10 napomena za dobrog roditelja i dobro dete

Ukoliko tragate za idealnim receptom, zahvaljujući kojem će se vaše dete ponašati onako kako se od njega očekuje – on definitivno ne postoji! Ipak, stručnjaci nude nekoliko univerzalnih smernica koje će vam biti od velike pomoći

Danas nije lako ni deci ni roditeljima. I jedni i drugi suočavaju se sa mnogim izazovima – malima su nametnute obaveze, kao što su učenje jezika, sviranje, treninzi, a oni samo žele da se igraju. Roditelji, u strahu od savremenog načina života, devalvacije intelektualnih vrednosti, zloupotrebe društvenih mreža… žele da dete stvori naviku i želju za znanjem i da se nečim bavi, kako bi kasnije izbeglo loše društvo. Ponekad dezorijentisani, roditelji biraju metod vaspitavanja prema svojim moralnim načelima. U moru saveta i vaspitnih metoda koje se preporučuju, roditelji nailaze na sasvim oprečne savete – neki se fokusiraju na disciplinu, neki na potpunu slobodu, kažnjavanje, razgovore…

U stvari, suština je u tome što postoje važniji trikovi u „oblikovanju“ dece nego što su to metode i tehnike koje koristimo za promenu njihovog ponašanja. Univerzalni recept je svakako ljubav, uz koju ide i zdrav razum – oprečno, i veoma efikasno.

1. Odnos sa detetom treba da se bazira na obostranom poštovanju i poverenju

Odnos sa detetom od suštinske je važnosti, i on će ga određivati u daljem samostalnom životu. Ta veza mu je primer za budućnost, i dete će mu se prilagođavati, nastojaće da pronađe balans i sigurnost iz vašeg odnosa.

Ako imate zdravu komunikaciju, baziranu na poštovanju, empatiji i saosećanju, postavili ste standard. Dete će rasti i truditi se da njegova stvarnost izgleda kao ona na koju je navikao i neće se zadovoljiti lošijim rešenjima. Osim toga, ako ima poverenja u vas, obratiće vam se kada ima problem, što je veoma važno. Međutim, ako se vaša veza zasniva na kontroli, prisili i manipulaciji, dete će u život krenuti sa pogrešnim porukama, i ono će težiti takvom odnosu u svim sferama života, a to nije dobro rešenje.

2. Ako ste vi pozitivni, biće i dete

Kada pogledate svoje dete, da li vidite dobru ili lošu osobu?

Odgovor na ovo pitanje veoma je važan jer ono što mislite o detetu, utiče i na način postupanja prema njemu. Posredno, vaše misli određuju i to kako ćete se osećati. Ako ste stalno paranoični i sumnjate – „Uradiće nešto glupo, to je nemoguće dete…“, fokusiraćete se na negativne misli i biti nervozni, zato ćete stalno pokušavati nešto da ispravite.

Pokušajte da ove negativne misli pretvorite u pozitivne – „Moje dete je radoznalo i zabavno!“. Naterajte se da loše ponašanje vidite kao poziv u pomoć, i pozabavite se problemom sa drugog aspekta, nemojte ga odmah kažnjavati.

Naročito obratite pažnju na ton i vokabular. Vodite računa o rečima koje koristite da biste opisali svoje dete jer ćete tako dizajnirati sliku o njemu. Nemojte stalno ponavljati da je nevaljalo, nemoguće, nemirno, nepodnošljivo… takve etikete prave mnogo štete jer će ih dete prihvatiti kao svoju sliku o sebi.

3. Vaš odnos sa partnerom je „osnovni“ primer detetu

Dete gleda i uči. Odnos između vas i partnera je najsigurniji način da ono usvoji pozitivne oblike ponašanja i mnogo nauči, tako stvara sliku o odnosima među ljudima I stvara se klica njegovih budućih veza. Sreni roditelji „stavaraju“ srećnu decu. Osnova srećne porodice je snažan, emotivan odnos između partnera koji se poštuju. Jedinstvena, najvažnija stvar koju možete učiniti za svoju decu jeste da učinite sve što je u vašoj moći da imate kvalitetan odnos sa supružnikom. Ako svakodnevno gledaju kako se vas dvoje podržavate i volite, deca će vaš odnos kopirati, što će se odraziti na njihove buduće veze, kao i na odnos sa prijateljima. Svaka pojedinačna energija koju unesete u svoju vezu, vratiće se deset puta kroz vašu decu.

4. Stvorite toplu i umirujuću atmosferu u domu

Sve pomenuto stvara pozitivne vibracije među ukućanima. Ako imate dobar i smirujuć odnos sa partnerom, verovatno je atmosfera u vašem domu topla i puna razumevanja. U suprotnom, stalne razmirice i prigovaranja stvaraju negativnu i napetu atmosferu u kojoj svi trpe. Verovatno ste i sami iskusili napetost u nečijem domu i niste poželeli tamo da se vratite.

5. Posmatrajući kao se ponašate prema drugima, dete uči

Razmislite kako se vi ponašate u javnosti, u banci, prodavnici, sa prijateljima… Kakav odnos imate sa roditeljima i rodbinom? Deca gledaju vaš primer.

Albert Ajnštajn je rekao: „Postavljanje primera nije glavno sredstvo uticanja na druge, to je jedino sredstvo.“

6. Uključite ga u svoje društvene aktivnosti

Pored postavljanja primera, postoje vredne lekcije koje se mogu naučiti iz vašeg odnosa prema zajednici u kojoj živite, ili prema komšijama. Ako ste vi ljubazni, pristojni, spremni da pomognete… taj obrazac će pokupiti i dete. Pokažite mu primerom šta se postiže volontiranjem, humanitarnim akcijama, nesebičnošću. Naučiće važne životne lekcije o empatiji i humanosti.

7. Izaberite dobru školu, dete u njoj provodi mnogo vremena

Bilo da izaberete privatnu ili državnu školu, vaš izbor će uticati na dete. Budite pažljivi. Vršnjaci imaju veliki uticaj, ali ako je odnos u porodici i sa roditeljima dobar, njihovo ponašanje može neznatno da se promeni ali to neće uticati na usvojene vrednosti.

8. Ako je svesno da njegovi roditelji poštuju sebe, i ono se uči samopoštovanju.

Ako ste srećni I zadovoljni, i ako ste se ostvarili, roditeljstvo će biti lakše. Dakle, morate se pobrinuti za sebe kako biste mogli brinuti o deci. Što ste vi zadovoljniji, odnos u kući će biti lagodniji i rasterećeniji, bićete strpljivi, empatični i imaćete više energije.

9. Kontrolišite sadržaje koji su detetu dostupni putem medija

Filmovi, internet portali, video igrice uvek šalju poruke deci – toga morate da budete svesni. I oprezni, pogotovo kada uđu u svet društvenih mreža, kao što su fejsbuk ili instagram!

10. Njihove osnovne potrebe ne treba zanemariti, potrebna mu je rutina

Adekvatna ishrana, spavanje i vežbanje nisu samo neophodni za dobrobit vašeg deteta, već utiču na ponašanje. Jasno je da hrana mora biti raznovrsna i da moraju spavati dovoljno. Vežbanje im pomaže da nauče da usredsrede pažnju, ograničavaju bes i poboljšavaju motoriku.

Jedan američki psiholog je rekao: „Da mogu ponovo da se vratim u detinjstvo svog sina, prvo bih njemu izgradio samopouzdanje, a kasnije kuću. Više bih pričao a manje pretio prstom. Manje bih prigovarao a više razmišljao o tome zašto se tako ponaša. Ne bih gledao na sat nego u dete. Više bih šetao sa njim, trčao, puštao zmajeve, vozio bicikl… Gledali bismo zvezde ibili skroz neozbiljni. Stalno bih ga grlio i nikada ne bismo tugovali.