Centri za socijalni rad – KARIKA KOJA FUNKCIONIŠE

Deca koja zlostavljaju – uključuju se u radionice sa decom koja već za sobom imaju prekršaje ili krivična dela. Mesto – centri za socijalni rad.

Događa se da angažovanje školskog psihologa, pedagoga, nastavnika i roditelja nisu dovoljni kad se vršnjačko nasilje već dogodilo. Tada se u postupak uključuju  i stručnjaci izvan škole, objašnjava Jelena Laković, diplomirani specijalni pedagog zaposlena u Centru za socijalni rad.

• Škole prijavljuju vršnjačko nasilje, a ima i kad postupamo po prijavi policije. Kad nasilje pređe nivo Zakona o obrazovanju, uključuju se i spoljni resursi – mi, policija, sud, ponekad i tužilaštvo.

Prvi korak: Centri za socijalni rad postupaju po prijavi škole ili policije

• Pozivaju se žrtva nasilja i počinilac. Žrtvi pružamo psihološku podršku u smislu osnaživanja zbog preživljene traume, jer, nasilje menja život, a kad eskalira, odražava se na ličnost deteta. S počiniocem obavljamo razgovor, procenjujemo porodičnu situaciju, pokušavamo da procenimo etiologiju nastanka nasilja, a uzrok je uvek negde u porodičnim odnosima. Razumljivo, povređeno dete i dete koje je zlostavljač pozivaju se odvojeno a oboje dolaze sa roditeljima s kojima takođe razgovaramo, kaže Jelena Laković.

Drugi korak: Roditelji žrtve i počinioca dobijaju pismene pozive da dođu u CSR na razgovor, ali ne u istom terminu

• Po pravilu je odziv na naše pozive dobar – roditelji obe strane dolaze da vide kako da se reši problem. Pravilo je da se radi sa roditeljima, ako je ikako moguće sa oba roditelja, uključujemo sve koji nisu lišeni roditeljskog prava. Događa se da među roditeljima postoji neslaganje u vaspitnim stilovima, a u većini slučajeva vršnjačko nasilje počinje upravo iz tih odnosa u porodici naročito u porodicama koje su već godinama disfunkcionalne.

Treći korak: roditelji su od početka uključeni i to, ako je moguće, oba roditelja sa obe strane

• Pet godina smo imali praksu da radimo radionice sa maloletnim počinioima prekršaja i krivičnih dela, a zlostavljače smo uključivali u ove radionice. Ove godine nismo imali tu vrstu podrške, pa smo radili individualno. Ali ta grupna podrška davala je tako dobre rezultate da smo kroz godine smanjili vršnjačko nasilje. Nažalost, nije uspelo da Centar dobije podršku za te radionice kao kontinuiran oblik rada, nego su se one organizovale u okviru projekata, obično na po šest meseci. Ta vrsta pojačanog vaspitnog rada ima mnogo efekta i na tom planu smo mnogo postigli, napominje Jelena Laković.

Četvrti korak: Pojačan vaspitni rad, uz uključivanje novih modela i metoda, daje rezultate, doduše tek na duže staze.

• Ako policija procesuira delo (što znači da maloletnik ide pred sudiju za prekršaje ili sudiju krivičara, prim. aut), Centar daje mišljenje o maloletniku i njegovoj porodici i predlaže vaspitnu meru. Ovo se odnosi na sve, pa i na počinioce vršnjačkog nasilja.

Peti korak: Ako je slučaj nasilja došao do suda, Centar daje mišljene o maloletniku i porodici.

• Roditelji ispočetka negiraju sve, naročito loš uticaj porodice, ali, kad ih suočimo sa uzrocima nasilja, to daje rezultat. Vidimo često potpunu nemoć roditelja čije dete je počelo da uzima alkohol ili drogu pod uticajem vršnjačke grupe. Ovo vreme je obeleženo ogromnim uticajem vršnjačkih grupa, kao nikad do sada. Roditelj se oseća potpuno isključen i lišen bilo kakvog prava da utiče na svoje dete – međutim, kad ih ohrabrimo, shvate da nisu potpuno bespomoćni. Kad ih „udari“ pubertet, deca, kao nikad ranije, smatraju da imaju pravo na „svoj život“ i da sve odluke mogu da donose sama. A roditelji kažu „pa kako da ga kaznim, dečja prava i to sve, ne mogu mu ništa, ne smem da ga udarim, ne smem da mu zabranjujem“. I roditelj snosi kaznu ako ne preduzima konkretne mere neophodnog nadzora nad detetom. Nedavno, na jednom sastanku centara za socijalni rad i sudija za prekršaje, ukazali smo na potrebu da se i roditelji kažnjavaju, i to je prihvaćeno.

Šesti korak: Ako ne može lepo, može kaznom. Vaspitne mere obično nisu prijatne, ali su nekad neizbežne.

Ranije smo pisali o tome kako se postupa i koja je procedura kada roditelj shvati da je njegovo dete žrtva vršnjačkog nasilja. U svakom slučaju, važno je razgovarati sa detetom i ukazati mu potpuno poverenje. Pročitajte vodič u školi.

G. P. F.

Projekat „Kvalitetnim informisanjem protiv vršnjačkog nasilja“ sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja.

Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.