stres, zarazan, stav, mogućnosti

Da li je stres zarazan: prepustiti se ili boriti

October 4, 2017 , In: Uspešna , With: No Comments
1

Negativna razmišljanja i pritisak na radnom mestu su, kao što će mnogi potvrditi, poput virusne bolesti. Ipak, i u takvom okruženju moguće je pronaći lični mir, čak širiti pozitivne vibracije pogotovo ako ponekad pomislite – stres je zarazan

Da li idete na posao sa knedlom u grlu, a neprekidni grč u grudnom košu tera vas da dišete kao riba na suvom?
U poslovnom okruženju, u kojem vladaju gotovo opipljiva tenzija i stres, čak i najvedriji ljudi mogu da podlegnu opštoj atmosferi i da se zaraze negativnošću.
Inače, naučna istraživanja pružaju uverljive dokaze da je stres zarazan. Zbog instinktivne sposobnosti da reflektujemo tuđe emocije, registrujemo i negativna osećanja, uključujući tenziju, drugih ljudi. Ovaj instinkt, u sadejstvu sa našom primitivnom željom da budemo deo plemena, pokreće brojne fiziološke reakcije u okruženju u kojem su stres, anksioznost i tenzija izražene pojave. No, sasvim je moguće razviti veći stepen otpornosti na tenziju koju drugi ljudi emituju i nameću.

Pitanje lične kontrole

Premda ćete uvek registrovati energiju u radnom okruženju, vaše reakcije i usvajanje opšte atmosfere su ipak pod vašom kontrolom. Ovaj pristup možda nije uvek očigledan na prvu loptu, jer često zaboravljamo da smo mi, a ne drugi ljudi, kreatori ličnih osećanja. Dakle, moguće je zadržati ili povratiti unutrašnji mir, čak i kada vlada haos oko nas!
Štaviše, u ovome možete otići i korak dalje. Ako uspete da se oduprete „zarazi“ negativnim raspoloženjem, i tako sprečite njeno širenje, onda možete da postanete neko ko će delovati kao antidot za druge. Rezultati brojnih psiholoških istraživanja jasno ukazuju na to da je dovoljno da je samo jedna osoba, u grupi od pet ljudi, dobro raspoložena da bi pozitivno uticala na celu atmosferu. Neke krajnje jednostavne radnje, kao što su visoko uzdignuta glava, direktan kontakt očima sa kolegama, osmehivanje i srdačno pozdravljanje, mogu da promene kolektivno raspoloženje nabolje.
U današnjem svetu, u kojem su preterana zauzetost, jurnjava na svet strane, opravdana nervoza i nestrpljenje, postali gotovo pitanje časti, pojedincu, koji se u to ne uklapa i ne deli „kolektivnu užurbanost i nervozu“, zaista je potrebna odvažnost da bude dobro raspoložen. Mnogi psihoterapeuti zato koriste „strategije svesne namere“ za odupiranje stresu. To su, pre svega, mentalna posvećenost uobičajenim svakodnevnim stvarima koje većina nas ceni, ali uzima zdravo za gotovo, od članova porodice do ispijanja kafe u miru doma. Takođe, od koristi je još jedna „strategija svesne namere“: fokusiranje na ono na šta možemo da utičemo i menjamo, a zanemarivanje onoga što je van naše realne moći uticaja. Osim toga, neke kreativnije strategije, koje nalažu kanalisanje smisla za humor ili mašte – npr. duhovito i metaforično izražavanje i predstavljanje situacija – mogu da bude veoma delotvorne u trenucima uzavrelih emocija.

Strategija „zaštitnog odela“

Razumljivo, svako može da smisli neku metodu zaštite od uticaja negativnih osećanja u okruženju. Nekim ljudima pomaže da zamišljaju da su neko drugi, ili da nose neku vrstu oklopa, koja ih čini nedodirljivim za spoljašnje uticaje. Takođe, na isti način deluje i stvaranje mentalnog zida između vas i negativnih ljudi, uključujući kolege. Zamislite da se između vas i njih nalazi neki stakleni zid, koji vam omogućava da ih vidite, čujete i da komunicirate sa njima, ali koji je neprobojan za transfer negativnih emocija i raspoloženja na vas. Usvajanje takvog pristupa zahteva malo autogenog treninga, ali zato omogućava da stvorite mentalnu distancu od ljudi koji šire negativna osećanja. Još jedan efikasan način odbrane od negativnih efekata tuđih osećanja, ili ličnih negativnih misli, jeste fokusiranje na trenutak, koji eliminiše opsesivno razmišljanje o budućnosti ili kajanje zbog propusta iz prošlosti. Svima je poznato u kojoj meri analiza i „premotavanje filma“ o nekom lošem događaju produbljuje stres, zbog čega je apsolutno potrebno da se o tom iskustvu prestane razmišljati. To se može postići svesnim zaustavljanjem toka negativnih misli, često namernim skretanjem lične pažnje na druge stvari.
Premda svako od nas može u izvesnoj meri da kontroliše uticaj stresa na lični (emotivni) život, važn o je da se postave određene mentalne granice, naročito kada je u pitanju stres zbog posla. Za početak, kada napustite kancelariju, potrudite se da to okruženje više ne „ulazi“ u vaš privatni život i da ne konzumira vaše slobodno vreme. Takođe, dok ste na poslu, pronađite male „pauze“ od stresa. Izađite iz firme u desetominutnu šetnju, ili popričajte sa kolegama iz nekog drugog odeljenja o temama koje nemaju veze sa poslom.

Otkrijte svoju zen zonu

Ako primena pomenutih tehnika indirektnog, mentalnog udaljavanja od izvora stresa nije moguća, onda bi moglo da vam pomogne postavljanje direktnih, fizičkih barijera prema ljudima i situacijama koje su izvorište stresa i tenzije. Dakle, fizičko izmeštanje iz stresnog okruženja na poslu, bilo da je to odlazak na kraću pauzu, rad u drugoj kancelariji sa zidovima, ili rad od kuće, apsolutno pružaju zaštitu. Ukoliko ste u mogućnosti, predložite da se sve konflikte situacije razrešavaju u prostoriji za sastanke, da kolega koji je u akutnom stresu potraži smirenje izvan kancelarije, ili čak da radi od kuće. Takođe, u nekim firmama menadžment sprovodi praksu „team-buildinga“, za koju se pokazalo da pomaže u zbližavanju zaposlenih i umanjenju potencijalnih trzavica, a održavanje radnih sastanaka na nekom „neutralnom“ mestu (npr. kafeu) značajno pomaže u stvaranju bolje radne atmosfere i ublažavanju ličnog doživljaja stresa.

Zbog čega je stres zarazan?

Eksperti objašnjavaju zašto su ljudi ogledalo tuđih emocija

1. Takozvani ogledalo neuron istovremeno se aktivira kod osobe koja doživljava stres (i to manifestuje), kao i kod onog ko posmatra ponašanje te osobe. To znači da ovaj neuron kod nas reflektuje ponašanje i osećanja drugih, baš kao da i sami preživaljavamo to iskustvo.

2. Naše emocije se prenose bežičnom mrežom pomenutih ogledalo neurona, što nam omogućava da saosećamo sa drugima. Ako se neko poseče, kod nas se aktiviraju isti delovi mozga kao kod osobe koja se povredila i otuda i naše fizičke reakcije na tu bol.

3. Istraživači su otkrili da se kod 26% ljudi podiže nivo hormona stresa, kortizola, samo zbog toga što su u društvu osobe pod stresom. Inače, indirektni stres je daleko zarazniji kada je u pitanju emotivni partner, ili neka druga bliska osoba, ( za 40%) nego ako je u pitanju osoba koju ne poznajemo. No, utvrđeno je da se kod 24% ljudi, koji su u društvu nepoznatih osoba posmatrali video zapis stresnog događaja, ipak odvija reakcija na stres.

4. Dakle, na koji način može da se menja ova reakcija? Studije pokazuju da stvaranje pozitivne percepcije stresa, ublažava negativnu reakciju na stres za 23%. Drugim rečima, umesto da budete frustrirani zbog negativnih ljudi oko vas, shvatite njihovo emotivno stanje kao izazov da im pomognete da postanu pozitivni.

There are no comments yet. Be the first to comment.

Leave a Comment