživači smatraju da ga ljudi uglavnom ne koriste dovoljno ili ga obrišu pre nego što se osuši. U redu je “za svaki slučaj”, kada su vam voda i sapun nedostupni, ali koristite onaj koji ima minimum 60% alkohola.

2. Oprezno sa sirovim mesom

Svake godine u UK oko million ljudi ima zdravstvenih problema zbog hrane. “Priprema hrane je ključ higijene”, smatra profesor Bloomfield. “Sirovo meso može biti zaraženo štetnim patogenima, kao što je, na primer, salmonela, od koje se ljudi mogu ozbiljno razboleti”. Campylobacter je najčešći izvor zaraze u UK i pola piletine iz supermarket je njome zaraženo. Izuzetno važno za higijenu jeste da površina na kojoj se meso seče bude lako periva, zato su daske idealne. Daske za sečenje mogu se svaki čas dobro oprati vrelom vodom i deterdžentom. Zatim, meso ne treba ispirati pod česmom zbog prskanja, tako se bakterije mogu preneti na širu površinu, krpu za brisanje daske ne treba koristiti za ostale površine.

Šta ne treba raditi:

  1. Opsesivno čistiti

“Štetni patogeni nisu u prašini i prljavštini, ali jesu u sirovom mesu”, kaže profesor Bloomfield. Beskrajno usisavanje i često brisanje prašine ostavljaju privid urednosti, ali to ne znači da je sve higijenski čisto. Čišćenje ne uklanja mikrobe iz kuće – oni se pojave kroz nekoliko sati, tako da je to izgubljena bitka! Istraživanje iz 2015. godine, u kojem je učestvovalo 400 porodica, pokazalo je da lična i kućna higijena nisu uticale na ispoljavanje alergije; ali, prašina sa većim brojem mikroba bila je povezana sa nižim brojem alergija.

  1. Ne treba sve prati jakim hemijskim sredstvima

“Izbeljivač je veoma efikasan i začas uništi mikrobe, ali nije prikladan za svaku situaciju”, kaže dr Webber. “Kada je bitno da koristite antibakterijsko sredstvo da sačuvate higijenu i sprečite infekciju, onda treba da koristite izbeljivač. Ovim se vraćamo na ciljanu higijenu. Na primer, u kupatilu ne treba dezinfikovati sve, ali područja oko WC šolje je obavezno, jer puštanje vode može da prskanjem prenese štetne mikroorganizme na šire područje (posebno važno ako je neko u porodici bolestan)”, kaže profesor Bloomfield.

UVEK SPUŠTAJTE DASKU OD WC ŠOLJE ZBOG ISTOG RAZLOGA.

  1. Veš ne morate uvek da perete na najvišoj temperaturi

Noviji deterdženti su napravljeni tako da efikasno peru i na niskim temperaturama. Dakle, ako neko u porodici nije bolestan, veš koji nije jako prljav, može biti opran na 30 stepeni. Ovo uključuje donji veš i peškire, koji se peru pomoću deterdženta sa aktivnim kiseonikom i oni zahtevaju određene kriterijume. Proverite na internetu šta može da se pere na 30 stepeni, a šta ne.

 

There are no comments yet. Be the first to comment.

Leave a Comment